Kocka je bolest

Povećana ponuda igara na sreću i raznih vidova kockanja u celom svetu (pa i kod nas) naišla je na više nego dobar odziv. Sportske kladionice, žetoni i listići za loto postali su tražena roba i mogućnost za izbavljenje iz materijalnih problema. U brojkama rečeno, sigurno se celih 80 procenata svetske populacije na ovaj ili onaj način - kocka!

Razlikuje se nekoliko vrsta kockanja. Socijalno kockanje je vid zabave i ima pozitivne efekte na igrače (opušta i oslobađa od stresa). Problematično postaje kada osoba počne da ulaže više novca nego što joj to dozvoljava materijalno stanje, a patološko kockanje je već poremećaj psihološke prirode, poput kleptomanije ili piromanije. Da ne bude sve samo u sferi muškog sveta, među ženama je u poslednjoj deceniji razvijen i sindrom kompulzivne kupovine.

Hazarderstvo se lako može uporediti sa zavisnošću od narkotika. Uzbuđenje kockara jednako je uzbuđenju zavisnika koji je uzeo svoju preko potrebnu dozu. Ukoliko dođe do uzdržavanja od kocke, ta osoba oseća napetost, nesrećna je, zanemaruje sve svoje aktivnosti (posebno porodicu), a često se počini i neko krivično delo da bi se nabavio novac. Tako se iz faze "početničke sreće", dobijanja koje izaziva nerealan optimizam, prelazi u fazu gubljenja, kada kockar pokušava da nadoknadi izgubljeno. Sledi okrivljavanje drugih za neuspeh, otuđenje od porodice, zaduživanje, rasprodaja stvari iz kuće...

Da li je reč o osobama koje su toliko narcisoidne da zbog toga veruju kako imaju svu moć nad događajima? Možda je reč i o nezrelosti koja kockare tera u nerealni svet kocke, gde su čuda moguća. Da ne biste upali u zamku koju kockanje nosi, bilo bi dobro da se zadržite na povremenom hazarderstvu, ali onom životnom, koje ne podrazumeva blefiranje i osmatranje protivničkih karata.