Pogled u prve zvezde
Astronomi zavirili u razdoblje kada je kosmos imao samo 500.000 godina


Astronomi su pribegli neobičnom lukavstvu, i ranije korišćenom, da opaze slabašne titraje šest najdaljih i najstarijih galaksija u našem kosmosu. Najdalje i najstarije, prema strogom tumačenju, imaju isto značenje (svojevrsni sinonimi) – što su nebeska tela dalja, to su se ranije oblikovala.

Savremeni zvezdočaci se nadaju da će novo otkriće pomoći da bolje razumeju kako je kosmos postao. Sada su gvirnuli u najraniju „kosmičku zoru”, doba kada su zasijale prve zvezde i zasvetlele prve galaksije. Teorijske pretpostavke, naime, ukazuju da je posle nastanka kosmosom 300.000 godina vladala tmuša i tmina u kojoj su, tu i tamo, zaiskrile prve žiške.

Svetlo koje su istraživači videli zasjalo je u svemiru starom 500 miliona godina, a nepreglednim prostranstvima do nas jurilo je milijardama godina brzinom od 300.000 kilometara u sekundi! „To znači da su otkrili galaksije najdalje u vremenu ikada”, objašnjava Ričard Elis, iz Kalifornijskog instituta za tehnologiju (Kaltek).

Veruje se da je to najranije kosmičko svetlo ikada uočeno, najverovatnije prvo pokolenje zvezda koje su se upalile kada je kosmos napustio „večnu tamu”. U prvih od 300 do 500 miliona godina zaiskrilo je mnoštvo nebeskih kresnica, što je potkrepljeno snimcima svemirskog teleskopa „Spicer”.

U nesvakidašnjem osmatranju upotrebljen je divovski teleskop Kek na Havajima (SAD), čije ogledalo ima deset metara u prečniku i omogućuje dalek (i dubok) pogled u svemir. Međutim, Ričard Elis i saradnici nisu mogli toliko daleko da zavire da se nisu poslužili proverenom astronomskom dosetkom – svetlosne zrake na toliko dugom (i dalekom) putovanju do naših očiju svojom privlačnom silom (gravitacija) savijaju galaktička jata, galaksije i velike zvezde.

I tako postaju svojevrsna „kosmička sočiva” koja uveličavaju dalja nebeska tela. Učinak pomenutog zakrivljenja svetlosti iz najdalje daljine, pod delovanjem gravitacionog polja, uočio je genijalni Albert Ajnštajn u jednom od svojih članaka, što se savršeno uklapa u teorijsko tumačenje četvorodimenzionalnog prostor-vremena.

U pojedinim područjima svemira galaktička jata i galaksije se ponašaju kao veoma moćne leće, uvećavajući tela i pojave na nebu i do 20 puta! Kada se objedine oba povećanja – kosmičko (prirodno) i teleskopsko (veštačko) – kao u slagalici sklapa se jasna slika najdaljih prizora.
Kakva se važnost pridaje dotičnom otkriću?

Kosmolozi, astronomi i astrofizičari očekuju da upotpune mozaik koji dočarava poreklo svemira, za koji se pretpostavlja da se pojavio ni iz čega u strahotnoj eksploziji – „Veliki prasak” (Big bang) – pre 13 milijardi i 500 miliona godina. U najranijih 300.000 godina on je, kako Ričard Elis opisuje, bio začuđujuće vreo. Najnovije osmatranje nas, upravo, dovodi do razdoblja velikog vatrometa „kosmičkih kresnica”.

„Mi smo, zapravo, postali svedoci našeg kosmičkog početka”, naglašava Ričard Elis. „Uzbudljivo je što možemo posmatrati svemir kada je bio toliko mlad.” Proučavanje najstarijih do sada poznatih galaksija olakšaće da se što bliže (i više) prodre do „doba tame”.
Marljivo prikupljanje podataka potrajalo je tri godine, a tek ovih dana je – uz stručna objašnjenja – javno predočeno.
Stefan Vukašin

Izvor: Politika