Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Prijavi me trajno:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:

ConQUIZtador
Trenutno vreme je: 29. Mar 2024, 08:13:13
nazadnapred
Korisnici koji su trenutno na forumu 0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Napomena: Govor mržnje, uvrede i svako drugo ponašanje za koje moderatori budu smatrali da narušava ugled i red na forumu - biće sankcionisano.
Idi dole
Stranice:
1 ... 377 378 380 381 ... 857
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
Tema: Pogled na Istok - Srbija i Rusija danas  (Pročitano 761994 puta)
Superstar foruma

Zodijak Capricorn
Pol Muškarac
Poruke 87602
Руси и Кинези правиће оружје са Србима


Улагање странаца у наменску индустрију у свету нормална је пракса. То би за Србију значило крупан корак у развоју појединих система наоружања.

Када је после недавне посете Москви указао на нове могућности српско-руске сарадње у војној индустрији, премијер Србије Александар Вучић је ових дана и у Пекингу указао заинтересованост за партнерство у наменској производњи.

На састанку с представницима Поли групе, са којима је разговарао о војној индустрији, Вучић је кинеске саговорнике обавестио да ће Влада Скупштини Србије на усвајање предложити закон по којем ће бити дозвољено улагање иностраних компанија у нашу војну индустрију до 49 посто.

Шта ће за српску наменску индустрију значити дозвола за улагање странаца, што до сада није било могуће? Хоће ли то с обзиром на њену извозну оријентисаност, али и нашу геополитичку позиционираност значити и надметање за тај део значајног тржишта?

Саговорници Спутњика су сагласни да нови Закон о производњи наоружања и војне опреме може само да буде од користи нашој наменској индустрији, која слови за битан сегмент развоја српске економије.

Посланик у Одбору за одбрану Скупштине Србије Зоран Драгишић каже да је могућност да се улаже у наменску индустрију, да се она докапитализује, добродошла, поготово што се од ње доста очекује.

„Наменску индустрију посматрам као бизнис. Србија има шта да понуди, и улагања у нову опрему и капацитете су добродошла“, истиче Драгишић за Спутњик. Он каже да највећа очекивања у том питању има од Кине, која у овом тренутку једина располаже здравим новцем. Наравно, додао је, то што сви могу да улажу само може да отвори питање здраве конкуренције.

„Дај боже да стигнемо до производње од три милијарде долара годишње, па да зарадимо и ми и они који улажу. Свако ко улаже може да дође по профита, али 51 одсто наменске значи да она припада Србији“, истакао је посланик у Одбору за одбрану.

Аналитичар Андреј Млакар, стручњак за област наоружања, за Спутњик каже да је улагање странаца у наменску индустрију у свету нормална пракса и околност.

То би за Србију значило крупан корак у развоју појединих система наоружања, истиче он, не спорећи да би отварање тржишта наменске индустрије за странце могло да доведе до „преплитања разних игара и сукоба њиховог интереса“. Тржиште наоружања је доста специфично и влада немилосрдна борба када су у питању системи наоружања. Све зависи које ће компаније ући, каже Млакар за Спутњик.

Са Западом, посебно са Французима и Немцима, он види могућност сарадње у производњи артиљеријских система који су нашој „Нори“ конкуренција, али у наступима према трећим земљама то би било могуће реализовати, а ми бисмо добили на технологији која нам сада није доступна, сматра он. Са њима види и могућност модернизације, поготово авиона „Супергалеб“.

Сарадњу са Русима, додаје он, већ имамо. По мишљењу Млакара, лиценцирана сарадња када су у питању топови калибра 30 милиметара, његова модернизована верзија, могла би да буде саставни део наоружања Војске Србије ако би „Лазар“ једног дана ушао у серијску производњу. Тако би нам било доступно оно што немамо, напомиње он, а подсећа и на то да смо оријентисани на руске авионе, што би значило да би могао да буде поједностављен њихов ремонт и доступност савремене електронике.

Тај аналитичар напомиње да је кинеско тржиште засад доста затворено за Европу али не треба искључити могућност њихове заинтересовани за сарадњу. Ту је проблем, сматра он, што Кинези захтевају одређене количине и питање је да ли ће наша наменска индустрија бити способна да покрене ту сарадњу.

Генерално, могућност улагања странаца у нашу наменску индустрију је широка тема. Ја бих се томе надао јер би конкурентност српског наоружања била знатно већа и квалитет пласмана на поједина тржишта би био ефикаснији јер би систем убеђивања и лобирања, странци вероватно преузели на себе, па би то подигло референце српске наменске индустрије, каже Млакар.

Но он, као ни Драгишић, не виде опасност да би улазак странаца могао да значи да би српска наменска индустрија била руковођена њиховим интересима.

„Наменска индустрија се, пре свега, руководи према потребама тржишта. Неће странци преузети сво тржиште и не бих ја страховао да ће они нама узети нешто. Тржиште се укрупњује и пре свега се цени квалитет, брзина и доступност појединих борбених система у оваквом свету какав је данас“, каже Млакар.

Он подсећа да је бивша Југославија имала неке развојне капацитете, а да после њеног распада српски нису толико јаки да би могли самостално да усавршавају и развијају борбене системе без примене технологије и кооперације са појединим иностраним партнерима.

Иако нацрт новог Закона о производњи наоружања и војне опреме Влада Србије још није разматрала, министар одбране Зоран Ђорђевић је недавно изјавио да је доста страних инвеститора већ показало интересовање. Компаније из Кине, САД, Италије и других земаља заинтересоване су да дођу у Србију и да отворимо и заједничке компаније и да уђу у власничку структуру неких компанија наменске индустрије, рекао је Ђорђевић.

Наменска индустрија Србије, у којој је у 21 фирми запослено око 7.000 људи, прошле године је извезла наоружање и војну опрему у вредности од 483 милиона долара. Извоз расте из године у годину. У 2012. је, на пример, био вредан 153 милиона, а у овој се очекује да инкасирамо 510 милиона долара.

IP sačuvana
social share
Ako se neko i prepozna u mojim porukama to nije do mene već do njega  Smile
Pogledaj profil GTalk
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Svedok stvaranja istorije


Zodijak
Pol Muškarac
Poruke 27614
Амбасадор Русије у Београду Александар Чепурин и министар спољних послова Ивица Дачић


Први потпредседник Владе Србије и министар спољних послова Ивица Дачић и амбасадор Руске Федерације у Београду Александар Чепурин оценили су данас да се узајамни односи динамично развијају, као и да ће билатералне активности предвиђене за наредни период дати додатни импулс њиховом даљем унапређењу, посебно у области економије.

Саговорници су у разговору нагласили да се на темељу добрих политичких односа Републике Србије и Руске Федерације укупни економски односи крећу узлазном линијом, што представља основу за даљи развој међусобне трговине и повећање инвестиција, саопштило је Министарство спољних послова.
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Superstar foruma


Americki patriota

Zodijak Pisces
Pol Muškarac
Poruke 75692
Zastava
mob
I-mate 30 Pro
Citat
Руси и Кинези правиће оружје са Србима


neko im pomaze... Smile
IP sačuvana
social share
ni bog ne prasta sve...

celavi oces cokoladicu...
Pogledaj profil WWW
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Svedok stvaranja istorije


Zodijak
Pol Muškarac
Poruke 27614
Русија лечи српску економију Smile

Учесницима Петербуршког економског форума, којих ће бити око 12.000, Србија ће показати које су предности сарадње са њом, какве кооперанте могу да нађу у Србији, зашто је добро инвестирати у нашој земљи. Статус земље почасног госта Србији је омогућио ту јединствену прилику на једној од највећих економских позорница света.

Међународни економски форум у Санкт Петербургу од 1. до 3. јуна, под слоганом „У трагању за новом равнотежом у глобалној економији“, окупиће око 12.000 учесника из око 130 земаља.

Чиме ће се Србија представити на једном од најважнијих економских форума у свету, који ће бити одржан 21. пут, поготово што је ове године добила ту привилегију да буде земља почасни гост?

Уочи одласка у Санкт Петербург, председник Привредне коморе Србије (ПКС) Марко Чадеж, за Спутњик каже да Србија први пут учествује на форуму на овако организован начин, на националном штанду површине 250 квадратних метара. У званични програм форума уврштен је и панел, велики округли сто „Србија–Русија, перспективе економске сарадње“, каже Чадеж, истичући да ће политичко-привредну делегацију у којој ће бити и десетак компанија из Србије, предводити потпредседник владе и шеф дипломатије Ивица Дачић.


Међу компанијама које ће представљати Србију у Санкт Петербургу су ПСП — Фарман, добро позната на руском тржишту, чија је основна делатност грађевинарство, потом Ер Србија, Аеродром „Никола Тесла“, „Енергопројект“, „Телеком Србија“…Посебно ће бити представљен „Београд на води“. Показаћемо, каже председник ПКС-a, које су то предности сарадње са Србијом, какве кооперанте компаније могу да нађу у Србији, зашто је добро инвестирати у Србију.

Објашњавајући шта значи статус земље почасног госта, Чадеж истиче да ћемо имати штанд у централном делу павиљона, који ће бити на оку свима, али је веома важно то што ће наш панел, велики округли сто о перспективама српско-руске привредне сарадње, бити уврштен у званични програм целог форума. Шта то значи јасно је када се зна да је, на пример, прошле године на форуму учествовало 900 шефова највећих руских компанија и више од 600 директора и председника управних одбора највећих светских компанија.

То је, заиста, догађај на коме се не само разговара о пословима, него о стратешким кретањима у глобалној привреди, истиче Чадеж. Када земља као што је наша учествује на тај начин то, сматра он, има посебан квалитет.

А на форуму који је у претходних 20 година постао једна од водећих глобалних платформи, где представници пословне заједнице разматрају кључне економске проблеме са којима се суочавају тржишта у развоју и свет у целини, између осталих учествоваће и премијер Индије, земље која са Србијом има статус почасног госта Нарендра Моди. Такође и генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутереш. Још половином маја учешће је потврдило 39 министара из 26 земаља. Зато је јасно какав је значај скупа и шта за Србију значи статус почасног госта.

На питање о показатељима и перспективама сарадње Србије и Русије, што је и тема панела који ми организујемо, Чадеж прво констатује да наша привредна сарадња расте, што је добар показатељ. Поново расте извоз пољопривредно-прехрамбених производа, посебно воћа, који је стагнирао због њихове валутне нестабилности. Опоравља се и извоз других производа. Оно што бележи велики раст је продаја лекова, чак 70 одсто у односу на прошлу годину, а раст продаје гума за путничке аутомобиле je чак 57 одсто, напомиње Чадеж.


Он каже да се упркос свим погодностима и даље у јавности поставља питање зашто се недовољно користе могућности уговора какав је онај о бесцаринској размени.

„Наш став је да се Споразум о слободној трговини користи у оној мери у којој то допуштају наши укупни привредни капацитети. У овом тренутку они су још испод онога што бисмо могли да урадимо, али када пратимо податке, видимо да је тренд добар, да та сарадња заиста значи. И код пољопривредно-прерамбених бележимо раст и то добар раст, али и ту постоји простор за даљи напредак“, каже он.

Тако наводи скорашњи пример једне компаније која се бави производњом млечних производа који итекако добро пролазе на руском тржишту. Та компанија испитује могућности и у директним је преговорима је о инвестирање у једну млекару. Дакле, није реч само о питању трговине него једног ширег контекста привредне сарадње, указује Чадеж.

Он указује и на нашу заинтересованост за повећање нивоа инвестиција руских компанија код нас.

„Посебно ћемо представити погодности за инвестирање. Оно што мислим да такође има велики значај, велики потенцијал, јесте сарадња у ИТ сектору и ту постоје све већи интереси руских компанија које долазе у Србију да траже потенцијалне партнере. Такође у области грађевинарства, комуналне инфраструктуре, имамо пројекте који се тренутно реализују“, истакао је председник ПКС-а.

XX Петербуршки међународни економски форум
© SPUTNIK/ ВЛАДИМИР АСТАПКОВИЧ
Петербуршки форум — кључна карика за разматрање глобалних енергетских проблема
Оно на шта су, каже, посебно поносни као организација јесу наши дани добављача и организација сусрета компанија из различитих области, од прехрамбене индустрије до грађевинарства, машиноградње. Све више долазе руске компаније код нас и циљано тражимо партнере и кооперантне који ће им бити добављачи, објаснио је он.

„Дакле постоје јако добри показатељи и чини ми се да идемо у јако добром правцу и да је и овакав начин организованог представљања на тако значајном форуму, такође један од механизама како да тај раст остваримо“, закључио је у разговору за Спутњик Чадеж, један од учесника Петербуршког економског форума у оквиру делегације Србије.
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Superstar foruma


Americki patriota

Zodijak Pisces
Pol Muškarac
Poruke 75692
Zastava
mob
I-mate 30 Pro
 Smile
IP sačuvana
social share
ni bog ne prasta sve...

celavi oces cokoladicu...
Pogledaj profil WWW
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Legenda foruma

Zodijak Capricorn
Pol Muškarac
Poruke 41361
Svaka cast, sad kad krenu maline da se izvoze  Smile
IP sačuvana
social share
Ako te uhvati bes ako stojis ti sedi,ako sedis ti lezi,ako lezis ti se polij vodom,voda ce da odnese tvoj bes...

Svest nije samo materijalna manifestacija, potrazi na interenetu

Dzoni, ne budi Kristal.

Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Svedok stvaranja istorije


Zodijak
Pol Muškarac
Poruke 27614
Дмитриј Рогозин: Русија и Србија би могле да изграде специјалну економску зону

Русија и Србија би могле да изграде специјалну економску зону, изјавио је потпредседник Владе Русије Дмитриј Рогозин.



Према речима Рогозина, у специјалној зони ће се налазити руске високо-технолошке компаније.

О перспективи за њено стварање две стране ће разговарати на јесен на седници Руско-српске међувладине комисије. Договор о томе, према његовим речима, постигнут је са вршиоцем дужности премијера Србије Ивицом Дачићем.

„Рачунамо да ћемо успети предметно да разговарамо о овом питању, као што је стварање специјалне, заједничке економске зоне, где би могла да се налазе руска високо-технолошка предузећа“, рекао је Рогозин.

Дачић је рекао да би седница те комисије могла да буде одржана у октобру.
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Superstar foruma


Americki patriota

Zodijak Pisces
Pol Muškarac
Poruke 75692
Zastava
mob
I-mate 30 Pro
pisali smo tome...

kargo centar...
IP sačuvana
social share
ni bog ne prasta sve...

celavi oces cokoladicu...
Pogledaj profil WWW
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Legenda foruma

Zodijak Capricorn
Pol Muškarac
Poruke 41361
Sad kad krenu da se izvoze maline i jagode  Smile Smile
IP sačuvana
social share
Ako te uhvati bes ako stojis ti sedi,ako sedis ti lezi,ako lezis ti se polij vodom,voda ce da odnese tvoj bes...

Svest nije samo materijalna manifestacija, potrazi na interenetu

Dzoni, ne budi Kristal.

Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Svedok stvaranja istorije


Zodijak
Pol Muškarac
Poruke 27614
Електронске компоненте Епилог Санкт Петербурга — руски рецепт за освајање Србије


Висока технологија за виши ниво привредне сарадње Србије и Русије. Оснивање заједничке специјалне економске зоне у Србији договорено на Петербуршком економском форуму, где је наша земља имала статус почасног госта, требало би управо то да значи.

Коначно ћемо моћи да кажемо да ће привредна сарaдња Србије и Русије искорачити из домена робне размене којом смо, додуше у прошлој години могли да будемо задовољнији, као и руским улагањима. Ипак је то и даље мање од могућности, а поготово од очекивања која смо имали када је још 2000. године потписан Споразум о слободној трговини. Да смо за протеклих 17 година мало урадили на организацији производње за такорећи обезбеђено тржиште и прилагодили је његовим потребама излишно је и говорити.


То је током трајања прошлогодишњег међународног економског форума у Санкт Петербургу признао и шеф српске дипломатије Ивица Дачић. На овом форуму он је био шеф политичко-привредне делегације Србије која је имала статус земље почасног госта.

Да ли ће прекретница бити резултат нашег овогодишњег учешћа на форуму који је у претходних 20 година постао једна од водећих глобалних платформи где представници пословне заједнице разматрају кључне економске проблеме са којима се суочавају тржишта у развоју и свет у целини? И ове године је окупио око 10.000 учесника из око 130 земаља.

Председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж рекао је за Спутњик да Србија посебно представља погодности за инвестирање и велики потенцијал у сарадњи у области информационих технологија (ИТ). Указује на све већи интерес руских компанија у тој области које долазе у Србију да траже потенцијалне партнере.

Зато је изјава потпредседник Владе Русије Дмитрија Рогозина о специјалној заједничкој економској зони у Србији за руске високотехнолошке компаније изненадила само мање упућене.

О зони ће се конкретно разговарати на јесен на седници Руско-српске међувладине комисије.

Коментаришући најаву оснивања заједничке зоне за руске високотехнолошке компаније у нашој земљи, економиста Исмаил Мусабеговић, професор Београдске банкарске академије, за Спутњик каже да то сматра добром идејом. Поготово, додаје он, што се види да је у последње време Русија технолошки напредовала, па да то само може да користи Србији.


Он напомиње да зоне, без обзира на то да ли су офшор или индустријске, имају третман бесцаринске зоне. Представљају екстериторијалне области у оквиру којих стране компаније послују мимо прописа који важе у земљи у којој су.

Било да се баве увозом, извозом, дорадом, прерадом, суштина је да оне углавном доносе своју технологију, а користе локалну радну снагу, наводи Мусабеговић.

„У сваком случају, доприносе економској активности земље јер из те зоне неки производи одлазе и на домаће тржиште, учествује домаћа радна снага, а добро је и ако има домаћих сировина. Обично су извозно оријентисани у треће земље“, каже за Спутњик професор Београдске банкарске академије, истичући да је реч о доброј идеји.

Корак даље у подизању привредне сарадње Србије и Русије подразумева и инвестирање руских компанија у Србију, али и обрнуто, као и формирање заједничких предузећа и заједнички излазак на трећа тржишта, најавио је министар привреде Горан Кнежевић, који је био део српског тима у Санкт Петербургу.

Он је за Спутњик рекао да је и досадашња економска сарадња била на високом нивоу. Само током прошле године остварили смо више од две милијарде евра трговинске размене, а српски извоз је био 10 одсто већи на годишњем нивоу, док су руске инвестиције износиле око три милијарде евра.

У наредних шест месеци могла би да буде реализована прошле године покренута иницијатива која би за резултат имала повећање српског извоза, објаснио је копредседник пословног савета за сарадњу између Србије и Русије и председник холдинга „ПСП — Фарман“ Бранислав Грујић. Реч је о томе да 10 одсто увоза руских енергената буде компензовано извозом производа из Србије у тој вредности.


Тренутна вредност енергената који се увозе из Русије је између 2,1 и 2,2 милијарде долара и тим аранжманом руска страна би увезла нашу робу у вредности од 200 до 250 милиона долара, што би допринело смањењу нашег трговинског дефицита с Русијом.

Округли сто „Србија—Русија, перспективе економске сарадње“, који је захваљујући позицији земље почасног госта Србија организовала током Петербуршког форума, био је добра прилика да укажемо на могућности. Пре свега на предности сарадње са Србијом, какве кооперанте компаније могу да нађу у нашој земљи и зашто је добро инвестирати у Србију.

Томе је од велике помоћи био и штанд Србије на 250 квадрата централног сајамског простора, непосредно уз штанд града домаћина. Ту су посетиоци могли да се упознају са делатношћу наших најјачих компанија. Поред „ПСП — Фармана“, чија је основна делатност грађевинарство, по чему је већ годинама добро познат на руском тржишту, пословним људима на форуму су се представили и „Ер Србија“, Аеродром „Никола Тесла“, „Енергопројект“, „Телеком Србија“.

Били смо на оку око 600 директора највећих светских компанија, а штанд су обишли бројни бизнисмени, али и високи званичници Русије и руских региона.
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Idi gore
Stranice:
1 ... 377 378 380 381 ... 857
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
Trenutno vreme je: 29. Mar 2024, 08:13:13
nazadnapred
Prebaci se na:  
web design

Forum Info: Banneri Foruma :: Burek Toolbar :: Burek Prodavnica :: Burek Quiz :: Najcesca pitanja :: Tim Foruma :: Prijava zloupotrebe

Izvori vesti: Blic :: Wikipedia :: Mondo :: Press :: Naša mreža :: Sportska Centrala :: Glas Javnosti :: Kurir :: Mikro :: B92 Sport :: RTS :: Danas

Prijatelji foruma: Triviador :: Domaci :: Morazzia :: TotalCar :: FTW.rs :: MojaPijaca :: Pojacalo :: 011info :: Burgos :: Alfaprevod

Pravne Informacije: Pravilnik Foruma :: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: O nama :: Marketing :: Kontakt :: Sitemap

All content on this website is property of "Burek.com" and, as such, they may not be used on other websites without written permission.

Copyright © 2002- "Burek.com", all rights reserved. Performance: 0.131 sec za 17 q. Powered by: SMF. © 2005, Simple Machines LLC.