Ta vest je bila lansirana tamo 1995, i danas je to vec zaboravljeno nego neko izvadio iz naftalina  

  Hrvatska pamet u svom punom sjaju i veličini. Bacili mamac da zavade ljude a no to ne mogu ljudski da urade.

  Tako izgleda šokački zornjak (jutarnji hr) u glavu pojedinaca

Uf, vidi ti Rusa, potopi im stado ovaca ratni brod, sucut 

RUSIJA OPOMENULA I SRBIJU: „Mi nećemo krvariti za zemlje koje…“


U toku je proces obnove tradicionalnih imperija — Rusije, Turske, Irana, Kine, dok su mali narodi, kao što je uvek bilo kroz istoriju, ili deo velikih, ili su pod njihovim uticajem. U trenutku kada Balkan teži EU, ne može se očekivati da mu Rusija jednog dana pritekne u pomoć, rekao je za Sputnjik poznati ruski pisac Aleksandar Prohanov.

Tokom mnogih stoleća pojam imperija nije imao negativan karakter. Širenjem imperije, Rimljani su donosili ostalim narodima antičku kulturu. Španski osvajači su se smatrali misionarima u Americi, dok su Englezi u svojim brojnim kolonijama širili evropsku civilizaciju. Imperija je predstavljala carstvo poretka nad anarhijom.

Imperija je simfonija prostora, naroda, religija i jezika, i svaka imperija predviđa svoju varijantu simfonije. Sa jedne strane, sadašnje imperije su oličenje ovih večnih principa, dok se sa druge oni, naravno, modernizuju, smatra ideolog ruske savremene imperije Aleksandar Prohanov.

„U očima Gospoda, hiljadu godina je tren, dok je imperija božanska kategorija, a ne kalendarska. Imperija je tendencija i ona nema kraja. Ruska imperija nema stalne granice, to je pulsirajući univerzum koji se uvećava i smanjuje do crne rupe, a zatim u nju pada. Nekoliko kapi životne nebeske rose — i dolazi do preporoda imperije. Tako je bilo i sa Kijevsko-novgorodskom Rusijom, moskovskim carstvom, sa trećom imperijom Romanova, sa četvrtom Staljinovom imperijom, dok sada živimo u petoj imperiji preporoda. Gde ona ide u svojim prostornim i metafizičkim granicama — teško je reći, ali ja smatram da, gde prestaje granica Rusije, odmah počinje carstvo nebesko, zato se Rusija može smatrati beskonačna“, konstatuje pisac.

Kroz svoja decenijska istraživanja pojma „imperije“, on je došao do zaključka da Rusija može biti izgrađena kao mrežna imperija, sa nekoliko prestonica istovremeno. U Evroazijskom savezu on vidi zamajac takve imperije. „Rusko-beloruski odnosi su temelj ove imperije“, mišljenja je Prohanov i dodaje da, iako je Rusija izgubila pokrajine, veliki broj naroda koji su ulazili u njen sastav i dalje ostaje deo imperije i da narod počinje to da shvata.

Za Prohanova ’90-te godine prošlog veka predstavljaju crnu rupu u ruskoj istoriji, kada „nije postojala ni državnost, niti narod. Jer narod ne može da živi bez države“.

„Ruski narod bez države je izgubljena gomila kojom počinju da vladaju druge države“, smatra Prohanov. Sa dolaskom Vladimira Putina na vlast rađa se ruska „peta imperija“.

Nakon desetogodišnje žestoke blokade Irana, on se vraća na međunarodnu scenu jači nego ikad. To pokazuje i rešavanje kriza na Bliskom istoku, od Jemena, preko Iraka, do Sirije — nijedna od njih se ne može rešiti bez Teherana.

„Mi živimo u vremenu rađanja imperija, a Iran je jedan od njih. Iran misli u kategorijama drevne zaratustrijske imperije, imperije Ahemenida, imperije Darija koju je zamenio islamski period. Iransko razmišljanje je imperijalno razmišljanje“, kaže Prohanov.

Pored Irana, tu je i turska imperija. Prema njoj je posebna pažnja usmerena nakon referenduma na kojem je Redžep Tajip Erdogan dobio neograničene nadležnosti. U toku je preporod osmanskog sna, sa teritorijom u čije granice ulaze Kipar, Alep, Mosul, Kirkuk, Solun, Kirdžali, Varna i ostrva Egejskog mora. Ovaj san Erdogan već počinje da ostvaruje u Siriji, gde turska vojska vodi aktivne borbe.

„Naravno, Turska je imperija, širi se, vrši pritisak na susede. Zatim, imperija u usponu je puna uspomena, puna ideja i priviđenja iz prošlosti, a za Turke je Balkan deo njihove osmanske veličine. Turska i na Kavkaz i na druge regione gleda na isti način. Balkan treba oprezno i sa pažnjom da prati šta radi Turska“, upozorava ruski pisac.

Osim gore navedenih imperija, tu je i američka, koja se modernizuje, sama Kina je imperija, kao i Rusija i EU. EU trenutno prolazi kroz period stradanja, ali u osnovi i dalje leži panevropsko jedinstvo, koje je bilo rimski san, san Karla Velikog, Hitlera, a sada EU.

„Ja više volim da mislim ne geostrateški, već ‘snovima’: jer postoji američki san, kineski san koji se sada realizuje — „Novi put svile“, postoji iranski san. Sad i mi pokušavamo da formulišemo ruski san. U njemu su i prostor i pravednost i poseban put koji nas vodi toj pravednosti“, dodao je sagovornik agencije.

Po mišljenju Prohanova, mali narodi nikad nisu samostalni: ili su bili deo neke imperije ili su bili pod njenim uticajem, to je njihova sudbina.

„Malo nebesko telo postaje deo snažnijeg sistema i okreće se oko jakih svetlosti. Mali narodi treba da izaberu centre privlačenja. Zato sada Balkan koji se kreće ka EU ne razume da je budućnost Evrope snažna Nemačka sa njenom renesansom, u kojoj se ne isključuje ni fašistička varijanta“, upozorava ruski ideolog imperija i dodaje: „Neka, naravno, idu, ako se nadaju da će dobiti od Nemačke, na primer, zaštitu od osmanske ekspanzije. Međutim, na kraju, mislim da se sve balkanske zemlje vraćaju Rusiji i traže od ruske vojske da položi nekoliko hiljada glava negde kod Šipke (bitka za vreme rusko-turskog rata 1877—1878) u borbi za nezavisnost. Međutim, ne znam u kom stepenu Rusija može još jednom da položi ruske glave za zemlju koja ide u NATO ili u budući nemački rajh“, zaključio je Prohanov.

Pa vise se isplate Putinu odnosi sa jednom Turskom nego Srbijom, sa Turskom samo mogu da dobiju, sad sto Erdogan baca pogled na Balkan, e to je kolateralna steta 

posteno...

Питање статуса српско-руског центра, које су примедбе Запада?


Министар спољних послова Ивица Дачић најавио је да ће наредне седмице покренути иницијативу за решавање дипломатског статуса Српско-руског хуманитарног центра у Нишу. Дачић каже да западне земље имају примедбе у вези са статусом центра, иако су саме много више добиле споразумима са Србијом. То питање се мора решити, или би центар могао да буде угашен.

Пет година постојања и исто толико без обећаног – да се српско-руском центру у Нишу доделе олакшице, привилегије и имунитети. Ивица Дачић поново покреће питање на које су се две владе обавезале још при оснивању.

"Ја ћу поставити питање премијеру Вучићу, да ми да одговор: зашто ми не усвојимо, не ратификујемо споразум са руским министарством о привилегијама и имунитету које тај хуманитарни центар у Нишу има? Зато што неке западне земље то не дају", каже министар спољних послова Ивица Дачић.

О томе што Дачић признаје досада се само спекулисало. Први пут 2014. године, када се Владимир Путин из Београда вратио без потписаног споразума који би руском особљу у Нишу гарантовао посебан статус. Тада су из Владе демантовали наводе да је припремљен документ повучен под притиском Ангеле Меркел. Признање да притисака ипак има, кажу познаваоци, није случајно.

"Мислим да расте притисак да не потпишемо зато што је сада Запад много хистеричнији него пре три године, када је Русија у питању. Мислим да Ивица Дачић сада одговара том притиску Запада. Обраћајући се домаћој јавности, он у ствари шаље поруку – погледајте, ако питате наше грађане, они ће рећи ово је несхватљиво", каже новинарка Љиљана Смајловић.

Несхватљиво, јер је сличне споразуме Србија већ потписала са другим земљама – попут СОФА споразума из 2006. године, који предвиђа слободу кретања и имунитет америчким војницима, и оног из 2014, који исто гарантује припадницима НАТО-а. Зашто се то оспорава руском особљу, међу којем нема војника?

"Мислим да је Западу јако важно да посебно Србији пошаље поруку – ми не гледамо благонаклоно ни на какво руско присуство овде, а поготово на неко које је у униформи. А поготово не да ви нас изједначите у привилегијама", додаје Љиљана Смајловић.

Српско-руски центар формиран је 2012. године. Реагује у ванредним ситуацијама у земљи и региону, попут у случају поплава у Обреновцу. Евентуални дипломатски статус за особље, уверавају познаваоци, не би утицао на рад.

"Мислим да не постоји у овом тренутку наговештај да би центар могао да добије било какве друге задатке осим оних који су договорени заједно са српским властима. То је српски центар, на српској територији, и ако се тамо било шта дешава што може да наиђе на критике рецимо из ЕУ, онда је то питање на које треба да одговори Влада Србије", поручује војни аналитичар Александар Радић.

Иако има префикс хуманитарни, у страним медијима често је описиван као сумњив, а АП га је назвао руском шпијунском базом.

 

OŠTRO UPOZORENJE SRBIJI IZ MOSKVE zbog centra u Nišu!

Moskva pritiska srpsku vladu da stavi na sto potpisivanje sporazuma o Rusko-srpskom humanitarnom centru u Nišu, dok istovremeno zapadne administracije jasno poručuju da to za vlast u Beogradu ne bi bio dobar potez, prenosi Blic.

I ruska administracija, ali i administracije SAD i EU podvukle su crvenu liniju kada je reč o statusu srpsko-ruskog humanitarnog centra. Rusi traže da se njihovim građanima zaposlenim u Centru omogući privilegovan status poput diplomatskog i prete da će se naprosto povući i prestati da predviđaju svojim budžetom sredstva za centar. Dok zapadne vlade imaju vrlo jasnu i kratku poruku – nema povlašćenog statusa za Ruse jer je humanitarni karakter centra samo maska Rusiji za vojnu bazu. Bojazan da centar ima tendenciju širenja na rusku bazu, osim u regionu i Evropi stav je i SAD.

Sporazum Srbije i Rusije, odnosno srpskog MUP-a i ruskog Ministarstva za vanredne situacije, jeste do sada dva puta odlagan. Poslednji put noć uoči dolaska ruskog predsednika Vladimira Putina oktobra 2014. godine na vojnu paradu u Beograd. Poznavaoci prilika su tada Putinov lik, koji je retko bio sa osmehom, tumačili upravo u kontekstu odloženog potpisivanja sporazuma, zbog kog je, navodno, pre svega i došao.

Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić kaže za da „svi stranci moraju da imaju status kod nas“.

– I mi smo svima dali, ali kada je reč o Rusima, Zapad se buni, iako je njihovo osoblje to isto dobilo – kaže Dačić.

On, međutim, tvrdi da je reč o statusu poput onog koji ima administrativno-tehničko osoblje u ambasadi.

– Znači ne i diplomatski status – ističe Dačić.

Međutim, kako piše Blic, čiji su novinari, navodno, imali uvid u sporni sporazum, njime se nejasno rečeno predviđa – imunitet za Ruse. Imunitet se predviđa i za stalno i za privremeno osoblje, a odnosio bi se i na prostorije centra i njegovu imovinu. To praktično znači da osoblje i prostorije ne podležu Krivičnom zakoniku Republike Srbije. Odnosno, to je diplomatski status.

Broj Rusa u centru je promenljiv, tako ih je pre oko godinu dana bilo devetoro, sada ih je troje, dok pojedini funkcioneri kada govore o broju onih koji bi dobili, kako kažu, status, navode pet. Do sada je u centru bilo najviše 14 Rusa, a u sistematizaciji je tokom 2016. bilo zaposleno 14 ljudi.

I dok ruski članovi centra ne propuštaju priliku da istaknu da je centar otvoren i nema ogradu, da može da ga obiđe ko god hoće, mnogo stavki je obavijeno velom tajne.

Javni podatak je da su Rusi planirali za period od 2012. do 2015. da ulože 41 milion dolara. Navodi se da su do sada utrošili u opremu oko 20 i da i dalje troše tih 41 milion. Kada toga nestane, ako se ne potpiše sporazum, kažu da će zatvoriti centar. Da li stvari zaista tako i stoje iz Centra nisu želeli da komentarišu.

Sporazumom su Rusi oslobođeni plaćanja akciza i carine, ali centar nije oslobođen plaćanja za komunalne i druge vrste usluga koja su utvrđena i za građane Srbije. Na pitanje ko sada plaća komunalije Rusi ili Srbija, jedna od zaposlenih u centru kaže: „Troškovi su zajednički“.

Krajem prošle godine, iz budžetskih rezervi Srbije, za potrebe Centra je izdvojeno preko 80 miliona dinara, ali nije otkrivena svrha.

Sporazum o imunitetu i privilegijama prvi put je trebalo da bude potpisan 2012. godine, kada je Centar i osnovan.

Srbija je, inače, aprila 2015. potpisala Sporazum o pristupanju Srbije Mehanizmu civilne zaštite EU, što u Moskvi tumače kao potez kojim je Brisel želeo da onemogući jačanje ruskog delovanja u Nišu.