Ниче још један руски центар и то у Београду Београд -- Главни град ће добити Духовни центар Руске православне цркве у оквиру Храма Свете Тројице на Ташмајдану, наводи Спутњик.
ИЗВОР: Б92, СПУТЊИК ПЕТАК, 15.12.2017. | 07:52 -> 09:09 Подели Илустрација: Тхинкстоцк Илустрација: Тхинкстоцк Идеја о формирању постоји више година, а њена реализација ц́е почети уређењем простора око Руске цркве, како ту богомољу називају Београђани.
Главни град је започео уређење простора испред Цркве Светог Марка, па је старешина Подворја Руске православне цркве у Београду Виталиј Тарасјев одлучио да се обрати управи Београда да помогне како би се уредила порта Цркве Свете Тројице.
План је да се прошири постојец́а зграда црквене канцеларије и да се уреди Духовни центар, просторије за духовна и културна дешавања, његова изградња је наша насушна потреба, каже отац Виталиј за Спутњик.
"Биц́е, боже здравља, на том месту једна мала сала са пар стотина места, где ц́е моц́и да се одржавају предавања на разне духовне теме које су актуелне и за руски и за српски народ. Биц́е ту и просторије за веронауку, за учење руског језика и просторије које ц́е припадати Цркви као парохијском храму и као Представништву Руске православне цркве и Московске патријаршије у Београду", објашњава отац Виталиј.
Реконструкцију прилаза Цркви Светог Марка на Ташмајдану град је покренуо у договору са Српском православном црквом. Место где су некада били "таксисти код ЈАТ-а" биц́е претворено у трг који ц́е бити пешачка зона. Цео крај добиц́е изглед какав заслужује, каже за Спутњик градски менаџер Горан Весиц́.
"У другој фази радова уредиц́емо и сам плато око Цркве Светог Марка, а радови ц́е обухватити и плато испред Руске цркве. То је прилика да урадимо и оно што је одавно требало. Сама ограда око цркве није баш адекватна, а моц́и ц́емо и да заменимо неке од објеката који су настали између два рата, који су неусловни. Желимо да уредимо тај простор и да Руска црква, која је део наше историје и традиције, добије своје право место, да буде сачувана", каже Весиц́.
Он је са министром за иновације и технолошки развој Ненадом Поповиц́ем током ове недеље посетио Руску цркву на Ташмајдану. Сусрет је симболично уприличен на дан Светог Андреја Првозваног. Поред изградње Духовног центра, договорено је да заједно радимо на промоцији и очувању овог важног места, каже Весиц́.
Он подсец́а да је по попису из 1931. године сваки шести становник Београда био Рус. Многи су били успешни лекари, архитекте, уметници, интелектуалци, који су Београду и нашем друштву уопште оставили неизбрисив, снажан траг.
Свештеник Виталиј Тарасјев каже да су ти бројеви неупоредиви са данашњим, али да је у Београду и Србији у последњих двадесет година све више Руса. У контакту са нашом Црквом данас је око две хиљаде људи, каже Тарасјев.
"У Цркву сада долазе чланови породица руских дипломата, представници Трговинског представништва, Руске школе и Руског дома. Постоји и такозвана бизнис руска колонија у Србији, па и у Београду као главном граду. Ту су и мешовити бракови, у вец́ини случајева мужеви су Срби, а супруге су из Русије, те породице живе углавном у Београду и околини, они су сви наша паства", наводи Тарасјев.
Сви они, али и верници Српске православне цркве и сви Београђани биц́е добродошли у Духовни центар на Ташмајдану. Његову изградњу финансирац́е Руска православна црква, након што Подворје у Београду Светом синоду образложи потребу за изградњом Духовног центра у главном граду Србије.
Руски центар у Нишу Подсетимо, у Нишу постоји Руско-српски хуманитарни центар који је "камен спотицања" у односима Србије са САД и ЕУ. Русиија је тражила да се особљу тог центра дâ дипломатски статус, чему се противе САД и ЕУ.
С друге стране, српски званичници наводе да ће о томе одлучити управо Србија, а не ЕУ и САД.
Sincerely thank our predecessors - veterans of the commission on military and industrial affairs to the council of ministers of the USSR, all workers of the Soviet Defense-Industrial Complex for everything they have done for the reliable protection of the