IN < - Podmladjivanje organiznma prirodnim putem - >LO
<< < (2/20) > >> :: Odgovori!
Autor: SerbianFighter :
Ishrana koja čuva mladost
Eliksiri su sjajna stvar pa se zbog toga koriste nekoliko puta godišnje

Čaj za eliminaciju radioaktivnih materija

Prelijte ključalom vodom tri čajne kašičice crnog indijskog čaja u čajniku od porcelana (nikako metalnom). Prelijte čaj iz čajnika u šolju, iz šolje opet u čajnik, i tako dva puta. Sav čaj treba popiti dok je još vreo. Prvo uzimanje je ujutru na gladan stomak, a drugo između 15 i 18 sati. Posle čaja treba pojesti komadić crnog hleba s malo soli. Pre i posle čaja po dva sata se ne sme jesti ništa slatko.

Osim što iz tela izvodi slobodne radikale, ovaj napitak se pokazao i kao regulator krvnog pritiska, ističu Japanci.

Eliksiri su sjajna stvar, ali oni se, upravo zbog svojih energetskih potencijala, koriste samo izuzetno, nekoliko puta godišnje, a neki čak samo jednom u pet godina.

U međuvremenu, redovna ishrana u manjim obrocima doprineće da se dobro zdravlje održi i da se razmaci između ispoljavanja znakova starosti organizma maksimalno povećaju.

Namirnice koje su već odavno „na glasu" jesu žitarice, pčelinji proizvodi, jogurt i drugi kiselomlečni produkti, grožđe, jabuke, celer, beli i crni luk, kupus, cvekla, koštunjavo voće, zrnevlje...

O žitaricama (pšenici, raži, kukuruzu, ovsu itd.) koje su proklijale već je bilo reči, i nizašta na svetu se ne odrecite kure s njima u trajanju od 15 dana, još ove sezone.

Ne zaboravite ni med, mleč i polen, o kojima ste takođe imali prilike da saznate nešto više kao o eliksirima, uvrstite u svoj meni orahe, lešnike, badem, pistaće, indijski orah, seme suncokreta i seme bundeve, susam, kikiriki...

Neka na vašem stolu svakodnevno budu najraznovrsnije salate, s voćem ili povrćem koje ste vi, maštovito, složili ne po već poznatim i pomalo monotonim receptima, već po svom ukusu i osećaju za boje. (Kao što kod lekovitih trava važi pravilo da se izvrsno dopunjuju one koje rastu jedna kraj druge, tako se i među plodovima prirode najbolje „slažu" oni čije su boje komplementartne i čije kombinacije gode oku.)

Salata od presnog povrća

Da biste se lakše odvažili i uvežbali u pripremanju hrane koja čuva mladost i vraća organizmu gipkost i svežinu, uz pomoć obilja vitamina, enzima i drugih bioloških visokovrednih sastojaka, predlažemo vam nekoliko recepata koje kasnije možete varirati po sopstvenoj želji, ukusu i afinitetima.

Recepti su spoj savremenih naučnih istraživanja i iskonskih, drevnih pravila o zdravoj hrani, a leto i jesen su idealno doba da se oni isprobaju.

Predradnje koje treba obaviti su: temeljno pranje i čišćenje korena, lukovica i lišća, pod snažnim vodenim mlazom i uz pomoć noža i četke. Ne preporučuje se držanje i namakanje povrća u vodi, osim ako nije veštačkih prehranjivano. Ljuštenje se, gde god je to moguće, izbegava, jer su najdragocenije zalihe minerala i vitamina smeštene neposredno ispod pokožice plodova. Rezanje, rendanje i usitnjavanje u mikseru treba da se obavlja neposredno pred pripreme jela, koje se odmah poslužuje. So, ulje i drugi začini, takođe se dodaju pred samo serviranje. Salate ne treba ostavljati „za sutra" jer se u punoj formi ne mogu održati ni u hladnjaku, a još manje na sobnoj temperaturi. Uvek se sprema samo količina koja će se odmah potrošiti. Sem poznatih začina, kao što su sirće, so, ulje, biber, veoma su dobri i zdravi limunov sok, kiselom mleko ili pavlaka, majonez, nastrugana kora limuna ili narandže (naravno samo ukoliko ne priskana hemijskim sredstvima!), zatim seme susama, mleveni ili krupnije usitnjeni orasi, lešnici, seme suncokreta, beli i crni luk, kapri, narendana kisela jabuka i, sveže ili suvo, začinsko bilje po ukusu: origan, vranilovka, majčina dušica, nana, bosiljak, čubar, ruzmarin, estragon, mirođija.
Autor: SerbianFighter :
Po ugledu na stare Grke i Rimljane
Svi sokovi od presnog voća i povrća najbolji su kada su na sobnoj temperaturi, a piju se lagano

Salate se mogu jesti kao samostalno jelo, međuobrok, ili kao dodatak glavnom jelu. Ukoliko želite da maksimalno osetite dejstvo svežeg voća i povrća, jedite ih pre glavnog obroka, baš kao što su to činili stari Grci i Rimljani, i kao što to još uvek čine narodi koji imaju poverenja u tradiciju, na primer Francuzi.

Ukoliko želite da vaše salate dobiju još potpuniji ukus i hranljivu vrednost, obogatite ih „dresingom", to jest odgovarajućim prelivima. Dajemo vam recepte poznatih preliva koji nose pomalo egzotične nazive.

Preliv „Hiljadu ostrva"

Najpre se napravi majonez od jednog jajeta i odgovarajuće količine dobrog ulja. Ovoj gustoj smesi dodaje se pet supenih kašika mleka, malo kečapa, dve čajne kašičice „vinčester" sosa, jedna čajna kašičica sasvim sitno iseckanog crnog luka, dve čajne kašičice isto tako sitno iseckanih kiselih krastavaca, deset usitnjenih kapara i, ukoliko to odgovara vašem ukusu, sasvim malo usitnjenog belog luka.

Preliv „Aurora"

Četiri supene kašike gustog majoneza razrediti jednom supenom kašikom pulpe od paradajza (u kasu pretvorenog ploda bez tvrdih delova i pokožice), dodati jednu čajnu kašiku „vorčester" sosa, na vrh noža mlevenog bibera i deset usitnjenih kapara. Od ukusa i afiniteta zavisi da li će 'poslednju reč" u ovom prelivu imati sasvim mala količina mleka (ne kiselog), ili nekoliko kapi konjaka koji mu daje posebnu aromu.

Ljubiteljima jednostavne ishrane preporučujemo dodavanje kiselog mleka ili jogurta u salate. Kisela pavlaka im daje još finiji ukus, ali je treba koristiti s merom, zbog povećanog sadržaja mlečne masti. Ukoliko dodajete pavlaku, samo se po sebi razume da ulje nije potrebno.

Za one čiji organizam teze podnosi neke vrste sirovog povrća i voća, veoma dragoceni biće sokovi koji su od njih načinjeni. Odlični kokteli koji prijaju pre jela, a prava su riznica podmlađujućih supstanci, su sok od paradajza, celera i limuna, začinjen peršunom, zatim sok od paradajza i lista spanaća, sok od šargarepe i limuna, kao i sok od kupusa, šargarepe i divlje potočarke.

Svi sokovi od presnog voća i povrća najbolji su kada su na sobnoj temperaturi, a piju se lagano, u gutljajima. Uvek se spremaju neposredno pre serviranja. Kombinacije su bezbrojne i zavise od vašeg ukusa i sklonosti. Ono sto vam najviše prija najverovatnije ce i najviše koristiti vašem organizmu.

U doba kada sprovodite neku od kura za podmlađivanje - na primer sa medom, polenom i mlečom, prepeličjim jajima ili nekim od egzotičnih eliksira, dobro je da kompletnu ishranu prilagodite tom vanrednom stanju u kome se organizam obnavlja. Rasteretite jetru teških, prženih masnoća, a želudac predugog varenja i oni ce vam na vidljiv način iskazati svoju zahvalnost. Neka, dakle, i vaše glavno jelo bude, bar u toku ovih kura, pomalo nestereotipno, ali zato zdravo i okrepljujuće. Predlažemo vam sledeći osnovni recept koji se može varirati bar na onoliko načina koliko je dana u godini.

Jelo od pšeničnih zrna

Uveče se u vodu potopi saka pšeničnog zrnevlja po osobi. Ujutru se nabubrelo zrnevlje kuva na jačoj vatri u malo vode kraće vreme, a onda se ostavi na toplom mestu da upije svu vodu i popuca. Ovoj osnovi se zatim dodaju presno povrće i začini - na primer, sečen paradajz, strugan celer i šargarepa, kupus i paprika isečeni na rezance, narendana sasvim mlada tikvica, peršun, so, ulje...

Uz malo mašte i iskustva, ista žitna osnova može poslužiti i za spravljanje poslastica; uz dodatak meda, mlevenih oraha, lešnika ili badema, nastruganih jabuka ili prirodnog slaga, izmažete dezert koji i krepi i podmlađuje.

Posebno dragoceni dodatak ovom žitnom musliju, ili bulguru, kako su govorili naši stari, predstavljaju suvo grožđe, suve šljive, suve smokve i sušene kajsije. Oni su ne samo dragocena dopuna ishrane u pogledu minerala, nego i prirodna sredstva za podizanje imuniteta i odbranu organizma od bolesti.

Iako je žito najkompletnija namirnica, dobro je da ga povremeno zamenite i nekim drugim zrnevljem - na primer, čudesno zdravom heljdom i prosom ili ječmenim, ražanim i ovsenim pahuljicama koje se veoma brzo i lako pripremaju. Bilo da su spravljene „na slano" ili „na slatko", one su takođe izvanredna dopuna kuri sa eliksirima i moćno sredstvo borbe za aktivan život i u starosti. Pravilo zdrave ishrane uvek i za sve uzraste glasi: manje, ali češće. Dobro je imati vise od tri obroka na dan, ali se nikada, ni pod kakvim izgovorima, ne treba prejesti. Umerenost je, kao i strpljenje i istrajnost, jedna od tajni duge mladosti, ako ne i tajna uspešnog života uopšte.
Autor: SerbianFighter :
Obnavljanje psihičkih snaga
Sveže voće, povrće i crni hleb od punog zrna mogu se jesti bez ograničenja. Najbolje ulje je, svakako, maslinovo ali i suncokretovo, ceđeno na hladno

Činjenica je da je prelazak na ishranu koja sadrži nezasićene masti, više svežih, sirovih plodova i integralne žitarice mnoge osobe nagradila ne samo „topljenjem" ružnih jastučića sala i celulita i povlačenjem izraženih vena na nogama, već i povratkom psihičke stabilnosti koja je sve češća „privilegija" savremenog, urbanog, „civilizovanog" čoveka.

Još je Hipokrat, otac drevne grčke i evropske medicine, s pravom smatrao da je nepravilna ishrana uzrok najpre fizičkih, a potom i nervno-psihičkih smetnji, a da su ove, opet, uzročnici preranog starenja i umanjene radne sposobnosti.

Zato je svaki Hipokratov početak lečenja bio korenit i temeljan: pacijenta je najpre podvrgavao gladovanju, zatim ispiranju želuca i crevnog trakta uz pomoć čajeva od lekovitog bilja, a onda bi usledila ishrana presnim voćem i povrćem; tek kasnije, sa oporavkom, jelovnik bi se obazrivo proširivao probranim produktima životinjskog porekla.

Oni koji žele da svoj jedini i neponovljivi centralni nervni sistem vrate u optimalnu formu i time na suštinski način produži mladost, treba da se, u ime ovog visokog zahteva, odreknu veštačkih stimulansa koji su uvek mač sa dve oštrice, veštačkih, bojenih napitaka, osiromašenog belog hleba, glaziranog pirinča i slatkiša u kojima dominiraju šećer, mast i belo brašno. Životinjske masti i mesne prerađevine takođe se ne preporučuju.

Od slatkiša, poželjni su med i sušeno voće, kao: kajsije, smokve, šljive, grožđe, u kombinaciji sa orasima, lešnicima i bademima.

Sveže voće, povrće i crni hleb od punog zrna (ili kuvana pšenica, o kojoj je već bilo reči) mogu se jesti bez ograničenja. Najbolje ulje je, svakako, maslinovo, ili suncokretovo, ceđeno na hladno.

Za jačanje nerava posebno su korisni ovas (zob), raž, heljda, šargarepa, celer, cvekla, peršun, crna rotkva (bolesnicima od čira na želucu se ne preporučuje), beli i crni luk u umerenim količinama, zatim nezamenljive jabuke, šljive, maline, ribizle i grožđe.

Uobičajeni začini, posebno veštački, nisu poželjni, a umesto njih se preporučuju ćubar, nana, matičnjak i majčina dušica.

Izuzetno povoljno dejstvo na jačanje nervnog sistema ima sledeći, inače vrlo
jednostavan prirodni lek, koji je, za razliku od sintetičkih, potpuno bezopasan.
- 500 grama prethodno dobro opranog ovsa u zrnu preliti jednim litrom hladne vode i kuvati dok nije napola gotovo, a onda procediti. Za jačanje nerava uzima se po 150 - 200 grama odvara, uvek sa dodatkom prirodnog, pravog pčelinjeg meda.

Iscrpljenim nervima izvanredno prijaju čajevi od matičnjaka, nane, kamilice i drugih blagih, smirujućih biljaka, a recept koji donosimo je posebno delotvoran:
- Napraviti čajnu mešavinu od najmanje tri od navedenih biljki: matičnjak (list), kantarion (trava), kičica (trava), glog (cvet, list), neven (cvet), nana (list), valerijana (koren).

Supenu kašiku mešavine tri ili više trava preliti jednom šoljom ključale vode i ostaviti da odstoji. Procediti i piti tri puta na dan po jednu šolju.

Pravilo je da se svi čajevi za nerve piju topli, a ne vreli, jer nervima ne prija ništa što ih iritira, od ljutih začina i vrelih napitaka do stresova pri nagloj izmeni životnih uslova.

Okrepljivanje nerava pospešuju i gorke trave, koje se uzimaju u obliku čajeva ili tinktura, uvek pre obroka.

Čudesnu moć jačanja ima trava iva, za koju narodna mudrost kaže da „od mrtva pravi živa", da regeneriše organizam koji „vene, a ne zna šta mu je". Čaj od ive pije se u kombinaciji sa slezom i nanom jer je izuzetno gorak, ali isto toliko delotvoran.

Plodovi prirode nose energiju koja obnavlja snage tela, a i sam boravak u prirodi deo je procesa jačanja nervnog sistema. Duge šetnje u zdravoj, ekološki čistoj sredini nezamenljive su. Izreka da kretanje može da zameni brojne lekove, ali da nijedan lek ne može da zameni kretanje, potpuno je tačna.

Apatičan, bezvoljan, depresivan i pre vremena oronuo čovek vidno oživljava već samim boravkom u prirodnom ambijentu.

Sinergičke sile zemlje, vode, vazduha, živog sveta, struje njegovim telom, a estetski ugođaji, kao što su zalazak sunca, tamno zelenilo i opojan miris četinara, akvamarinska prozirnost vode, pevanje ptica, kroz čula dopiru do onih duševnih segmenata do kojih ni jedan veštački lek nije u stanju da prodre, bude ih i pokreću.

Da bi se prožimanje prirodne okoline i čoveka odvijalo uz što manje prepreka, za boravak u prirodi treba izabrati laku, komotnu, prijatnu odeću i obuću, od prirodnih materijala i, po mogućstvu, svetlih, pastelnih boja.

Bosonogo hodanje poljem ili obalom ima neverovatno pozitivno delovanje koje ide u dva pravca: s jedne strane, zemlja, trava ili voda „odvode" negativnu energiju i stres nakupljene u telu, a pune ga blagotvornom snagom koja mu je toliko potrebna.

Osobama koje istinski žele da obnove svoje unutrašnje resurse, neizmerno je dragoceno društvo drugih ljudi koji ih vole i razumeju.

Porodica koja se okupi na zajedničkom zadatku zdušnog podržavana svog ne više tako mladog ili samo u životnoj trci posustalog člana, uvek će imati višestruku satisfakciju kada se on, uz njenu pomoć i na njenu radost, vrati u aktivan život.
Autor: SerbianFighter :
Opuštanjem do zdravog i mladog duha

Poznato je da su opuštanje i dobro raspoloženje jedan od najefikasnijih načina da se dugo ostane zdrav i duhom mlad. Nespretnost i nesposobnost savremenog čoveka da se prirodno opusti jeste gotovo alarmantna i vrlo očigledna.

Tužne statistike o broju prodatih trankvilizatora, depresora, sedativa, alkohola, cigareta i opojnih droga nedvosmisleno definišu jedan od najvećih problema takozvanog razvijenog sveta: ljudi se osećaju otuđenim i odbačenim, osuđenim i neprilagođenim i - ne umeju da se opuste bez "ulaznica za veštački raj".

Kako se opustiti? Onim srećnicima među nama koji su otkrili tajnu umetnosti življenja, to je nadasve jednostavno - jer oni znaju: kada je čovek pun optimizma, kad gleda vedro u budućnost i nije smeten prošlošću, kad s radošću čini dobro, a ambicija i niske strasti nisu zagospodarile njegovim životom, on je opušten. Biti opušten, znači biti rasterećen bremena napetosti koje koči i parališe i najkreativniji um i duh i koje postaje kao nijedna bolest na svetu.

Vrednosti koje smo izabrali za vodeće, umnogome opredeljuju kvalitet naših života; ako se u dubini sopstvenog bića ne slažemo s onim što pred svetom - i zbog sveta - radimo, neće nam pomoći nikakve kasete i knjige sa savetima za brz uspeh i instant sreću, niti će nas istinski opustiti kueovske "male rečenice" tipa: 'Opušten sam, ništa ne osećam' ili 'Ništa me ne može uznemiriti'.

Umesto ovih autohipnotičkih misli koje mogu naneti ozbiljne štete duševnom zdravlju, opustite se uz pomoć iskrenog smeha do suza, uz pomoć stalno svežeg interesa za otkrivanje sveta i njegovih tajni i lepota, uz pomoć vrhunskih dela umetnosti i - plača! Da, ne stidite se da plačete - kad ste tužni, kad vas neko povredi, kad vi nekog povredite i iskreno vam je žao, kad dajete ili tražite oproštaj...

Pogrešno vaspitanje i shvatanje da muškarci ne smeju da plaču učinilo je mnoge predstavnike 'jačeg pola' frustriranim i napetim. Plač je izvanredno sredstvo za opuštanje; možda niste znali da sa suzama iz organizma bivaju izlučeni mnogi toksini i da je glava posle tog "čišćenja" bistrija i lakša.

"Recept" koji sledi od suštinske je važnosti ne samo za za opuštanje već i za miran i spokojan život. On glasi: budite ono što jeste, ali u svom najboljem, a ne najzapuštenijem izdanju; budite prirodni - to je prva zapovest lepog ponašanja, ali i način da se dugo bude mlad, jer svako "plivanje uz struju" prkoseći prirodnim zakonima, postaruje i ruinira; i, najzad, radujte se životu! Divite se svakom od trenutaka od kojih je sazdan i misteriji života uopšte.

Ako vam se učini da je život najveličanstvenije čudo koje neprestano traje, shvatićete da je starost kazna što sustiže samo one koji u to čudo ne veruju.
Autor: SerbianFighter :
Eliksiri i balzami
Znate li šta je balzam iz Rige, ili švedska grančica? Jeste li na sebi isprobali lekovite moći propolisa - pčelinje smole. Znate i da je jantar, ćilibar, koji možda nosite kao nakit, u srednjem veku takođe bio poznat kao eliksir

Pitanje tajne duge mladosti postavlja se odvajkada, ali su rešenja koja se nude na početku HHú veka prilično nisko postavljena: odrođena od prirode, invazivna, ponekad čak i opasna po zdravlje, mnogo više su okrenuta pukoj formi (plastične operacije, ugrađivanje veštačkih materijala i slično) zanemarujući suštinu - mladosti ćelija organa, mentalnu svežinu i zdravlje kao zlatnu podlogu dobrog izgleda.

Nije tako bilo u prošlosti. Junaci mitova, legendi, bajki, uvek tragaju za predmetom ili supstancom u kojoj nije teško otkriti simbol večitog proleća života - za živom vodom, za zlatnom jabukom itd. Antički Grci u verovali da nektar i ambrozija, hrana bogova, daju besmrtnost, ali su poznavali i druga, stvarna sredstva koja običnom čoveku mogu produžiti aktivni životni vek i osloboditi ga nekih tegoba koje starost donosi.

Na njih su ukazivali čuveni lekari starog veka kao što je Hipokrat, ali i drugi, kojima ne znamo imena sa Jave, Sumatre. Bornea iz Indije, severoistočne Afrike, Južne Amerike... Svi oni opisivali su sredstva posebnih moći, nazivajući ih čudesnim darom prirode, a mi ih danas zovemo eliksirima ili balzamima. Neki od njih su široko rasprostranjeni (što ne znači uvek da su i dobro poznati!), o drugim, pak, jedva da je ko i čuo na našim prostorima. Da li ste čuli za peruanski, kopajski, tolutanski ili kanadski balzam?

Znate li šta je balzam iz Rige, ili švedska grančica? Jeste li na sebi isprobali lekovite moći propolisa - pčelinje smole? Zna li neko iz vaše okoline šta je mumjo? I, najzad, znate i da je jantar, ćilibar, koji možda nosite kao nakit, u srednjem veku takođe bio poznat kao eliksir?

Upoznaćemo vas sa nekim od prirodnih sredstava koja su prošla najstrože testove vekova, pa i milenijuma i koja su dobila laskavi naziv "pancea" - lek za sve, zahvaljujući svojim aktivnim biološkim svojstvima. Započinjemo sa medom svima pristupačnim proizvodom pčelinje industrije.

Ova izvanredna supstanca "zlatasti balzam", poznata je čovek od najranijih vremena. Nađena je u piramidama starog Egipta, a sasvim je izvesno da ju je koristio i praistorijski čovek. Slovenska reč medved znači "onaj koji zna gde je med", što potvrđuje da su naši preci obraćali naročitu pažnju na ovo dragoceno žitko zlato. Postoji bezbroj vrsta meda, a najpoznatiji su livadski, cvetni, šumski, a od monoflornih (od pretežno jedne biljke) - lipov, bagremov, kestenov...

Svaka vrsta ima posebna svojstva, a u svetu su poznati malteški (Malta duguje i svoje ime medu - ono potiče od grčke reči melita, medena), zatim grčki, med iz Bretanje itd. Na dvoru Romanovih služio se isključivo med sa Krima, zbog posebne boje, mirisa i ukusa. Inače, svaka vrsta meda ima karakterističan buket mirisa, ukus, boju, gustinu i način kristalisanja i - lekovita svojstva. Lipov med, na primer, podstiče preznojavanje, med od heljde učvršćuje zidove krvnih sudova, a bagremov med, čiji se blag ukus dopada većini ljudi, a posebno deci, ima protivupalno dejstvo.

Med tamnije boje obično je bogatiji mineralnim materijama od svetlijih mada je još uvek za mnoge svetlija boja meda privlačnija. Znameniti lekar istoka, Avicena, tvrdio je, mnogo pre otkrića ugljenih hidrata, vitamina i enzima, da upotreba meda u ishrani produžava čovekov život i čuva njegove sposobnosti za rad i u staračkom dobu.

Njegov stariji kolega, Hipokrat, upućuje lekare da obrate posebnu pažnju na med, kao na tvar od posebnog značaja. On je, svakako, znao da med predstavlja veliku blagodat, i, kako se smatralo, odnosi sve boli. Znao je i za priču da su se Pitagora i Pindar hranili isključivo medom, jedan čitavog života, drugi u detinjstvu. Današnja medicina se slaže sa tvrdnjom da je med više nego poseban, ali samo ako ispunjava dva uslova - da je potpuno prirodan, bez dodataka, i da je ceđen na hladno, odnosno vrcan, a ne topljen, to jest, podvrgavan temperaturi višoj od 60 stepeni Celzijusa (za neke naučnike granica je već na 50 stepeni). Ako je med veštački, ne vredi trošiti reči o njemu čak ni kao o namirnici, a ako je previše zagrevan, dolazi do gubitka fermenta (invertaze, distaze, katalaze, kisele fosfataze i dr.). Kad se to dogodi, med postaje samo kalorična namirnica, ali lek više nije. Treba znati da svaki prirodni med kristališe i da mu to nije mana. Ako se po svaku cenu želi tečan med, onda se mora strogo voditi računa o temperaturi otapanja.

U narodnoj medicini med se preporučuje i zdravim i bolesnim osobama, kao sredstvo za jačanje i sticanje imuniteta. Poseban biostimulans med postaje kad je "udružen" za polenom, propolisom i mlečom. Kure sa ovakvim medom provode se četiri puta godišnje i deluju regenerativno kako na mlade, tako i na starije.

Tradicionalna medicina priznaje med kao sredstvo protiv rana i čireva. Kada se preko rane stavi povez s medom, u njoj se pojačava krvotok i oticanje limfe, odnosno stvaraju se optimalni uslovi za ishranu ćelija. Osim toga, med ima svojstvo da ubija mikrobe, kao što su, na primer, streptokoke i stafilokoke.
Vera Horvat
> Odgovori
^ Povratak na viši nivo
>> Sledeća strana
<< Prethodna strana