Ovo valjda može ovde

ПОД ЛУПОМ - ШТА НАМ ТО РЕМЕТИ СПАВАЊЕ
Шкргутање на јастуку
Шкрипање зубима, кашљање или бунцање су лакши поремећаји током спавања, али постоје и они тежи, кад болесници могу озбиљно да повреде себе или своје ближње



Сваки човек, тврде научници, преспава трећину живота, али они још не знају зашто: да ли је сан неопходан нашем организму, или је то највећа грешка коју је еволуција икада направила. Најчешће претпоставке су да спавање одмара тело и мозак, међутим, током сна уштедимо свега 120 килокалорија, исто као и када бисмо неко време будни лешкарили. Заблуда је и да се мозак одмара у сну, научници су открили да је наш централни нервни систем активнији док спавамо него када смо будни.

Неспавање се, бар како тврде поједини стручњаци, не одражава лоше на људе. Тако је један средњошколац из Сан Дијега остао будан 11 дана и ништа му се није лоше десило.

Зашто, дакле, спавамо?

– Моја претпоставка је да се у сну бришу сви неважни детаљи које смо примили у будном стању и да је то основна функција спавања – каже др Славко Јанковић са Неуролошке клинике у Београду, један од наших најпознатијих стручњака за ову област. Он објашњава који су најчешћи поремећаји спавања.

Болести спавања су можда најчешће у биолошком систему човека, скоро да нема тога ко није осетио несаницу, хркао у сну или накратко престао да дише. Несанице се лече тако што човек доведе свој живот у ред, елиминише стресове, правилно се храни, ако је неопходно узима и лекове, а помоћу специјалног апарата који се ставља на нос лече се поремећаји дисања и хркање.

Месечарење, нарколепсија и апнеа 

За разлику од несаница, хиперсомнија је болест претераног спавања, пацијент преспава 12 и више сати, пробуди се, једе, па опет заспи.

Парасомније су болести или нежељена понашања током спавања, као што су шкрипање зубима, кашљање или причање у сну. То су безопасни поремећаји, али постоје и они опасни, као што је месечарење, и поремећаји спавања у РЕМ фази, када смо у дубоком сну.

Постоје две велике групе парасомнија: једне се јављају током спавања, а друге док сањамо. Можемо рећи да човек познаје три стања свести: будност, спавање и сан, тако да на неки начин водимо троструки живот.

–Више од 80 одсто људи макар једном је искусило шта значи кад не можете да заспите. Око 30 одсто њих трпи због честих несаница. То је велики проблем јер људи возе кола, раде на машинама  па могу да настрадају. Зато несанице, ако не прођу саме од себе, треба лечити – каже др Јанковић. 

Наш саговорник истиче да од поремећаја дисања у спавању патишест одсто мушкараца и три до четири одсто жена, и то углавном због гојазности. Амерички научници су доказали да престанак дисања у сну (апнеа) представља ризик за висок притисак, шлог и шећерну болест. Опструктивна апнеа се јавља код гојазних људи код којих долази до затварања дисајних путева, па за једну ноћ могу чак 300 до 500 пута да остану без ваздуха током сна.

Нарколепсија је претерана поспаност, она би се могла описати и као напад спавања и не треба је мешати са падавицом. Дешава се да човек прича и одједном, у пола реченице заспи, па том приликом може и да се повреди ако се скљока са столице, или склизне на под.   

Месечарење или сомнабулизам је тежак поремећај од кога пати око 30 одсто деце и одраслих.

Месечар у току спавања иде по кући, у стању је да отвори врата, изађе на улицу, на аутопут и тако угрози свој живот. Ови болесници немају способности о којима народ говори да се сами спасавају, напротив, пре би се могло рећи да су неспретни, код њих је део мозга који је одговаран за моторику будан, а део мозга који је задужен да мисли је успаван, тако да су конфузни и збуњени. Обично се у болницама а и у кућама због месечара стављају решетке на прозоре да не би ишетали напоље. Иначе, после 18. године месечарење код многих престаје. Само мали проценат њих и у старијем добу (три до четири процента) пати од сомнабулизма.

Силовање у сну

У такозваној РЕМ фази, неки људи кад сањају реагују тако што сан доживљавају као стварност: устају, јуре, боре се, беже, па неретко могу и да повреде некога, али и да се сами повреде – да ударе у врата или намештај. Неки сами себе везују за кревет да не би одлутали, и за разлику од месечара, сећају се шта су сањали.

Овај поремећај, по речима др Јанковића, погађа мушкарце после педесете. Нормални људи су парализовани у РЕМ фази спавања, али они са поремећајем могу да се крећу, па је тако један човек пребио жену у соби док су спавали. Сањао је да су шетали поред реке и да су их неки људи напали, а он је, у жељи да је заштити, заправо повредио.

„Морао сам да браним своју жену!”, објаснио је доцније.

Да џентлменство и поремећај спавања не иду заједно сведочи више невеселих примера. У САД се 1987. године десио случај када је месечар убио ташту и скоро задавио таста, али је прошао без затворске казне јер се сомнабулизам сматра стањем поремећене свести, односно врстом душевне болести.

Патологија спавања је одговорна за најневероватније догађаје који се годинама препричавају.

Такав је био случај једног Нишлије, који је заспао током пљачке адвокатске канцеларије, а иста несрећа задесила је и неког Загрепчанина када је упао у административну зграду градског гробља. Нарколепсија је унесрећила и извесног Јапанца кад је провалио у приватну кућу, али га је изненадан напад сна приковао за кревет до доласка полиције.

Месечари могу да упадну у много озбиљније невоље, па чак и да изгубе живот, ако падну са крова неке вишеспратнице, али ипак најневероватнији случај десио се пре неколико година у енглеском граду Јорку, када је извесни Џејмс Б. оптужен да је у сну починио силовање. Суд га је ослободио кривичне одговорности, будући да је утврђено да је несретник од своје тринаесте године патио од месечарења.

--------------------------------

Научна открића

За одмор је у просеку потребно између седам и по и осам сати спавања. Више или мање од тога је шкодљиво, мада су познати и такви примери. Обично талентовани људи спавају мање. У сну су се догодила и нека научна открића, рецимо, Фридрих Kекуле је шест угљеникових атома спојио у прстен: видео је у сну змију која гризе свој реп и схватио да шест атома могу да буду поређани у облику цикличног прстена, а изум је добио назив бензенска структура.

Мендељејев се у сну сетио да у периодичном систему елемената постоје празна места напросто јер сви елементи тада још нису били пронађени. Шиваћа машина је такође „изум са јастука”, композитор Ђузепе Тартини је виолинску сонату компоновао у сну, а писац Стивенсон је конципирао неке делове „Др Џекила и мистер Хајда” такође у сну.

------------------------------------------------------

Пионири науке о сну

Натанијел Клајтман се сматра родоначелником изучавања спавања, јер се том проблематиком бави од 1937. године, и управо је он 1953. године открио да мозак више ради док спавамо него кад смо будни. Важан допринос дао је Ханс Бергер, који је 1927. године открио да може да снима мождане таласе.   

Пионир истраживања у Србији био је Владимир Вујић, познати психијатар, али је важне кораке учинила проф. др Веселинка Шушић, чланица САНУ и председница тамошњег Одбор за сомнологију. Она је издала прву и једину нашу књигу о спавању, а провела је и неко време на пракси и специјализацији у САД.

Др Славко Јанковић је на Неуролошкој клиници провео 30 година, магистрирао на спавању и епилепсији код животиња, а докторирао спавање и епилепсија код људи. Он је постао и први председник Српског сомнолошког друштва (Друштва за проучавање спавања) основаног ове године, које би требало ускоро да постане члан Европског удружења за поремећаје спавања.

-------------------------------------------------------

Коме да се обрате „неспавачи” у Србији

У мају ове године одржан је у САНУ симпозијум о спавању и поремећајима спавања, који је дао значајне резултате, јер се у Србији спавање не проучава пуно, нема много лекара који се баве овим медицинским проблемом, нити су клиничка испитивања честа. Углавном пулмолози истражују поремећаје дисања током спавања, али то је уска област у оквиру ових поремећаја. Најсвеобухватније поремећајима спавања баве се у београдској Клиници за неурологију у којој постоји Центар за поремећаје спавања у склопу Одељења за епилепсију и поремећаје спавања. У Крагујевцу постоји педијатријска лабораторија која се бави проблемима спавања код деце, док се на Бежанијској коси и у Сремској Каменици, углавном, баве поремећајима дисања.

У Неуролошкој клиници у Београду, по речима др Славка Јанковића, у просеку се лече два до три болесника недељно од разних поремећаја спавања. Због начина живота спавање се, како он каже, све мање поштује, и наводи пример једног бизнисмена који се недавно лечио у болници. Иако је дошао да лечи несаницу, непрестано је причао мобилним, звоњава телефона га је непрестано будила и после 24 сата напустио је клинику изговарајући се великим обавезама. Како је и иначе све више оних који живе напето, од студената до породичних људи, несанице су постале најучесталији поремећај спавања.

Драгољуб Стевановић
објављено: 22.08.2011.

Politika