Stogodišnjica premijere filma "Život i dela besmrtnog vožda Karađorđa" biće obeležena u sredu, 30. novembra, u Muzeju Jugoslovenske kinoteke, prikazivanjem digitalne restaurisane kopije tog filma.



Direktor Radoslav Zelenović rekao je u novoj zgradi Kinoteke, da je obeležavanje 100 godina od prvog javnog prikazivanja prvog srpskog ali i balkanskog igranog filma "Život i dela besmrtnog vožda Karađorđa" centralni događaj za "ovu generaciju Kinotečana".

 On je ocenio da je "pošteno" što će "Karađorđe", koji je digitalno restaurisan i ponovo prebačen na filmsku traku formata 35 milimetara, biti prikazan baš u Muzeju kinoteke, koja u martu 2012. godine obeležava 60 godina postojanja, a ne u novoj zgradi koja još čeka upotrebnu dozvolu.

 Film "Karađorđe" režirao je srpski glumac Čiča Ilija Stanojević, koji je angažovao najbolje glumce beogradskog Srpskog kraljevskog pozorišta na čelu sa Miloradom Petrovićem koji je igrao Vožda.

 Zelenović je rekao da je ovim filmom ispravljena "nepravda" da je srpska kinematografija počela od "Slavice" iz 1947. godine i naveo da je povodom 100. godišnjice filma Kinoteka objavila knjigu "Čiča Ilija Stanojević", strip "Kapetan Nitrat", digitalnu verziju filma i u saradnji sa Poštom Srbije poštansku marku.

 Poštanska marka "100 godina od prvog srpskog igranog filma 'Život i dela besmrtnog vožda Karađorđa'" biće u prodaji od srede. Likovno rešenje je rad slikara Bobana Savića. Tiraž marke je 100.000 komada. Marku prati i prigodni žig prvog dana, koverat prvog dana u tiražu od 800 komada i maksimum karta u tiražu od 500 komada.

 Upravnik Arhiva Jugoslovenske kinoteke Aleksandar Erdeljanović ispričao je čitav istorijat filma koji je 1911. prikazan u Grand bioskopu hotela "Pariz" na Terazijama i kome se od 1928. godine i prikazivanja u SAD gubi svaki trag.

 Film je 2003. pronađen u bečkom Arhivu, digitalno je restauriran i ponovo prebačen na filmsku traku sa koje će i biti prikazan u Muzeju kinoteke, rekao je Erdeljanović.

 Prva restaurirana kopija "Karađorđa" već je prikazana u Beogradu u februaru 2004. godine na proslavi dva veka Prvog srpskog ustanka.



Izvor: Mondo

Ево још један текст на ту тему.

---

Sa „Karađorđem“ je srpski film bio na evropskom vrhu 1911.

Film je u Srbiji prešao dug put od prve projekcije na Terazijama 1896. godine do najnovijih filmskih naslova koji se bave gej temama, zombijima i urbanim pričama. Ali odakle je sve počelo? Ko su bili prvi srpski režiseri, glumci, statisti?


Nema pandan u istoriji evropskog filma: Milorad Petrović kao Karađorđe
u filmu „Život i dela vožda Karađorđa” Čiča Ilije Stanojevića

Odgovor na ova pitanja naša kinematografija je nedavno neočekivano dobila u vidu restaurisane kopije prvog srpskog filma „Život i dela besmrtnog vožda Karađorđa” Čiča Ilije Stanojevića, koji je juče u Jugoslovenskoj kinoteci prvi put javno prikazan nakon 75 godina, koliko se i verovalo da je zauvek izgubljen...

Do „Karađorđa” su stručnjaci Kinoteke došli u Filmskom arhivu Austrije, gde je osim njega pronađeno još mnogo drugih filmova sa samih početaka naše kinematografije, među kojima je i drugi po starosti „Ulrih Celjski i Vladislav Hunjadi”. Srpske filmadžije tog doba pratile su tada najnovije evropske trendove, a u mnogim stvarima su i prednjačili, pa tako kod naših filmskih pionira nisu igrali naturščici ili amateri, već profesionalni glumci.

Reditelj i umetnički direktor Kinoteke Dinko Tucaković kaže za „Blic” da „Karađorđe” i danas ostavlja impozantan utisak.

- Ovaj film nije zanimljiv samo za našu nacionalnu filmsku istoriju, nego za istoriju u celini. Ne postoji pandan u istoriji evropskog filma, da u prvom nacionalnom filmu glumi cvet glumišta - od Dobrice Milutinovića, Čiča Ilije Stanojevića, Žanke Stokić... Čiča Ilija Stanojević odjednom nije više samo pozorišna legenda i boemska ikona Beograda prohujalih vremena, nego se nameće kao pionir pionira, praotac srpskog filma, askurđel kinematografije koja slavi vek postojanja - kaže Tucaković.
 
Upravnik Arhiva Kinoteke Aleksandar Erdeljanović takođe naglašava da se „Karađorđe” ne može tretirati kao „snimljeno pozorište” koje je bilo karakteristično za tadašnje filmove, jer je snimanje obavljano na nekoliko lokacija u Beogradu (obale Save i Dunava, Ada Ciganlija, Kalemegdanska tvrđava, Topčider...).

Primera radi, ovaj film koji priča životnu priču o mitskom vođi ustanka protiv Turaka ima i spektakularnu scenu u kojoj je prikazan boj na Mišaru i zbor u Orašcu, dok su za snimanje u dvorištu hotela „Pariz” (današnji Bezistan) prenete kulise i scenografija iz Narodnog pozorišta.
 
Erdeljanović naročito hvali glumce, u čijem izrazu ima malo patetičnog i teatralnog, naročito u poređenju s evropskim istorijskim filmovima tog doba.
 
- Tako je Sava Todorović na apsolutno filmski način ostvario likove nekoliko turskih velikodostojnika, Aleksandar Milojević je razložni i uverljivi Prota Mateja Nenadović, Vukosava Jurković tragična Karađorđeva majka Marica, Dragoljub Sotirović dinamični Hajduk Veljko i nesrećni Karađorđev brat Marinko, a budući bard pozorišta Dobrica Milutinović podario je liku Janka Katića romantičarski izraz - kaže Erdeljanović.



Osim Milorada Petrovića koji je ulogu Karađorđa ostvario kroz bogatstvo glumačkih nijansi, Erdeljanović veoma pozitivno ocenjuje i uloge Dobrice Milutinovića, za kojeg kaže da se 40 godina pre

Aleka Ginisa i njegovog filma „Nežno srce i krunice” (1948) ogledao u bar pet različitih rola.
 
Slava za nastanak „Karađorđa” pripada i snimatelju Luju Pitrolfu de Beriju i kinematografskom vizionaru Svetozaru Botoriću u čijem su hotelu („Pariz”) organizovane projekcije prvih srpskih filmova.
 
Direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović kaže za “Blic” da je mesto i značaj “Karađorđa” za naš film neprocenjiv.
 
- “Karađorđe” je temelj srpske kinematografije i on je na najbolji način pokrio jedno vreme, od 1904. i krunisanja kralja Petra I Karađorđevića pa do kraja Prvog svetskog rata, što je bila praznina. Znali smo da ti filmovi postoje, ali o njima nismo znali mnogo.

Mukotrpna restauracija
Direktor Jugoslovenske kinoteke Rale Zelenović kaže da je obnavljanje „Karađorđa” bilo mukotrpan posao.
- Nisam skoro video tako oštećenu filmsku traku, jer nakon 70 godina neprikazivanj, traka propadne, a bio je u vlažnim uslovima i stvorile su se mrlje. Zato smo potrošili preko 3.000 radnih sati da bismo ga sličicu po sličicu vratili i očistili, kako bi se film što je moguće više vratio u pređašnje stanje - kaže Zelenović, dodajući da postoje i delovi filma koji su tokom decenija prosto nestali.

Čiča Ilija Stanojević na poštanskim markama
Osim projekcije “Karađorđa”, sinoć je u Kinoteci povodom jubileja objavljena i knjiga “„Čiča Ilija Stanojević - najlepša priča starog Beograda“ autora Velibora - Berka Savića, a u promet je pušteno 100.000 poštanskih maraka, koje je naslikao Boban Savić inspirisan scenom iz prvog srpskog igranog filma. U knjizi su skupljeni Stanojevićeva biografija, tekstovi savremenika i pozorišnih istoričara, anegdote, glumčeve pesme i komadi...

Izvor: Blic