„Svako može samo da pritisne dugme, to mu neće promeniti život, ali mu može promeniti sliku“ , ovo je izjavio Ministar za kulturu, informisanje i informaciono društvo, Predrag Marković, prilikom puštanja u rad prvog signala Inicijalne mreže za testiranje emitovanja digitalne TV u Srbiji, u sredu 21.marta na Avalskom tornju. O važnosti ovog dana, direktor JP „Emisiona tehnika i veze“  Vladimir Homan, rekao je: „Ovaj dan je po značaju odmah iza onog daleke 1971.godine prošlog veka, kada je počeo da se emituje TV program u koloru“.

U okviru Inicijalne mreže biće emitovano 10 TV programa u standardnoj (SD) rezoluciji i jedan TV program u visokoj (HD) rezoluciji, a za prijem signala neophodan je TV prijemnik sa DVB-T2 tjunerom, ili set-top-box (uređaj koji dekoduje digitalni signal), ili poseban hardversko - softverski dodatak za prijem na PC računaru.

Tokom 2011. godine, JP ETV je izgradilo mrežu od 13 predajnika i 2 repetitora koji rade na istoj frekvenciji kao i matični predajinik (gap filler) i time su se stekli uslovi za početak digitalnog emitovanja u Srbiji. Najveći deo opreme za formiranje mreže obezbeđen je iz IPA fondova Evropske unije uz pomoć Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva RS, a sama realizacija mreže (planiranje, projektovanje, montaža i testiranje) delo je stručnjaka ETV, dok su potrebne dozvole izdale nadležne agencije RATEL i RRA.

Inicijalna mreža je u eksperimentalnoj fazi, namenjena je za testiranje sistema, predajnika i  prijemnika, a sadašnja procena je da će digitalni signal Inicijalne mreže koju čini ukupno 15 emisionih lokacija i kanala,  moći da primi oko 40% stanovništva iz Srbije.

Srbija se ovim činom pridružila većini evropskih zemalja u kojima je započet proces prelaska sa analognog na digitalno emtovanje TV programa, kroz mrežu zemaljskih predajnika, u trenutno najmodernijem i najefikasnijem standardu DVB-T2.



Izvor: ETV

Pilot mreza

Inicijalna mreža

JP Emisiona tehnika i veze, je u saradnji sa Ministarstvom kulture, informisanja i informacionog društva – Upravom za digitalnu agendu, dogovorilo izgradnju promotivne  - Inicijalne mreže  (zvanični naziv je - Inicijalna mreža za testiranje emitovanja digitalnog TV signala), za emitovanje DVB-T2 signalom, na teritoriji Republike Srbije.

Inicijalnu mrežu sačinjava 13 + 2 emisione lokacije, sa kojih će se u periodu do konačnog analognog switch-off-a (kompletnog prelaska na digitalno emitovanje) vršiti istovremeno (simulcast) emitovanje analognog i digitalnog televizijskog programa.

Dve dodatne emisione lokacije (Košutnjak i Stojčino brdo) predviđene su za formiranje SFN mreže na teritoriji grada Beograda.

U skladu sa usvojenom Strategijom Vlade Republike Srbije o prelasku sa analognog na digitalno emitovanje radio i televizijskog programa u Republici Srbiji i Pravilnikom o prelasku sa analognog na digitalno emitovanje televizijskog programa i pristupu multipleksu u terestričkoj digitalnoj radiodifuziji, signal emitovan u Inicijalnoj mreži biće po standardu DVB-T2, uz primenu MPEG-4 kompresije video signala.

Emitovanje ima za cilj upoznavanje gledalaca, u zonama prijema, sa prednostima koje donosi digitalna televizija. Razlog tome je i potreba testiranja instalirane emisione opreme i otklanjanje eventualnih nedostataka pre uspostavljanja konačne mreže za digitalno emitovanje na teritoriji Republike Srbije. Emiteri će imati priliku da prepoznaju prednosti koje nudi digitalna televizija, i da njihovom primenom, obogate ponudu usluga koje pružaju.



Lokacije i kanali za pilot mrežu

Predajničke lokacije sa kojih će se vršiti emitovanje u Inicijalnoj mreži su:

    Avala 27. UHF
    Niš Gorica 21. UHF
    Subotica 47. UHF
    Kruševac Goč 26. UHF
    Vršac 54. UHF
    Ovčar 64. UHF
    Priboj Bić 66. UHF
    Crveni Čot 31. UHF
    Užice-Zabučje 57.UHF
    Loznica-Gučevo 27. UHF
    Novi Pazar-Šutenovac 64. UHF
    Košutnjak 27. UHF
    Valjevo-Pećina 42. UHF
    Raška-Gradac 47. UHF
    Stojčino Brdo 27. UHF



Programi koji će biti emitovani

 Programi u SD rezoluciji:               

 1. RTS 1         
 2. RTS 2         
 3. RTS Digital                                           
 4. PINK
 5. B92
 6. PRVA 
 7. AVALA
 8. RTV 1
 9. RTV 2
10. Хепи
11. Студио Б

Program RTS HD biće emitovan u HD rezoluciji



Pokrivenost

Prema našoj proceni, a stvarno stanje će biti poznato posle detaljnih merenja koja će naši stručnjaci obavljati u narednom periodu, digitalni signal iz Inicijalne mreže moći će da primi oko 40 % stanovništva Srbije.


Šta je potrebno za prijem

Gledaocima koji žive u zonama (oblastima) pokrivenih digitalnim signalom sa emisionih lokacija koje su izabrane za emitovanje DVB-T2 signalom u Inicijalnoj mreži, praćenje programa biće moguće jedino ukoliko poseduju, pored obavezne prijemne antene (koja se najčešće nalazi na krovu zgade) i digitalni prijemnik, takozvani set-top-box, ili televizor sa ugrađenim (integrisanim) digitalnim DVB-T2 prijemnikom.



Tehnički parametri Inicijalne mreže

Tehničke karakteristike-parametri Inicijalne mreže:








Izvor: ETV

Minimum uslova koje mora da zadovolji STB prijemnik

Uprava za Digitalnu agendu objavila je na svom sajtu, dana 18. januara 2012. godine preporuku Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva o

Specifikacijama minimalnih tehničkih zahteva uređaja za prijem digitalnog terestričkog televizijskog signala u Republici Srbiji.

Uz ovaj dokument, objavljeno je i Uputstvo za testiranje STB i digitalnih televizijskih prijemnika.

Oba dokumenta možete preuzeti sa stranice  http://www.etv.rs/dokumenta/46-dokumenta .

SET TOP BOX – STB

SET TOP BOX –STB je uređaj koji ima ulogu obrade digitalnog signala primljenog antenom, kako bi se prilagodio prikazivanju na TV prijemniku. Povezuje se, sa jedne strane sa prijemnom antenom, a sa druge sa televizorom- i to na taj način , da se na ulaz uređaja povezuje prijemna antena, a iz njega izlazi prilagođen TV signal.
Digitalni TV signal u sebi nosi upakovane podatke o TV slici i prenosi ih od predajnika do prijemne antene. Kada signal stigne do antene, kablom ulazi u STB, gde se vrši njegovo prepoznavanje, i pretvaranje digitalnog signala u razne odgovarajuće vrednosti struje i napona. Promenljiva struja i napon pobuđuju elektroniku u televizoru koja omogućava ispisivanje slike na ekranu. Bez ovog digitalnog prijemnika nije moguće raspakovati digitalni signal i iz njega ,,izvući“ sliku koju treba prikazati.
Mnogi televizori su opremljeni STB-om koji je već integrisan u sam tv prijemnik. Bilo da se kupuje takav televizor ili samostalni STB, neophodno je ustanoviti da li je on namenjen prijemu digitalnog signala DVB-T (u sebi ima MPEG 2 dekoder i DVB-T demodulator), ili DVB-T2 standarda (u sebi ima MPEG 4 dekoder i DVB-T2 demodulator).

DVB - T (Digital Video Broadcast - TERRESTRIAL)

DVB-T i DVB-T2 su skraćenice koje se odnose na skup standarda koji moraju bitit ispunjeni prilikom formiranja digitalnog TV signala. Ti dogovoreni standardi propisuju načine na koje se digitalizovani signal dalje obrađuje kako bi se jače komprimovao, gušće upakovao i lakše distribuirao.

Naime, nije dovoljno digitalizovati signal i emitovati ga pa da on bude automatski razpoznatljiv TV prijemniku, jer treba imati na umu da su svuda oko nas razni digitalni signali, kao npr. signali radija, mobilne telefonije i interneta. Na prijemnoj strani, potrebno je podesiti prijemni uređaj tako da on može da prepozna signal koji je primljen, kako bi ga tačno tumačio i ispravno raspakovao sadržaj koji treba da bude prikazan na ekranu. Zbog toga je neophodno dogovoriti način na koji će biti moguće prepoznati i izdvojiti signal digitalne televizije iz mora drugih digitalnih signala koji svakako dolaze do prijemne antene. Takođe, potrebno je da sadržaj snimljen u nekoj drugoj državi bude lako emitovan i na domaćoj televiziji. Tako, recimo, neki prenos utakmice koja se trenutno igra u inostranstvu i koju snima neka strana televizija, treba uživo preneti na našoj televiziji uz korišćenje studijske, emisione i prijemne opreme kojom raspolažemo. Upravo zato je standardizacija digitalnog signala i neophodna. U tom smislu je postignut dogovor na nivou Evrope, Rusije, Australije, Grenlanda, najvećeg broja afričkih, azijskih i još nekih država o osnovnim karakteristikama digitalnog TV signala. Te dogovori su obavezujići i svi moraju da ih poštuju kako bi signal mogao da se nesmetano distribuira među tim zemljama i da bi TV prijemnici i ostala oprema mogli da se podese i usaglase. Objedinjeni, svi ovi standardi obeležavaju se sa DVB-T.

Važno je napomenuti da se sve navedeno odnosi na distribuciju signala korišćenjem mreže predajnika na zemlji - terrestrial.

DVB-T2 Digital video broadcast- terrestrial 2

DVB-T2 Digital video broadcast- terrestrial 2 je samo druga generacija DVB-T, njena naprednija verzija koja podrazumeva mogućnost emitovanja još većeg broja programa (u istom frekvencijskom opsegu), uz sliku još otporniju na smetnje.


1. Veći broj progama u istom kanalu odezbeđena je MPEG 4 kompresijom.
2. Veća otpornost na smetnje postignuta je uvođenjem rotiranog konstelacionog dijagrama, drugačijom organizaciom makroblokova i većim zaštitnim intervalom.
3. Veći bitski protok omogućen je većim brojem nosilaca- modulaciona šema 256-QAM, što je od posebnog značaja za emitovanje u HD rezoluciji.



Veći broj programa podrazumeva i potencijalno veći broj TV stanica kojima će biti omogućeno emitovanje. Na taj način će korist od prelaska na DVB-T2 standard osetiti kako gledaoci (kojima će se proširiti ponuda programa i omogućiti bogatiji izbor), tako i država (koja će moći da prihoduje od većeg broja emitera).

Ovu mogućnost emitovanja još većeg broja TV programa omogućili su razvoj i unapređenje metoda kompresije digitalnog signala. Naime, ove metode obezbeđuju mogućnost daljeg sažimanje podataka o TV slici tako da zauzimaju još manje mesta u okviru istog TV kanala, nego u slučaju korišćenja DVB-T. Na ovaj način se dodatno oslobađa mesto u jednom TV kanalu za neki drugi sadržaj-program ili servis.

Proizvod ovih napora da se iznađe način za efikasnije korišćenje postojećih kanala je nov kompresioni standard – MPEG 4 verzija 10 (H.264/AVC).

Veoma je bitno naglasiti da sve ove prednosti dolaze uz određenu cenu. Ona se ogleda u neophodnosti promene prijemne opreme. Prijem signala koji je obrađen MPEG 4 standardom je jedino moguć korišćenjem posebnog digitalnog prijemnika. Naime, TV signal je sada sažet i gušće upakovan u kanal, pa ga je potrebno i raspakovati na odgovarajući način, pomoću posebnog posebnog set top box-a namenjenog prijemu DVB-T2 signala. Taj prijemnik je opremnjen MPEG 4 dekoderom. Ovo praktično znači da će čak i gledaoci koji su kupili FULL HD tv prijemnike (osposobljene za prijem digitalnog signala u DVB-T standardu, bez korišćenja set top box-a), morati da ih povežu sa novim set top box-om koji u sebi ima MPEG 4 dekoder. To je veoma značajna stavka o kojoj je potrebno voditi računa prilikom donošenja odluke o modelu tv prijemnika koji se kupuje.

DVB-T2 je posebno razvijan imajući na umu potrebu, koja će se neminovno javiti u narednom periodu, za emitovanjem sve većeg broja programa u HD rezoluciji.

Takođe, nije zamenariva ni činjenaica da je za emitovanje signala po DVB-T2 standardu potrebno i značajno manje električne energije-energetski je ekonomičniji.

Sada, polako, mnoge zemlje prelaze sa DVB-T na DVB-T2. Naša zemlja se vrlo rano, još među prvima opredelila za DVB-T2 standard, dok je taj koncept još bio u povoju, prepoznavši na vreme njegove prednosti.

Treba napomenuti i to da DVB-T i DVB-T2 nisu jedini standardi oko kojih je postignut dogovor. Postoji ih još nekoliko različitih. Neki važe za prostor severne Amerike, drugi za prstor južne, a posebni za teritoriju Kine, itd.

Izvor: ETV

Recnik pojmova

SFN - Single Frequency Network

Način emitovanja koji podrazumeva – efikasnije iskorišćenje RF spektra  (mogućnost postojanja većeg broja TV stanica) i bolju pokrivenost.

Predajnici emituju program za određeno okolno područje – zonu pokrivanja. Ako je sliku potrebno poslati daleko van zone pokrivanja tog predajnika, emitovanje se ostvaruje sukcesivno: od jedne do druge zone (od glavnog, preko nekog bližeg predajnika, pa malo udaljenijeg  i tako sve do predajnika u zoni u kojoj treba obezbediti prijem).

Mana tog procesa je što se u svakoj zoni, za emitovanje, koristi neki drugi kanal. Tako se za emitovanje programa jedne TV stanice, zauzima nekoliko kanala, umesto samo jednog.

Digitalno emitovanje omogućava da se za emitovanje jednog  programa, na širem području, koristi samo jedan kanal – jedna frekvencija (SFN – single frequency network). Time se postiže efikasnije korišćenje, inače ograničenog, broja kanala.

Dodatna prednost je u tome što u slučaju kvara na jednom od predajnika, gledaoci mogu ostvariti prijem na istom kanalu, zahvaljujući signalu koji dolazi od nekog drugog predajnika.   



16:9 4:3 Aspect ratio

Misli se na format slike, tj. na odnos širine i visine slike. Kod SDTV-a je taj odnos 4:3, što znači da je slika po širini 1,3 puta duža nego po visini.

U isto vreme, igrani filmovi koji su snimani na filmskim trakama i bili predviđeni za prikazivanje na bioskopskom platnu, imali su nešto drugačiji format slike. Posledica ovoga je to što je prikom prikazivanja filmova na TV ekranima moralo da se pribegne prilagođavanju filmske slike formatu televizora (4:3). Ovo prilagođavanje se izvodilo na više načina:
Prikazivali bi filmsku sliku onako kako je snimljena, ali to je zahtevalo da se iznad i ispod slike postave crne štrafte. Ovo je podrazumevalo smanjivanje slike i kvarilo ugođaj gledanja filma, a pri tom je deo ekrana ostajao neiskorišćen.
Da bi se to izbeglo, slika se ponekad prikazuje tako da ispuni ceo ekran, bez neiskorišćenih površina na njemu, ali tada se seku i gube krajnji levi i krajnji desni deo slike. Ni to nije zgodno rešenje jer iako se u najvećem broju scena glavno zbivanje odvija u središnjem delu kadra, ipak je gledalac na gubitku jer mu je uskraćena čitava slika.
Sada, kada je uveden novi standardni format, nema potrebe za svim ovim zahvatima nad filmskom slikom. Takođe, ljudsko oko ima tu osobinu da mnogo jasnije vidi i bolje opaža u horizontalnom nego u vertikalnom pravcu. To je uzeto u obzir prilikom razvoja novih televizora pa je sada format ekrana sličan formatu bioskopskog platna,tj. upadljivo širi.


Digital switch over - DSO

Za razliku od ASO koji, kao što je rečeno, podrazumeva jedan datum, izraz DSO se odnosi na vremenski period u kome se sprovodi uvođenje emitovanja digitalnog signala i postepeno gašenje pojedinih analognih predajnika.

DSO se uglavnom odvija po regionima i to tako da se najpre obezbedi dovoljna pokrivenost digitalnim TV signalom te određene oblasti, pa se potom ugasi analogni predajnik sa koga se do tada emitovao TV signal. I tako redom, sve dok se na području čitave države ne uspostavi ASO i uvede emitovanje samo digitalne televizije.

DSO podrazumeva korišćenje jednog broja kanala za analogno i dodatnog broja kanala za uporedo, digitalno emitovanje. Kako su usled velikog broja radio i tv stanica koje emituju svoje programe u Srbiji, gotovo sve frekvencije zauzete, kod nas se neće sprovoditi DSO, već samo ASO.



Analog switch off - ASO

ASO je termin pod kojim se podrazumeva gašenje analognih predajnika i potpun prekid emitovanja analogne televizije.

Analog switch off praktično predstavlja datum prelaska na emitovanje isključivo digitalne televizije. Za Evropu, taj propisani datum je 17. Jun 2015, godine. To znači da od tog dana prestaje obaveza zemalja koje pre tog roka počnu da emituju isključivo digitalni signal da vode računa o snagama svojih predajnika i kanalima koje koriste za emitovanje kako ne bi ometali one koji još uvek nisu prešli na digitlno emitovanje. U mnogim zemljama je već sada izveden ASO, a obaveza svih zemalja članica EU je da se on sprovedei najkasnije do juna 2012. godine.


Digital television - DTV - Digitalna televizija

Ovaj pojam se odnosi na skup novih tehnologija primenjenih u snimanju, odašiljanju i prikazivanju televizijske slike.

Donosi mnoge prednosti u vidu:
• prijema slike bez ikakvih smetnji
• lakšeg skladištenja snimljenog materijala
• lakše i efektnije obrade slike
• većeg broja programa
• razvoja novih usluga (tipa teleteksta, ali daleko naprednijih)
• olakšanog praćenja programskog sadržaja osobama sa oštećenim sluhom
• višejezičnost
• lako snalaženje u moru televizijskog sadržaja koji nam se nudi (korišćenjem EPG)
• i do 5 puta jasniju sliku (HDTV)
• interaktivnost (koju nam omogućava usluga VOD i njoj slične)



DVB Digital video broadcast- Emitovanje digitalnog signala slike

U zavisnosti od toga kojim putem se on emituje, poznati su sledeći standardi:

DVB-C Digital video broadcast-CABLE - putem kabla do tv prijemnika (kablovska digitalna televizja)
DVB-S Digital video broadcast-SATELLITE - putem satelita (satelitska digitalna televizija)
DVB-T Digital video broadcast-TERRESTRIAL - putem mreže predajnika na zemlji



Rezolucija

Predstavlja broj piksela koji sačinjavaju jedan ekran. Što je ovaj broj veći, to je veći kvalitet i oštrina prikazane slike.

Poređani u horizontalni red, jedan do drugog, pikseli obrazuju jednu liniju televizijske slike. Rezolucija televizijskog ekrana standardne televizije je 720×576. Ovo je proizvod broja piksela koji se nalaze duž jedne linije slike, i broja tih horizontalnijh linija koje sačinjavaju ekran. Dakle, to je ukupan broj piksela iz kojih se sastoji slika. U skraćenom obliku, rezolucija nekog ekrana TV prijemnika se uglavnom izražava brojem linija, a ne brojem piksela, pa se tako rezolucija ekrana koji se sastoji iz 1920×1080 piksela označava sa 1080.
Uz razvoj televizijske tehnologije i sa pojavom savremenih TV prijemnika različitog formata ekrana u odnosu na standardnu televiziju, povećala se i rezolucija. Tako sada imamo nove standardne rezolucije TV ekrana od kojih se verovatno najčešće sreću sledeće:
broj piksela
• 1080×720
• 1280×720
• 1366×768
• 1920×1080
Treba napomenuti i to da danas postoji veliki broj drugih standardnih rezolucija. Uz stalni razvoj mobilnih telefona i digitalnih kamera i aparata raznih dimenzija, pojavilo se i mnoštvo ekrana raznih veličina, pa su uvedene rezolucije primenjene svrsi kojoj uređaj služi. Tako na primer, nije potrebna ista rezolucija ekrana na uređaju koji samo pušta muziku i pokazuje listu pesama i nekom mobilnom telefonu na kome je moguće gledanje video klipova.



PIXEL picture-element – Piksel

Piksel je najmanji deo slike. Svaki ekran se sastoji iz određenog broja piksela, koje je moguće videti i golim okom kada se dovoljno blizu približite ekranu i dobro se zagledate u neku tačku.

Oni predstavljaju osnovni gradivni element svakog ekrana - televizora, računarskog montira, ekrana mobilnog telefona ili digitalnog fotoaparata, itd. Piksel je u osnovi ćelija kojoj je moguće menjati boju i nivo osvetljenosti. Slika sa više piksela može da prikaže više detalja, sa finijim prelazima između različito obojenih površina slike, pa je takva slika jasnija i oštrija.

Izvor: ETV

HDTV - High Definition Television - Televizija visoke rezolucije

Javlja u dve verzije:
1280x720 piksela ili 1920x1080 piksela. Iako se razvijaju ekrani koji podržavaju još znatno bolju rezoluciju, za sada je rezolucija 1080 standardna najviša rezolucija ekrana televizora koji se kupuju za domaćinstvo.

Na TV prijemnicima je uvek jasno istaknuto kolika je rezolucija ekrana. Kada je reč o ekranima koji mogu da prikažu sliku u HD rezoluciji, postoji niz oznaka koje se koriste, a neretko umeju da zbune kupca. Neke od uobičajnih oznaka su:

    HD 720i
    HD 720p
    HD 1080i
    HD 1080p

Rezolucija 1080 je svakako viša od rezolucije 720, ali obe spadaju u visoku rezoluciju -HD. Pometnju unose slova Ρ i ¡. Ona se odnose na način iscrtavanja slike na ekranu. Naime, slika na televizijskom ekranu (kako na starijim tako i na savremenim televizorima) se iscrtava red po red, ne cela odjedanput. Slično kao kad matrični štampač isrtava sliku na papiru - red po red, samo je to kod televizije neuporedivo brže pa to ne primećujemo.

Slovo ¡ (interlaced) ukazuje na to da se slika na ekranu iscrtava u dva maha: prvo se iscrtava svaki parni pa odmah potom svaki neparni red. Sve to se naravno odvija dovoljno brzo pa se ne primetiti da slika nije cela. Ovo je nasleđeno od SDTV-a.

Slovo Ρ (progressive) u oznaci rezolucije znači da se slika na ekranu iscrtava upravo red po red - bez preskakanja. Ovo je bitno za velike ekrane, veće od standardnih, jer su se na njima ranije uočavale smetnje u vidu treperenja, pogotovo prilikom prikazivanja vrlo dinamične slike. Uz primenu ovakvog iscrtavanja slike, dakle bez preskakanja redova, treperenje se gubi. Ovakva slika se smatra boljom, što ona svakako i jeste, ali ljudsko oko u praksi na manjem ekranu teško može da primeti razliku između rezolucija HD 1080i i 1080p. Rezolucija označena sa HD 1080p trenutno predstavlja sam vrh po pitanju jasnoće slike na TV prijemniku. Ovu rezoluciju nazivaju još i FULL HD, TRUE HD i ULTRA HD.

Treba napomenuti i to da ekran visoke HD rezolucije ne podrazumeva to da će slika na takvom televizoru automatski biti te rezolucije, bez obzira na to šta se gleda. Samo ukoliko se emituje sadržaj koji je snimljen u HD-u, i prikazana slika će biti HD.

Izvor: ETV

O digitalizaciji

Digitalizacija predstavlja proces prilagođavanja bilo kakvog sadržaja njegovoj daljoj obradi korišćenjem računarskih tehnologija. To se ostvaruje predstavljanjem tog sadržaja u formi digitalnih podataka.

Razvoj računarske tehnike je sa sobom nosio i unapređenje raznih metoda obrade digitalnih podataka, od kojih su mnoge našle primenu u TV tehnici, i upravo su one zaslužne za sve prednosti i poboljšanja koje sa sobom nosi prelazak sa analogne na digitalnu televiziju.

Postoji nekoliko osnovnih motiva sa kojima se pristupilo digitalizaciji televizije.

    To je pre svega postizanje prijema bez smetnji, što je problem koji je još od začetka televizije i emitovanja slike na daljinu bio nepremostiv.
    Mogućnost emitovanja većeg broja TV i radijskih programa u okviru istog frekvencijskog raspona. Frekvencijski spektar (broj radijskih i TV kanala) se ubraja u državno dobro. Što je broj TV i radijskih stanice veći, to frekvencijski spektar postaje oskudniji. Zato je njegovo efikasnije korišćenje postalo nužno.
    Viša rezolucija, tj. slika sa većim broj detalja, kao vernija predstava stvarnosti.
    Lakša razmena, kao i skladištenje snimljenom materijala (koga je sve više), i olakšani uvid u arhive, su zahtevi koji su takođe dopreneli da se pokrene digitalizacija TV signala.

Neke od dodatnih prednosti koje digitalizacija nosi, uočene su tokom razvoja tog koncepta, a verovatno je da će mnoge kasnije proizići  iz prakse i daljeg razvoja računarske i TV tehnologije.


Izvor: ETV

---

Zasto Srbija pusta bas "takav" digitalni signal kada na njenom trzistu nema ili su jako slabo zastupljeni Tv prijemnici sa DVB-t2 tjunerom?

Neke od zemalja su vec potpuno presle na digitalno emitovanje signala pre nekoliko godina. Nakon tog procesa digitalizacije, sada postepeno prelaze na DVB-T2. U danasnje vreme je DVB-t standard vec stariji standard. Kako se sada u tim zemljama polako prelazi na DVB-T2 standard zbog niza pogodnosti i prednosti koje taj standard pruza, od gledalaca ce se zahtevati kupovina novih tv prijemnika, novih set-top boksova i instalaciju novih predajnika. Da bi se sve to izbeglo u Srbiji ce se desiti samo jedan prelazak iz analogno u DVB-T2 digitalno.

Treba ljudima skrenuti pažnju na sledeće:

- U Srbiji još uvek nema televizora ili risivera u slobodnoj prodaji, koji podržavaju DVB-T2 standard. Trgovci koji tvrde da pojedini televizori u njihovoj ponudi mogu primati DVB-T2, obmanjuju kupce. Za sada takvih prijemnika još uvek nema na tržištu Srbije, a zašto su do sada uvozili televizore koji ne podržavaju DVB-T2 već samo DVB-T standard, a znali su da će Srbija uvesti DVB-T2 standard, je pitanje na koje verovatno ni oni nemaju odgovor. Tako su ne samo obmanuli ljude koji su do sada kupovali skupe LCD i Plazma televizore, već će biti i na gubitku, jer će im zalihe DVB-T televizora propasti.

- Kada se u skorije vreme budu pojavili DVB-T2 televizori i risiveri, ne treba žuriti sa kupovinom, jer će im cena biti nerazumno velika. Posebno treba obratiti pažnju na nalepnicu sa oznakom "Digital TV" koja mora biti na svakom prijemniku koji podržava DVB-T2 standard. Oznaku "Digital TV" je propisalo Ministarstvo za telekomunikacije Republike Srbije.
Nešto slično je uradila i Velika Britanija, pa tako kod njih svi prijemnici koji podržavaju DVB-T2 standard nose oznaku "Freeview HD".

http://livecache.rts.rs/page/rts/sr/Digitalizacija/story/1578/Vesti/1029110/Za+oko+1,5+miliona+doma%C4%87instava+bi%C4%87e+potreban+novi+televizor.html

http://digitalizacija.info/

imam televizor Sony KDL32BX420 on ima naravno DVB-T, da li ce on moci da podrzi digitalizaciju?
I nije mi jasno posto on ima tjuner dvbt kako hvatam RTS1 u digitalnom formatu i uzivam u tenisu ?

 

Ako tvoj televizor ima DVB-T tjuner, od 21.03.2012. sa njime više ne možeš hvatati digitalni zemaljski DVB-T signal, pošto je od tog datuma u Srbiji počelo emitovanje u DVB-T2 standardu. Dakle, moraš kupiti TV koji ima ugrađen DVB-T2 tjuner ili kupiti risiver sa ugrađenim DVB-T2 tjunerom i priključiti ga na sadašnji TV preko HDMI (najbolja opcija) ili preko nekog drugog video priključka (SCART, Component).

Razume se, moći ćeš i dalje na tvom TV-u pratiti analogne kanale, sve dok oni ne budu ugašeni, najkasnije do 2015. godine.

U redu, kako hvatam onda RTS 1(ne digital) kada na tv-u prebacim na digitalno trazenje kanala?