Pobunu u Siriji su napravili Amerikanci i Izrael
Pobunu u Siriji su napravili Amerikanci i Izrael prvi „demonstranti“ su se pojavili na samom jugu Sirije u gradu Dari koji je samo 7-8 km daleko od granice sa Jordanom koji je pod kontrolom Amerike, odnosno Izraela, a onda su se na samom severu proširili na Hasakea, Amude, Dereka i Deirbasije gde u velikoj većini žive Kurdi, a koji se kljukaju iz Turske, samo što ti protesti nemaju neku veliku masovnost i tu se pojavljuje na nekim demonstracijama najviše po 2.000 ljudi.

Glavni udar je na jugu i većina pobijenih (između 30 i 50) je u gradu Dari i toj zoni. Bilo je nekih nemira i u lučkom gradu Latakia na severu Sirije u kojem takođe ima dosta Kurda. Kurdi žive na jugu Turske, u severnom Iraku, na severu Irana prema Turskoj i na severu Sirije i oni imaju davnašnju želju da na tim prostorima stvore svoju državu (Kurdistan) jer se i cela ta oblast naziva Kurdistan iako je podeljena u 4 države. Neto slično kao Makedonija (Pirinska, Egejska i Vardaska) koja je takođe podeljena u između više država.

Za destabilizaciju Amerika i Izrael pokušavaju da iskoriste Kurde mada to teško ide jer je Sirija za mnoge Kurde bila utočište kad ih pritisnu u Turskoj, ili Sadam u Iraku. Tako da ne verujem da će ozbiljnije udariti na Siriju jer im je jasno da ih Ameri i Izrael žele samo da iskoriste a da od formiranja velike države Kurda (ima ih oko 40 miliona) neće biti ništa jer ni Irak, a pogotovu Turska i Iran to neće dozvoliti. Stoga ne verujem da će biti ozbiljan remetilački faktor u Siriji koja im je jedino sigurno utočište.

Na jugu je sasvim jasno da se ne radi ni o kakvim demonstrantima već u obučenim i ubačenim grupama koje treba da destabilizuju Siriju. Da napadne NATO Siriju teško je izvodljivo jer će Rusija tu sigurno da stavi veto, jer nisu dozvoli ni usvajanje osuđujuće rezolucije u SB UN. Bez odluke SB UN teško da u tu avanturu smeju da se upuste jer se svim ovim potresima u Africi i na bliskom istoku ne vidi izlazna strategija.

Ameri sa Izraelom, Britanijom i Francuskom prave jednog velikog „monstruma“ koji će se na kraju okrenuti protivu njih, jer će sva obećanja brzo pasti u vodu, a to je oko 170 miliona muslimana u haosu. Većina privreda tih zemalja je vrlo slaba ili pretežno turistička, a turisti ne idu tamo gde se puca i sva ta masa će krenuti ka Americi i Evropi da bi preživela. Saudijska Arabija, Kuvajt i Emirati tu ogromnu masu ni da hoće, ne mogu da prime i jedini pravac za desetine milione izbeglica biće Amerika i zapadna Evropa.

Bolja je bilo kava stabilnost i državno rukovodstvo, nego nikakvo, jer onda nastaje haos pa i oni koji bi mogli da prežive ulaze u problem. Ne možete da pobijete 250-270 miliona muslimana u Africi i na Bliskom istoku čak i ako hoćete, jer će i oni ubijati. Pa zato mislim da svaki novi rat na bliskom istoku ili u Africi je faktički nemoguć i mnogo više šteti zapadu nego što može da im koristi. Stoga smatram da se rat na Siriju neće proširiti, a na Iran pogotovu. [/color]

Libija je sasvim druga stvar. To je zemlja sa svega 6,5 miliona ljudi ali jako bogata naftom i gasom i ovaj rat je u stvari proizveo Britiš Petroleum i Šel. Oni hoće da se domognu Libijski izvora nafte i gasa, jer gasa više u Severnom moru („BP“ nalazišta) nema i mogu ga dobiti samo od Rusije. „BP“ je ima ogromne gubitke i veliku odštetu zbog havarija platforme u Meksičkom zalivu odakle su ekološki zagadili pola Floride i to sad plaćaju. Francuske i italijanske rafinerije bez čiste libijske nafte ne mogu da rade i ona se mora oteti jer svi važniji ugovori ovih kompanija sa Libijom ističu krajem ove godine – a Libija je nove predugovore već sklopila sa Kinom (koja mnogo bolje plaća) i koja Libiju ničim ne ucenjuje.

Gadafi će teško uspeti da se održi, ali se i zapad preračunao jer nije očekivao ovakav otpor. Ako hoće naftu i gas moraju svojim trupama da zauzmu Libiju jer to pobunjenici očigledno ne mogu. Nikome se ne ide u Libiju da ratuje jer se svet mladih u Evropi promenila (zašto bi oni ratovali da bi BP zgrtao pare), a ako dobro plate vojnika onda je ta nafta preskupa. Drugi veliki problem je što su i pobunjenici razjedinjeni plamenski, pa koga postaviti na vlas, da ga svi slušaju i da naftu i gas prodaje ispod svetskih cena. Avijacijom i rušenjem infrastrukture se Libija a i nafta ne mogu uzeti – pa je problema na pretek. Sad bi se oni sa Gadafijem i dogovorili (jer je znatno jeftinije) ali to onda menja sliku o njihovoj svetskoj moći?