Za bolje pamćenje

Imate mozak kao sito? Ne brinite. Razlike između običnih smrtnika i šampiona u pamćenju više je u metodu nego u mentalnim sposobnostima, objavljeno je magazinu NJu sajentist.

U publici ima 600 ljudi. Dok izlaze, svaki vam kaže svoje ime. Sat kasnije, od vas traže da se setite svih imena. Da li ćete moći? Većina nas bi se uplašilo takvog zadatka, ali verovatno ste sposobni za tako nešto. Samo je potrebno malo tehnike i posvećenosti.

Prvo, naučite trik od memoničara, koji rutinski memorišu nizove stotina cifara, čitave epske pesme, ili stotine nepovezanih reči. Proučavanjem osam najboljih takmičara na Svetskom šampionatu memorije nisu nađeni dokaze da ovi ljudi imaju veoma visok koeficijent inteligencije ili da je njihov mozak izgleda drugačije od običnog. Ali, dok pamte, primećena je aktivnost u tri regije mozga koje se aktiviraju tokom kretanja i upravljanja pokretima, a normalno nisu aktivni tokom jednostavnih testova memorije.

Ovo može biti povezano sa činjenicom da je čak njih sedmoro (od osmoro) koristilo strategiju da činjenice koje treba da pamte postavljaju duž zamišljene putanje. Da bi se setili niza čitavog špila karata, svakoj karti, na primer, oni dodele neki identitet, kao što je predmet ili osoba, tako da, dok idu kroz špil, mogu da naprave priču baziranu na nizu interakcija između ovih likova i predmeta na mestima duž dobro utabane staze.

Glumci koriste srodnu tehniku: oni vezuju emotivno značenje za tekst koji izgovaraju. Često se bolje sećamo emotivno nabijenih trenutaka nego onih manje emotivnih. Profesionalni glumci reči, takođe, vezuju za pokret i teksta vezanog za pokret se sećaju mnogo bolje neko onih uz koje su statični, čak i mesecima pošto više ne igraju predstavu.

Helga Nojs, psiholog sa Elmurst koledža u Ilinoisu, i Džoni Nojs, glumac, zajedno su otkrili ovaj efekat i shvatili su da ljudi koji nisu glumci mogu profitirati od iste ove tehnike. Studenti koji su reči povezivali sa prethodno naučenim akcijama mogli su da reprodukuju 38 odsto reči posle samo pet minuta, dok su oni koji su učili napamet savladali samo 14 odsto. Nojsevi smatraju da dve predstave u glavi (reč i akcija) daju veću šansu da zapamtite ono što treba da kažete.

Strategija je važna i u svakodnevnom životu, kaže Beri Gordon sa Univerziteta Džon Hopkins u Baltimoru. Jednostavne stvari, kao što je ostavljanje ključeva uvek na isto mesto, zapisivanje stvari da ih ne biste držali u glavi, ili samo odluka da obratite pažnju, može znatno uticati na to koliko ćete podataka zadržati u mozgu. A ako su imena ono što vas najviše muči, pokušajte da napravite mentalne asocijacije. Samo se setite i da ružne reči koje vezujete za neki lik (neko vas podseća na svinju ili pticu) takođe zadržite u glavi, ali njima tako i ne oslovljavate ljude.
Priredila S. Ilić