Šta sve treba da znate o dečijim obavezama i odgovornosti

Pomozite detetu da savlada stres

Deca često osećaju da imaju puno obaveza, što kod njih izaziva stres baš kao i kod odraslih. Gordana Ačić, dečji psiholog i dugogodišnja saradnica „Blica“, kaže da je najbitnije da roditelji nauče svoju decu da se izbore sa obavezama i stresom.

- Da bi dete to naučilo, potrebno je da nauči da prepozna kada emocije, obaveze i odgovornosti mogu postati, ili postaju, za njega preveliko opterećenje. Nekoliko dole navedenih tehnika pomoći će roditeljima da prepoznaju kada su im deca pod stresom i da ih nauče kako da se izbore sa stresom.

1. Pokazatelji napetosti

Bilo da je reč o predstojećem testu iz matematike, košarkaškoj utakmici ili zabavi, dete može pokazivati znake nervoze. Naučite ga da samo prepoznaje te znake - kao što su grickanje noktiju, igranje kosom, tikovi oka ili klaćenje nogom.

2. Ohrabrite dete da traži pomoć

Opšti stav roditelja treba da bude da dete nema neprijatnosti da traži pomoć. Dete ne mora sve samo da uradi. Neka potraži pomoć. Od pomoći ponekad može da bude i razgovor o nagomilanim obavezama, kada roditelj treba da pokaže emotivnu podršku i ohrabrenje.

3. Napraviti plan za predstojeći zadatak

Zadatak koji predstoji detetu treba podeliti u nekoliko delova.

Korak po korak je dobra strategija u savlađivanju težih i komplikovanijih zadataka i obaveza.

To jest razložite problem na nekoliko potproblema i onda rešavajte jedan po jedan.
4. Dete treba da nauči da se opusti

Slušanje muzike, odlazak u šetnju ili bioskop, razgovor sa drugom ili drugaricom, sve su to stvari koje, makar nakratko, mogu odvući pažnju od trenutnog problema.

5. Treba da uči na greškama

Dete treba da naučite da analizira svoje greške i neuspehe. Da li vaše dete posle nekog neuspeha krivi sebe? Svaljivanje krivice na nekog drugog i prihvatanje odgovornosti dve su različite stvari. Pesimisti krive sebe, optimisti ne. Ne treba da kaže: „Nisam uspeo na testu zato što sam glup i ništa ne znam.“ Već treba da kaže sebi: „Nisam uspeo na testu zato što su bili zadaci na koje nisam obratio pažnju dok sam učio.“

6. Treba da je naspavano

Kada dete prolazi kroz period brojnih obaveza i zadataka, treba dovoljno da spava i da se odgovarajuće hrani. Ako ga savladaju premor i iscrpljenost, dete neće moći da ispolji sve svoje kvalitete dok je pod pritiskom.

7. Treba da drži emocije pod kontrolom

Vrlo korisna stvar za pražnjenje svojih emocija, za izražavanje besa, tuge ili razočaranja može biti vođenje dnevnika. Dok zapisuje svoje emocije, dete, zapravo, izbacuje iz sebe ono što ga tišti, izbacuje emocije i napetost iz organizma i prenosi ih na papir. Takođe, opisivanje svojih osećanja može da mu pomogne i da ih bolje razume. Imajte na umu da je jedan od najboljih načina da dete prevaziđe stres upravo bavljenje umetnošću.

8. Treba da shvati gde su mu granice

Dete treba da shvati svoja ograničenja. Da li bih stvarno mogao da naučim toliko teksta za školsku predstavu? Da li bih mogao da odigram celu utakmicu? Da li ja to mogu ili ne? Dete ne treba sebi da postavlja nedostižne ciljeve, jer će tako izbeći mnoga razočaranja.

9. Neka uspostavi prioritete

Ponekad se detetu čini da postoje samo obaveze i obaveze. Kada pravi spisak obaveza, neka prvo uradi ono što je najvažnije. Onda će videti da nije toliko u škripcu sa vremenom.

10. Bavljenje sportom

Vrlo je važno da se dete bavi fizičkim vežbama, kako bi moglo da odgovorni brojnim zadacima koji ga čekaju. Svaka fizička aktivnost je dobra, pa bila to samo šetnja ili trčanje. Kada se istušira posle trčanja, biće ornije i svežije za učenje. Grupni sportovi kao što su fudbal, vaterpolo, rukomet, odbojka ili košarka se takođe preporučuju zbog razmene energije među vršnjacima i rasterećenja energije koja nastaje tom prilikom.

Priredila Indira Bajrić

 
Zaista se slazem da deci treba pomoci da savladaju stres,ali ne znam kako ih motivisati da vise rade i da daju malo vise od sebe a da to ne bude jos neka stresna situacija(pubertet je stresan sam po sebi)