Evo jedne sociološke studije koju sam pročitao još davno i koju jako često primenjujem u svom poslu, kada planiram socijalne kampanje na Internetu. Biće vam od velike koristi. Pre svega, zato što se iz ovoga vidi zašto su odjednom svi na Facebooku i zašto je danas teško napraviti komunu na nekom drugom sajtu.

Naime, sociolozi su postavili ljudima prosto pitanje: “Po kom kriterijumu birate svoje prijatelje?”

Odgovori su bili veoma raznovrsni:

- “Zbog zajedničkih interesovanja”
- “Biram ljude koji imaju isti pogled na svet kao i ja”
- “Biram one čija mi se energija sviđa”
- “Biram ljude koji imaju slične političke, religiozne itd. stavove”
... Gomila odgovora.

Zatim su ispitivači uzeli i istražili malo živote tih ljudi, da saznaju po kom su kriterijumu oni zaista birali svoje prijatelje. Jer, jedno je šta neko kaže, a realnost je drugačija.

Rezultati su bili krajnje poražavajući.

Ispostavilo se da je dominatni kriterijum za izbor prijatelja kod ljudi bilo nešto sasvim drugo. Nešto što niko u ispitivanjima nije pomenuo. I nešto mnogo površnije od “sličnih pogleda na svet”.

To je engleska reč “proximity”. Fizička blizina.

Drugim rečima, kriterijum broj jedan za izbor prijatelja je da mu je to komšija iz kraja, drugar/drugarica iz škole, kolega/koleginica sa fakulteta, sa posla, sa treninga, itd. Većina ljudi toga nije svesna. A kad čuju, onda poriču, jer svako želi da veruje da je birao ljude oko sebe po nekom uzvišenom produhovljenom kriterijumu.

Sve ostalo, tj. ovo što su ljudi naveli (zajednička interesovanja itd) je na drugom mestu.

Štaviše, dalja istraživanja pokazala su još strašniju činjenicu – da je ovo glavni kriterijum i za izbor bračnog partnera.

Preneto na Internet, ova informacija treba da se čita kao “Ljudi već imaju nalog na Facebooku, odlaze tamo svaki dan, i to doživljavaju kao neko svoje virtuelno radno mesto, i prijateljstva će sklapati pre svega na Facebooku”

Ako lansiramo sajt koji nema veze sa Facebookom, ljudi pre svega doživljavaju da su im ti ljudi negde daleko, kao da su to neki drugi ljudi u nekoj drugoj kafani. Bez obzira na to što imaju zajednička interesovanja. I ja i ti recimo volimo filmsku muziku iz sedamdesetih, ali družiću se s onim koga inače viđam svaki dan.

Razmislite malo o ovome. Koliko ima super ljudi sa kojima se ne družite, a koji imaju sva ista interesovanja kao i vi? A sa druge strane uhvatite sebe često da sedite sa nekim ljudima koji su skroz različiti od vas, samo zato što su po inerciji već bili “tu negde u blizini” i postali su vam prijatelji.

Pogledajte malo u okruženje oko sebe i videćete svuda dokaze da je ovo tačno. Za planiranje social networking sajtova, kampanja, svega, ovo je jako bitna informacija.

Autor teksta je Istok Pavlovic - http://istokpavlovic.com/blog/

Па наравно, у већини случајева пријатеље и не бираш него сплетом некаквих околности ти постану пријатељи. Да л је то школа, посао, окружење углавном нико не планира "е овај би могао да ми посатне пријатељ јер једе јаја полу ровита као ја". После се то искристалише, па више времена проводишиш са онима који ти више ментално одговарају. И не мора пријатељ ни да се слаже са мојим схватањима и начином размишљања, не бирам их према тесту који извучем из кафанског small talk-а.

Slazem se sa vanyom, ali se slazem i sa naslovom teme, prosto je: istina je da u zivotu uglavnom nabasas kroz neke situacije na ljude  na koje ces biti upucen u buducnosti i radjaju se prijateljstva, ali istina je da danas  ljudi masovno namenski odvajaju ljude sa kojima smtraju da treba da provode vreme, cesto i na silu, jer znaju da ce im ti ljudi biti potrebni za nesto u buducnosti i smatraju da treba da im budu blizu. Puno znam takvih "prijateljstava", neka su pukla, neka se jos uvek odrzavaju pod velom pravog drugarstva, a ispod vela je suva korist.

A da ne pricam o tome koliko je porazno kada ona druga strana shvati da je bila iskoriscena .. "birana" za neku svrhu jednog dana 

Е јебига, самим тим што си их метнула под наводнике, таква интересна пријатељства не подпадају под категорију овога горе, лажних пријатеља имаш у зависности од сопствене отворености и положају у друштву. Немам ја ништа против, рецимо, разграничена пословна пријатељства па са таквим људима и не улазиш у дубљи смисао дружења.

Љигаваца има на све стране, пазите децо кога бирате у тим на малом фудбалу

Zacudio bi se .. mozda bi ti cak i donja vilica ispala pa bi morali da ti je hirurskim putem vrate u lobanju     

Сва срећа немам много пријатеља, чисто онако са позиције здравственог осигурања и кинте за хируршке интервенције пошто неће много да потроше буџет на хоспитализацију после реконструисања вилице 

Не, пази, слажем се стварно, наслушао сам се и ја тога па понешто и доживео, само вероватно узимам мањи опсег људи када размишљам о појму пријатељ па ме ето те неке ситуације нису толико забезекнуле због мог неког природног одбрамбеног механизма генералног недостатка апсолутног поверења према одређеним људима Хтедох рећи имам нос за те ствари ал погреши човек па оће и прехлада да овлада чулима мириса

 
Baš sam temeljno preturio sva poznanstva/prijateljstva/ortakluke nakon čitanja teksta i prilično sam siguran da se ova "proximity" teorija vrlo malo odnosi na mene.

Glavni kriterijum za biranje prijatelja mi je ipak nešto što ima malo veze sa fizičkom bliskošću. U stvari ima taman toliko veze u smislu da, čak i da hoću, ne mogu da se svakodnevno družim s nekim ko mi je fizički vrlo daleko a voleo bih da razvijam prijateljstvo s njim/njom. I veća je verovatnoća da će moji prijatelji živeti geografski bliže meni nego dalje. To je valjda normalno. Ali to ne znači da će mi najbolji prijatelji biti komšije. Daleko od toga. Možemo da budemo i vrata do vrata, ako se meni ne sviđa karakter te osobe, ja se neću ni truditi da je bolje upoznam.

Ipak mi se čini da najviše tražim osobe koje su u naravi, interesovanjima, ukusima itd slične meni. Zato imam malo prijatelja 

Ovaj tekst, koliko vidim, piše samo o prostornoj blizini. A prostorna blizina je tek drugi kriterijum koji učestvuje u odluci ko će nam biti prijatelj, makar tako tvrdi socijalna psihologija. Prvi kriterijum je socijalna blizina. A ona podrazumeva bliska interesovanja, životne stavove, navike, hobije, pa i pripadnost određenim slojevima društva.

e i ovoga se nisu setili. a ovo je čini mi se jedan od bitnijih faktora u današnjem društvu 

Nažalost jeste, a daleko od toga da važi samo u današnjem društvu.

napisah neki tekst ne citajuci temu i onda odlucih da procitam sta je napisano u prvoj poruci i videh da je napisano isto ono sto sam ja hteo samo drugim recima


nikad nisam birao drugare.... odrasli smo zajedno, isli zajedno u skolu, zajedno isli u grad, muvali devojke svasta radili zajedno... sa mnogima nemam mnogo zajednickih interesovanja ali se odlicno slazemo i uvek imamo o cemu da pricamo i tako vec 15 godina skoro svaki dan iskreno imam par drugara sa kojima sam uspostavio veci kontakt preko fejsbuka ali znali smo se i od ranije i to samo sticajem okolnosti smo poceli da se druzimo bas .... bas je neobicna prica


uzecu naprimer mog najboljeg druga... on ne voli da zna previse informacija nego samo ono bitno ja sam suprotnost, on ima brdo para ja sam iz prosecne porodice, on je miran (do neke mere naravno) ja sam izrazito temperamentan, on se drogira prilicno puno mada sada samo travom ja to konzumiram jednom u mesec dana maximalno i tako jos milion stvari ali  opet se smatramo najboljim drugovima i svasta bi uradili jedan za drugog

Па да и не. Ако ово наведено спада у социјалну близину онда бих рекао да то у мом случају не игра никаву улогу. Ја сам већ негде писао, пријатеље нисам упознавао и задржавао на омиљеном филму, прашку за судове или истоветним примањима. Чак сада када погледам људе које ја сматрам пријатељима и они мене поклапамо се у некој слободи конверзације, понашању, васпитању и пре свега рецимо смислом за хумор испред свих ових друштвено социјалних норми које су у неким тренутцима чак биле и дијаметрално различите.

Nikada nisam birao ortake na osnovu materijalnog, akademskog, ili po sloju drustva kome pripada.

Imam tri najbolja prijatelja i dve najjace prijateljice za koje oko vadim. To su mi ortaci i ortakinje iz detinjstva sa kojima sam odrastao.

A ovako sam upoznao koliko hoces ljudi. Ortak mi je pijani Mile koji bleji svako vece ispred dragstora, par puta mi je dodao 10, 20 dinara kada mi fali za zle.

Ortak mi je Cigo Stojan kod trafike na uglu sto prodaje fals Rolekse, Dragce i Gordana kajseve i slicno.

Dule iz Laze je takodje ortak. Ima neki blazi oblik sizofrenije, totalni je ludak, ponekada udje u dragstor i krene da baca i cepa paradajz. Kaze da mrzi paradajz, sta znam.

Inace druzim se sa svima iz bloka, sa skoro svima iz kraja.

Upoznao sam mnogo ljudi u zivotu, neke ovde preko foruma, neke na ulici, neke na faksu.

Drugare biram samo po tome kakvi su ljudi, a ne po tome koliko kesa imaju, sta voze, gde izlaze, sta rade, kojoj rasi pripadaju. Ne volim zle i dvolicne ljude.

Ako je covek dobar, spreman da ti pomogne, ispostuje te, onda je vredan tvog prijateljstva i obrnuto.

Postovanje je temelj svakog prijateljstva.

Pochetni tekst je skroz na mestu. Zapravo prijatelje i ne biramo vec nam se dese. Zadesi ti se neki uzorak i jedino u okviru njega se vrshi  medjusobna selekcija.
Kad smo klinci to je kraj u kojem zhivimo, eventualno kraj u kom ti zhive baba i deda a koji posecujesh redovno. Nakon toga sledi osnovna shkola, srednja, fax, kulturno-umetnichko drushtvo, sportski klub/teretana, firma u kojoj radish. Sve to spada pod pojam "proximity". Fax i posao se mogu podvesti pod isti socijalni sloj. Ljudi bez ikakve namere tezhe ljudima sa slichnim primanjima, jer se prosto krecu u istim krugovima.

Nismo se najbolje razumeli (odnosi se na Vanya i Thuga).
Ne govori se o tome da se prijatelji svesno biraju na osnovu pripadnosti određenom socijalnom staležu.
Kao - e ovaj je bogat, idem sad da se družim sa njim.

Radi se, naime, o okolnostima u kojima živimo i odrastamo. Kao što kaže Fahr, kraj u kom živimo, kraj u kome žive baba i deda, škola, faks... Sve su to socijalne zajednice, i prirodno je da upoznajemo i družimo se sa ljudima koji su članovi istih socijalnih zajednica čiji smo i mi član.

O tome govori socijalni kreterijum, a ne o svesnom biranju prijatelja na osnovu staleža.

Па онда исто тупимо и ти и ја сви само другачијим језиком, неко личним примером неко књишком дефиницијом

И мислим да генерално људи мешају друштво и дружење са пријатељством.

То је уствари моја поента, јер дешава се да се социјална заједница мења, да више нисте близу физички, да неко почне да зарађају више, мање, никако а да пријатељства опстају. Ређе али опстају ако су права и ако нема сујете и зависти. Дакле ако се слажемо сви са патерном самог упознавања пријатеља преко социјалних заједница то није и нужно оно једино што те људе повезује током низа година у којима проживљавамо варијабилне аспекте животних околности.

Istok je otkrio rupu na saksiji.
Bravo.

Glupost 
Prijatelji se ne biraju, vec nadju. Fluid isto kao i sa devojkom (pravom)

secam se kada sam isao u gimnaziju, jedan decko je dosao iz drugog grada. Uzeo je da pise imena i prezimena ucenika iz razreda, pitajuci sta su ima roditelji. Poceo je da se druzi da decom doktora i uspesnih biznismena. Ovi ostali... (pogadjate)

Је л могу ја еее...........залепили му жваку у косу, шпенадле у гиље за физичко, суперлепком спојили свеске, гасили му цигару у око, убацили у контејнер, марнули му мобилни па раскинули преко смс-а са девојком и кеви јавили да је побегао од куће код Паје локалног пајдомана

Mislim da je tekst pomalo besmislen. Pa naravno da se druzimo sa osobama iz nase blizine, kako ja da se druzim sa nekim gradjaninom Tokija npr kad nemam nikakav kontakt sa njim...A mislim da ipak svi mi biramo drustvo a ne da nam se to desi. Npr ja imam dva druga iz osnovne sa kojima se druzim a sa 28 ostalih se ne druzim, sto znaci da sam ja iz svoje neposredne sredine izabrao neke ljude za prijatelje, slicno je i sa srednjom skolom i sa faksom, jedina je razlika sto kao klinci nesvesno biramo drugove, a kad malo sazremo, onda smo malo svesniji makar zasto smo nekoga prihvatili za druga a nekoga ne...

Najvise se druzim sa kolegama i koleginicama sa posla -dakle ljudima sto nesto privredjuju ,nisu zgubidani ,narkomani ,ne bleje po lokalnim kaficima i po ceo dan ogovaraju druge .Vrlo mi je bitno da mi je prijatelj posten kad je novac u pitanju jer ne podnosim djon obraze i grebatore. Mislim da prijetelje biram i po energiji i po tome koliko mi neko prija .Ima ljudi u cijem prisustvu sam nervozna ,ne moraju nista ni da kazu .Sa takvim ne bih mogla da se druzim .

Ponekad ne mogu da odredim granice između sebe i ljudi koje volim: gde završavam ja, a gde počinju oni. Kao da smo svi mi jedno, kao da smo isti – ista duša, želja koja traži nešto…zajedničko svima nama.
Svi smo u istom čamcu. A opet, svi smo različiti i posebni, izrazito individualni.
Postoji jedna posebna, retka vrsta ljudi koje ja zovem moji ljudi. To su ljudi koje puštam u svoj prostor, u sebe. Svi moji ljudi su u nečemu isti:
Njihovo traženje je stvaralačko. Oni ne ruše, već nešto grade. Ne žele da vladaju, jer vladanje gubi sjaj u očima,…
Moji ljudi imaju isto osećanje života. Nije više bitno kako ćemo nazvati naše odnose i koji će oblik oni imati. Forme naših odnosa se mogu menjati, ali to osećanje povezanosti nečim iznad nas, većim od nas, što nas zove i spaja, ostaje.
Mi nekako nabasamo jedni na druge i naše se sudbine pomešaju zauvek, čak i ako nismo zajedno.Kao da smo neke boje koje se lako mešaju međusobno, a mnogo teže sa drugom vrstom. Boje koje se rastvaraju pomoću svetla…

Biti jedno – Nebojša Jovanović

Sve što je rečeno o izboru prijatelja stoji , ali sve zavisi od toga šta ko podrazumeva pod pojam prijatelji.....ali po mom mišljeju su najbitnija zajednička interesovanja , a sad kako se šta može protumačiti , to je vrlo diskutabilno....