Po izlečenje i đavolu na noge
Noću, vetrovi s planina koji prolaze kroz kamene stubove stvaraju neobične zvukove, uhvati te neka jeza, kažu meštani Mnogi vode psihički bolesne pod kamene kule jer veruju da će time oterati nečiste sile

Postoje razne priče kako je nastala Đavolja varoš. Prema jednoj, u dalekoj prošlosti, ovim krajem vladao je neki aga, a kako je naš narod poznat kao neposlušan, strašni aga se naljuti, sakupi silnu vojsku i poruši grad, a neposlušne stanovnike pretvori u kamene figure.

Druga legenda je poznatija. Prema njoj, kamene figure su zapravo okamenjeni svatovi. Zbog lepe devojke, zavade se dve porodice i jedna i druga su pošle po mladu, srele se na tom mestu i tu se sukobile. Da ne bi došlo do prolivanja krvi, neka tajanstvena sila ih kazni i okameni. Tako okamenjeni trebalo je da ostanu sto godina, ali je ta sila na njih, očigledno, "zaboravila".

Prema trećoj legendi, u ovakve stubove su se pretvorili svatovi koji su, po nalogu đavola, venčali brata i sestru u crkvi čiji se ostaci i danas mogu videti u blizini.
Stubove su načinili đavoli od razrušene crkve - veli četvrta legenda, dok su prema petoj, stubovi nastali od okamenjenih đavola, koje su crkveni đaci nadmudrili u opkladi.
   
      

Priroda izbrusila

Prirodna arhitektura Đavolje varoši nastala je, prema naučnom objašnjenju, delovanjem erozije. Spiranjem peska i šljunka izdvajali su se manji ili veći kameni blokovi koji ne dopuštaju da se zemlja ispod njih osipa. Tako su izrasle figure u obliku kula i piramida, na čijem se vrhu nalaze piratske "kape".
      
      
      
   

Reporter Glasa ovih jesenjih dana sa grupom turista obišao je Đavolju varoš, tek da proveri navedene priče i legende.
Od sela Zebice, sledilo je pešačenje šumskim putem dugo nekoliko kilometara.

- Najlepše je krenuti u ranu zoru ili pri zalasku sunca, tada je slika Đavolje varoši nestvarna, igra senke stvara utisak kao da pred očima ožive kameni divovi, otuda je, valjda, narod i smislio sve te čudne priče o ovom mestu. Bio sam jednom noću, kažu, čuje se muzika i krenuo ja da proverim. Vetrovi s planina koji prolaze kroz kamene stubove zaista stvaraju neobične zvukove, uhvati te nekako jeza, ali ništa strašno - objašnjava vodič Raša na putu do Đavolje varoši.

Mnogi, kaže, veruju i u natprirodna svojstva ovog neobičnog mesta. Roditelji dovode decu sa psihičkim smetnjama da prenoće u Đavoljoj varoši. Posle toga, kako tvrde, deca su potpuno zdrava.
- Ja bih ovde prenoćio samo ako ima neke đavolice da me zabavlja - dodaje jedan turista iz grupe. Ma, čuo sam ja sve te priče o Đavoljoj varoši ali, da vam kažem, ovde su vanzemaljci umešali prste - tvrdi jedan gospodin iz grupe i žurno se probija na čelo kolone jer je, takođe, čuo da poslednji iz reda nikada ne stigne do cilja.

Na putu do Đavolje varoši prolazimo stari rudnik, mogu se videti i ostaci stare crkve i, konačno, stižemo do cilja. Pred nama čudo neviđeno, ukupno 202 zemljane piramide visine od dva do 15 metara, širine oko tri metara, sa kamenim kapama na vrhu. Figure se mogu videti u dve jaruge originalnih naziva, Đavoljoj i Paklenoj.

Vidi se izvor Đavolje vode iz jedne stene za koju mnogi veruju da je lekovita. Stručnjaci tvrde da je hemijski neispravna i ne preporučuje se za piće, ali narod ko narod. Bio je, kažu, jedan čovek koji je redovno pio vodu i izlečio čir, druga žena je ispirala oči, peče, kaže, ko sam vrag ali leči. Sutradan kao da joj svane, sve bolje vidi. Takav je, kažu, narod. Po lek bi kad zakaže medicina, otišao i "đavolu na noge".
Ž. Milenković

Izvor: Glas Javnosti

Djavolja varos

U Djavoljoj varosi;
cvet majcine dusice u kamenu
ptica slomljenih krila
sa srcem od kamena.
Kroz zlatan prsten
srebrni suncevi zraci,
Okamenjeni svatovi
koji ne stigose na svadbeni cin,
Nebo nad Djavoljom varosi mirise na ruzmarin.
Sveti Sava ne pohodi Djavolju varos.

Jovica Damjanovic
jezivo skroz