Procesi u našem organizmu odvijaju se po diktatu našeg untrašnjeg časovnika. Od njega zavise naš puls, krvni pritisak, raspoloženje, otpornost prema bolestima...




Ako se osvrnete na prirodne i društvene procese, uvidećete da se sve odvija prema određenom ritmu - smenjuju se plima i oseka, godišnja doba, vegetacija, ali i društveni procesi. Ljudsko telo takođe podleže određenom ritmu. Uzmimo za primer porođaj - u najvećem broju slučajeva on započinje noću, jer je tada telo opuštenije i odmornije. Dalje, veliki broj mladunaca životinja rađa se u proleće, jer je tada izbor hrane bogatiji. Jedna studija urađena u Engleskoj pokazala je da su deca rođena u proleće u proseku za 300 g teža od dece rođene tokom zime, otpornija su prema bolestima i u proseku žive četiri godine duže. Kada je reč o smrti, ista studija je pokazala da većina ljudi umire oko četiri ujutro. Ova statistika prati duže cikluse u životu, međutim, postoje i one koje prate dnevne, za koje ljudi obično misle da se dešavaju bez određenog reda i da se sami po sebi podrazumevaju.

Najviše i najniže vrednosti

Tokom jednog dana u organizmu čoveka dešavaju se različite fizičke promene i neke od njih su prilično iznenađujuće. Naučnici su dokazali da je visina svakog čoveka ujutro, odmah nakon buđenja, u proseku za 2 cm veća nego uveče. Ova pojava može da se objasni činjenicom da tokom sna telesna tečnost ispuni i nabubri hrskavicu između pršljenova kičme, pa se ona izduži, a kasnije tokom dana, ova tečnost se kretanjem gubi, pa se kičma vraća na "staru" dužinu.
Telesna temperatura se tokom sna snižavava da bi sa prvim zracima sunca spontano počela da raste, puls se ubrzava tokom prepodneva i dostiže maksimalnu vrednost oko podneva, a nivo muških i ženskih polnih hormona svoju maksimalnu vrednost dostižu rano izjutra. Hemijski procesi u ljudskom organizmu ne odvijaju se anarhično, već prema određenoj "šemi", pa se tako hormon kortizol ubrzano izlučuje u krv odmah nakon buđenja da bismo se pripremili za novi dan, količina adrenalina raste tokom dana da bi se naglo smanjila tokom noći dozvoljavajući našem telu da se opusti, nivo gvožđa u krvi najviši je ujutro, dok količina cinka opada.

Individualni ritmovi

Sigurno ste primetili da neki ljudi "polete" čim otvore oči, ali se tokom dana brzo umore, dok drugima treba čitava večnost da se razbude, ali zato tokom dana živnu i mogu da rade do kasno u noć. Te razlike se javljaju usled različitog dnevnog biološkog ritma organizma, ali i onih koje se dešavaju u dužem vremenskom periodu. Dnevni ritam nije lako pratiti zbog toga što se promene dešavaju veoma brzo i ljudi uglavnom ne obraćaju pažnju na njih. Međutim, moguće je pratiti životne cikluse na mesečnom nivou i na osnovu njih unapred odrediti koji su dani u mesecu najpovoljniji za određene aktivnosti.

Tri životna ciklusa

U životu svakog čoveka istovremeno se odvijaju tri ciklusa: emotivni, intelektualni i fizički.
Emotivni ciklus traje 28 dana i povećava ili smanjuje kreativnost pojedinca, utiče na njegove odnose sa drugim ljudima kao i na opšte raspoloženje. Usled variranja amplitude ovog ciklusa, čovek je nekada raspoložen i poletan bez nekog posebnog razloga, dok nekada "padne" i oseća se očajnim iako mu se ništa ružno nije dogodilo.
Fizički ciklus traje 23 dana i utiče na libido čoveka, njegovo zdravlje i otpornost prema bolestima. I sami znate da postoje dani kada biste mogli "konju rep da iščupate", a opet, postoje i oni kada se osećate poput isceđenog limuna.
Intelektualni ciklus se proteže na 33 dana i utiče na sposobnost rasuđivanja, procese pamćenja i odlučivanja. Nije potrebno posebno naglašavati da pozitivan ili negativan status ovog ciklusa čini da vam "klikeri" nekada rade brzinom svetlosti, a nekada vam danima ništa pametno ne pada na pamet.
Ovi ciklusi mogu grafički da se predstave kao talasi na "stazi života" svakog čoveka. Nestabilni, odnosno "kritični" periodi svakog ciklusa su oni koji nastupaju kada amplituda opada ili raste (menja svoj intenzitet), a čovek je najranjiviji i najpodložniji bolestima kada se dve ili više amplituda ukrste.

Kako se "čita" dijagram bioritma

Karta bioritma se izrađuje prema datumu rođenja svakog pojedinca i može da se izradi za određeni mesec, ali i za čitavu godinu. Kada čitate dijagram svog bioritma, posebnu pažnju treba da obratite na centralnu horizontalnu liniju, tzv. liniju opreza. Podaci iznad linije označavaju stanja relativno pozitivnih vrednosti koja se kreću ka vrhuncu; podaci na samoj liniji odnose se na dane kada je čovek osetljiv i ranjiv, dok se podaci ispod linije odnose na veoma nepovoljne dane. Posebno su kritični dani u kojima se ciklusi ukrštaju ispod, ali i iznad linije.

Bioritam i putovanje
Sigurni smo da ste bar jednom u životu na svojoj koži osetili posledice dugotrajnog putovanja, naročito ako ste promenili klimatsku i vremensku zonu. Te promene se najčešće dešavaju nakon dugotrajnog leta avionom, jer se tada najviše remeti prirodni ritam organizma pojedinca.
Umor i poremećaji u organizmu više se osećaju kada letite na istok ili zapad, nego na sever ili jug, a simptomi uključuju pojavu glavobolje, nesanice, gubitak apetita, mučninu, razdražljivost i nedostatak koncentracije. Što je čovek stariji i što je let avionom duži, to su simptomi izraženiji.
Neki stručnjaci su pokušali da objasne ove tegobe, pa su napravili poređenje sa opšte poznatom pojavom koja se zove "mrzim ponedeljak". Evo o čemu se radi: Kada čovek promeni vremensku zonu, u njegovom organizmu dolazi do naglog poremećaja rada unutrašnjeg biološkog časovnika pa se organizam "buni" i "traži" način da se prilagodi novom ritmu (naročito kada se radi o promeni smenjivanja dana i noći). Naravno, za to mu je potrebno određeno vreme, baš kao što nakon opuštenog vikenda i kasnijeg odlaska na počinak, ponedeljkom dolazi do naglog povećanja moždanih (i ostalih) aktivnosti, pa organizam reaguje "negodovanjem", sve dok ne prilagodi novom radnom ritmu.
Pojava "mrzim ponedeljak" kod nekih ljudi ne postoji ili je neznatno izražena, zbog toga što je promena ritma mala, ali su veoma retki pojedinci koji ne osećaju tegobe nastale usled promene vremenske i klimatske zone. Evo kako te tegobe mogu da se ublaže:
- Pre poletanja aviona, podesite časovnik prema vremenskoj zoni u koju putujete i pokušajte tome da prilagodite spavanje i odmor.
- Tokom leta avionom pijte dosta vode, jer organizam troši više tečnosti da bi "smirio pobunu" hormona koja nastaje zbog promene pritiska vazduha.
- Nipošto nemojte da konzumirate alkoholna pića (iako ih nude na svim međunarodnim letovima) jer ćete time samo otežati organizmu da se prilagodi promenama.
- Mnogi greše pa tokom leta uzimaju tablete za spavanje. Time se još više remete hemijski procesi u organizmu i produžava se vreme njegovog prilagođavanja na nove uslove rada.
- Nakon što avion sleti u drugu vremensku zonu, nemojte da spavate sve dok u toj zemlji ne padne noć, jer ćete potpuno "zbuniti" svoj unutrašnji časovnik i još nekoliko dana ćete patiti od nesanice.

Izvor:Lepota i Zdravlje