Postoji mesto gde sanjari još uvek mogu da pronađu svoju utopiju. Irska je zemlja koja obiluje takvim krajolicima. Na zapadnoj obali, izloženoj surovosti Atlantika, tri ostrva već vekovima odolevaju snažnim naletima vetra i nepokorenim talasima. Najveći od ta tri ostrva, Inis Mor (Inis Mór), smešten je u zalivu Galvej (Galway), samo 45 minuta vožnje autobusom od mesta Galvej. Do ostrva prevozi trajekt koji plovi svakoga dana.

Ostrvo je prvobitno služio kao utočište progonjenim irskim katolicima u 17. veku. Osuđeno na nemilost pustog krajolika, stanovništvo se zahvaljujući svojoj domišljatosti i snalažljivosti ubrzo prilagodilo teškim klimatskim uslovima. Kako bi stvorili plodnu zemlju, nanosili su slojeve peska i morskih trava na golo kamenje. Zahvaljujući tom naporu i upornosti, zemlja je postala pogodna za sadnju useva i ispašu ovaca. Ostrvljani i danas žive veoma skromno, baveći se ribarstvom i uzgojem krava i ovaca. U prilog tome govori i činjenica da je struja dovedena tek osamdesetih godina devetnaestog veka. Zanimljivo je pomenuti i da ostrvljani, njih samo 800, govore izvornim irskim jezikom, koji se u Irskoj danas može retko čuti.

Ostrvo je najbolje razgledati biciklom; možete ga unajmiti za samo 10 evra već pri samom izlasku iz trajekta. Dugačko je 14 km i široko samo 3 km. Naizgled je malo, ali prožima snažnom energijom mira. Vetar, koji je prilično snažan, oteraće svaki stres od vas i moći ćete da se prepustite upijanju nekog drugog vremena. Na samo 30 minuta vožnje biciklom od Kilronana, glavnog sela i trajektne luke, nalazi se spektakularna kamena tvrđava Dun Aonghasa, za koju su vezane mnoge legende i mitovi. Smeštena je na samoj ivici zapadne obale ostrva, na steni koja se strmoglavljuje stotinak metara u okean. Tvrđava je korišćena za brojne obrede, a sagrađena je u bronzanom dobu, 1000. godina p.n.e.

Zapanjujuću sliku prikazuju litice koje su karakteristične za skoro celu zapadnu obalu. Pomislili biste da su ih divovi rezali noževima, jer su skoro savršeno ravne. S njih se pruža pogled u daljinu i do 120 kilometara. Prilično je izazovno prići ivici. U podnožju ovih litica snažni talasi stvaraju gustu penu koja izgleda kao zapenušano mleko, a vetar, koji skoro neprekidno duva, podiže kapi vode i raspršuje ih duž celog ostrva. Još jedna zanimljivost vezana za ostrvo i njegovu istoriju može se naći u ostrvskom muzeju. Da bi se zaštitili od hladnog vetra, žene su plele vunene džempere, koje su najčešće koristili ribari.

Tokom generacija svaka porodica smislila je specifične načine pletenja i šavove od kojih svaki ima svoje značenje i zato je svaki specifičan za pojedinu porodicu. U ostrvskom muzeju mogu se pronaći značenja pojedinih i videti originalni vuneni džemperi. Uveče obavezno treba posetiti jedan od pabova, gde se može čuti vesela irska muzika koja se stvara pred vama. Ostrvljani sviraju violine i frule ispijajući pri tom odlično tamno pivo.

Kuće su građene od kamenih blokova, a krovovi su, umesto crepom, prekriveni senom i morskom travom. Krave slobodno pasu među ograđenim pašnjacima i dozvoljavaju vam da im se približite bez bojazni. Ostrvo je pomalo teško doživeti rečima, naročito je teško smestiti ga u današnje vreme. Možda je to najbolje rekao V. B. Jejts: "Idite na ostrva Aran i pronađite život koji nikada nije bio predstavljen na papiru." Ako ste spremni da potražite puteve svoje mašte i dozvolite sebi neobuzdanost uma, onda je ovo sigurno mesto koje ne bi trebalo da zaobiđete.

Izvor: Krstarica