Doktor Milan Savić, direktor Specijalne bolnice "Sveti Sava"

Za lečenje šloga ključna prva tri sata od pojave simptoma l Telesni signali - alarm za opasnost l Potpuno se oporavi tek svaki peti pacijent

- Moždani udar, oboljenje koje se nalazi na trećem mestu uzročnika smrtnosti, odmah iza srčanog udara i malignih bolesti, odavno nije samo medicinski, već i socioekonomski problem. U našoj zemlji svake godine ima oko 300 novoobolelih na 100.000 stanovnika, po čemu se svrstavamo u vrh evropskih zemalja - upozorava doktor Milan Savić, direktor Specijalne bolnice za cerebrovaskularne bolesti "Sveti Sava".

Od svih moždanih udara 85 odsto čine ishemije (infarkt mozga), a oko 15 odsto moždana krvarenja. Dok se kod starijih osoba uzrok bolesti lako prepoznaje, bilo da je u pitanju ateroskleroza, visok krvni pritisak, šećerna bolest, gojaznost, holesterol, ali i pušenje i nedovoljna fizička aktivnost, kod mladih je najčešće potreban čitav niz dodatnih ispitivanja za njegovo otkrivanje. U ovoj bolnici koja kao hitna pomoć za šlog radi 24 sata, dežurni lekari dnevno zbrinu i četrdesetak osoba iz Beograda, šire okoline i dela Vojvodine.

Tri lica iste bolesti

Izabrani lekar treba da otkrije faktore rizika (povišen pritisak, holesterol, dijabetes...) i leči ih. Ako se to ne učini, pacijent će doživeti različite oblike poremećaja vaskularnog sistema. U osnovi, reč je o istoj patologiji: promene na krvnim sudovima prisutne su kod infarkta srca, moždanog infarkta i začepljenja krvnih sudova nogu. Prevencijom jedne od njih, preveniraju se i druge dve bolesti.
Prema rečima našeg sagovornika, svega 20 odsto pacijenata sa moždanim udarom potpuno se oporavi i vraća svakodnevnim aktivnostima. Šlog ima visok stepen smrtnosti, a u toku prvih mesec dana umire četvrtina obolelih (kod krvarenja i više). Iako "jači pol" ima veću predispoziciju za ovu bolest, kod žena ona češće uzrokuje fatalni ishod. Nažalost, i među onim koji prežive nekada je nemoguće sprečiti trajnu invalidnost, bez obzira na savremenu dijagnostiku i terapiju.

- U toku godine bolnički se leči 8.000 do 9.000 pacijenata, a trostruko veći broj građana obavi pregled ili prođe neke od dijagnostičkih procedura. Dve trećine pacijenata starije je od 65 godina, ali nekoliko procenata bolesnika sa moždanim udarom čine osobe mlađe od 40 godina. Iako je evidentno da se starosna granica pomerila naniže, ne može se sa sigurnošću razdvojiti da li je, zaista, u pitanju povećan broj pacijenata, ili je to zasluga bolje dijagnostike - naglašava doktor Savić.

Prema njegovim rečima, do šloga kod mlađih osoba neretko dolazi zbog ateroskleroze, taloženja naslaga koje dovode do sužavanja velikih krvnih sudova na vratu, pušenja, gojaznosti, povećanog holesterola, dijabetesa. Drugi najvažniji uzrok su kardioembolije, kada tromb nastane u srcu i "zaglavi" se u krvnim sudovima u mozgu.
- Mladi spadaju u rizičnu grupu ako imaju poremećen srčani ritam, promene srčanih zalistaka ili zapaljenja krvnih sudova. Neki pacijenti od detinjstva imaju hipertenziju, povišen nivo masnoća u krvi ili neki vid rizičnog ponašanja, dok je kod drugih uzrok šloga bolest karotidnih arterija koje snabdevaju mozak - upozorava doktor Savić i dodaje da često kod mlađih osoba rutinski skrining otkrije ozbiljno suženje arterija, čak i potpuno začepljenje, a simptomi mogu da izostanu.

Poremećeni pokreti jedne strane tela, slabost, nespretnost, oduzetost ruke ili noge, poremećaj osetljivosti, trnjenje strane lica ili tela, gubitak vida na jedno oko, gubitak koordinacije ili nemogućnost hoda, nerazumevanje ili nemogućnost govora - tipični su simptomi koji ukazuju na to da je najverovatnije došlo do začepljenja krvnog suda u nekom regionu mozga.
Dok su kod starijih uzroci šloga i faktori rizika često lekaru "pred očima", počev od godina, prisustva više bolesti i njihovih različitih kombinacija, kod mlađih pacijenata dijagnostika traje nekoliko dana. Prvo se proverava tip moždanog udara i zavisno od toga preduzima lečenje. Rade se analize krvi, faktora koagulacije i ispitivanja zapaljenskih parametara, a od značaja su i druge, pridružene bolesti, promene na koži. Često neka autoimuna bolest utiče na krvne sudove kod mladih, ali i komplikovanija migrena takođe može da dovede do moždanog udara. Kod mlađih pacijenata rade se i EKG, rendgen pluća, ultrazvuk srca i krvnih sudova vrata i glave. Postojanje moždanog udara potvrđuje skener. Ako ni to nije dovoljno, magnetnom rezonancom se zatvara dijagnostički krug.

Kod nekih pacijenata vreme je presudan faktor. Za primenu trombolize, primenu leka koji će rastvoriti tromb, lekarima su na raspolaganju samo tri sata (izuzetno pet sati) od početnih simptoma. Za to vreme prikupljaju se potrebni podaci i isključuju bolesti koje mogu da budu kontraindikacija za primenu. Ukoliko je pacijent dobro selektovan, još u toku davanja leka simptomi će početi da se povlače, objašnjava doktor Savić.

Kao ozbiljna i teška bolest, šlog zahteva lečenje u specijalnim ustanovama, dobru dijagnostiku i timski rad. Uslovi za lečenje znatno su poboljšani tokom nekoliko proteklih godina. Pored dobre laboratorije, ultrazvučnog kabineta, dva skenera, od 27. januara, bolničke slave, počela je da radi i nova magnetna rezonanca kojom je zaokružena dijagnostika. Predstoji još nabavka sale za angiografiju, za dijagnostiku i primenu interventnih neuroradioloških procedura. J. Tomašević


Izvor: Danas