Plodovi "demokratskih"promena od 5.oktobra! :: Politicki ~ Geopoliticki forum

Александар Вулин
Крајпуташ
Од земље коју је копао тешко да се могло нешто украсти. Њему су успели да украду живот
Уз ризик да будем сасвим неактуелан у времену изборне кампање, нећу писати о изборима. Светло камера окренуто је према људима који нас воде и нема потребе да им и ја својом слабом свећом обасјавам нашминкана лица. Лука Грабовчић (43), из села Миоковац код Чачка, копач у „Магнохромовом” руднику Брезак, после четрнаест месеци како није примио плату, обесио се у својој кући.

Колика ли је плата копача? Не верујем да прелази двеста евра – новац од кога би се ионако тешко могло живети. Замислите како изгледа када четрнаест месеци немате ни тих двеста евра. Новине су објавиле вест, политичари су нешто промумљали, и копач је отишао под земљу од које је и живео. За његову смрт, нико, пред законом, није одговоран. Иако је закон настао као скуп поновљених обичаја које су људи проценили као корисне, те су решили да их забележе и да живе по њима, у њему нигде не пише да је кривично дело довести људско биће до глади и беде.

Не познајем несрећног копача, али немам разлога да сумњам да је био поштен човек. Од земље коју је копао тешко да се могло нешто украсти. Њему су успели да украду живот. Колико пута је заспао без хлеба, колико пута помислио да је боље да краде, па ипак је дан провео гладан и није отео. Колико пута су они који су приватизовали „Магнохром” победили искушење да краду. Колико пута су Митали овог света (Прамод Митал, Индијац, власник „Магнохрома” до 17.децембра)и Мишковићи Србије успели да одоле једва легалној куповини, новцем који су зарадили на потцењеној, продатој, поклоњеној имовини радничке Србије. Колико пута је неки Костић одолео да за своја четири евра не отера хиљаде у беду. Колико пута су Ђелићи, Динкићи, Влаховићи, Новаковићи, Дракулићи, и сви који су од кауча дошли до милиона, одолели да не продају оно што није њихово само из страха да ће нечије дете остати без оца или школовања, екскурзије или обичне нове мајице. Колико пута су богати успели да се суздрже и да не опљачкају?

Сиромашни копач из рудника Брезак решио је да прекине живот, али га није упрљао крађом и отимањем туђег. Они чије слике гледамо на вестима и који нам се ругају са едиторијала часописа у којима показују своје свеже саграђене куће и ко зна како створене колекције слика никада нам не кажу колико отказа је остало иза њих, колико неплаћених доприноса и колико уништених судбина за које никада нећемо сазнати. А нико их и не пита, ни закон, ни људи.

Да ли је Србија знала да је „Магнохром” само једна од пљачки, да ли је знала да тамо плата нема, да се машине секу и продају на кило, да ли је знала да је продат за мање од милион и по евра. Знала је. Знали су то и сви политичари и сви министри. Сви су знали и нико није осетио да треба нешто да каже или се озбиљно побуни. Зато и сада сви ћуте. Зато и сада нико не тражи одговорност не само пљачкаша који је фабрику уништио већ ни оних који су му је продали и допустили да отпушта и изгладњује људе. Избори су ту и нико неће имати времена или воље да наше вође пита ко ће одговарати за живот рудара. Причаћемо о страним инвестицијама, причаћемо о путу у Европу, а нико у рударској хумци неће видети да то није обичан гроб, већ крајпуташ. Док из опљачкане Србије будемо јурили ка Европи, ницаће хумке бедних, гладних, ницаће уџерице неписмених и нешколованих који чекају да раде за храну. Док будемо стајали да платимо концесионарима за то што се возимо нашим друмовима застанимо да прочитамо шта нам кажу крајпуташи. Ваљда ћемо нешто научити, ако већ није касно за наук.

Brat i sestra umrli od gladi
Autor: Nebojša Radišić | 20.03.2008 - 06:32

TOPOLA - U staroj porodičnoj kući u selu Belosavci kod Topole prekjuče su pronađena tela Radiše Pavlovića (61) i njegove sestre Radenke (55) u poodmaklom stanju raspadanja. Ulazna vrata su bila zaključana iznutra, a prvi rezultati uviđaja govore da su oni tu mrtvi ležali oko mesec dana.

Kako je za „Blic“ izjavio referent Mesne zajednice Živko Vukajlović, Radiša i Radenka su živeli od socijalne pomoći i nisu se ni sa kim družili.
- Bili su povučeni, viđali smo ih samo kada idu do prodavnice da kupe parče hleba ili malo salame. Otac im je umro prošle godine u aprilu, i od tada žive sami - kaže Živko Vukajlović dok pokazuje ulaz u ruinirani sobičak.
Kroz otvorena vrata na ovoj kućici, u kojoj su pronađena dva leša, vidi se krevet, na njemu prljavo ćebe, stari frižider bez vrata koji je služio kao ormar... Cela prostorija je zapuštena, puna buba, tu je i stara grejalica sa kojom su preživljavali zimu. Šporet na drva, par klompi. Na krevetu, na improvizovanom jastuku, još se vide ostaci kose. Kako saznajemo u selu, od ljudi koji su bili tu kada su brat i sestra pronađeni, lekari i policija su ih zatekli kako Radiša leži na krevetu, dok je njegova sestra pronađena na podu. Vrata su iznutra bila zaključana katancem, a sa spoljašnje strane je pronađena ceduljica na kojoj je rukom ispisano: „Otišli smo do grada“.
Prve komšije Pavlovića, Milić i Dušanka Đokić, kažu da kod njih nikada nisu išli jer nisu hteli nikog da prime u kuću.
- Ima jedno četiri nedelje, možda i više, od kako je moj sin Radišu dovezao iz Topole od lekara. Od tada ga nismo videli. Imali su običaj da se zaključaju u kuću i da nikog ne puštaju. Čak ni lekare. Ni ljude iz Centra za socijalni rad koji su hteli da im pomognu nisu primali. Radiša je bio čudan i samo je pričao da voli da jede pekarski hleb. Nekad smo mu dali ponešto da jede - kaže Milić.
Seljani iz Belosavaca kažu da je Radenka mnogo para mesečno davala za lekove, više nego za hranu, pa sumnjaju da su umrli od gladi.
Obdukcija je pokazala da su Radiša i Radenka umrli prirodnom smrći i da je smrt nastupila pre oko mesec dana.

Majka i sin umrli od gladi

SUBOTICA - Viktorija Vojnić - Hajduk (84) i njen sin Ivan (56) umrli su od gladi u svojoj kući u Ulici Vajski vinogradi br. 23 na periferiji Subotice. Stravičan uzrok smrti majke i sina otkriven je tek posle obdukcije u subotičkoj bolnici.
Der Šeregelj Edit, predsednik Okružnog suda u Subotici je saopštila da je obdukcijom tela rešen kompletan slučaj.
- Svi smo proglašeni krivima, jer je u 21. veku dvoje ljudi umrlo od neuhranjenosti - kaže predsednica subotičkog Okružnog suda. - Nebriga društva ih je ubila. Kao istražni sudija i predsednik suda često po zapustenim kućama pronalazim mrtve stare ljude kojima nije imao ko da pomogne. Oni izgledaju kao robijaši iz Aušvica.
Prema rečima Der Šeregelj Edit ljudi po periferiji umiru jer nemaju šta da jedu dok se lokalna samouprava razmeće gradnjom već izgrađenih puteva. Ona upozorava da su ove dve smrti opomena i za sve nas.

Otkazi odnose živote

21. novembar 2006. | Izvor:Blic

Beograd -- Stručnjaci smatraju da su samoubistva radnika najtamnija strana tranzicije.

Ipak, dodaju da se neke stvari mogu preduprediti većim angažovanjem sindikata, psiholoških i socijalnih institucija, ali i države. Od početka ove godine nekoliko radnika je izvršilo samoubistvo pošto su im nadređeni saopštili da će ostati bez posla ili im je zaprećeno otkazom.

Pre nekoliko dana, jedan mesar je prerezao sebi vrat uz pomoć dva noža, naočigled brojnih mušterija i kolega, posle svađe s nadređenom, koja mu je zapretila otkazom jer je zakasnio na posao tri minuta.

Dragica Simić, radnica FAD-a u Gornjem Milanovcu, 10. aprila se obesila o radijatorske cevi u garderobi fabrike, pošto joj je, posle 28 godina rada, uručen otkaz. Uz oproštajno pismo, ostavila je i pohvalnicu koju je dobila kao najbolja metalostrugarka u fabrici.

Nekoliko meseci posle toga, Milivoje Nikolić, radnik smederevskog US Stila, umro je na ulazu u fabriku u kojoj je radio 33 godine. Uz avgustovsku platu, dobio je obaveštenje da mora da napusti firmu, a preminuo je od srčanog udara.

Zvezdan Todorović, radnik Luke Beograd, ubio se pošto je saznao da je na listi onih koji treba da dobiju otkaz. Automobilom se zaleteo u Dunav

Menjajmo 11.maja!!!