Plod bogova za jače srce

Slatka kruška jača srce, a njeno seme pomaže kod bolesti pluća i jača želudac. Ovo voće, takođe, smanjuje lučenje žuči, gasi žeđ i zaustavlja povraćanje.

Sočnu i slatku krušku (Pyrus communis) Homer je u „Odiseji” nazvao darom bogova, dok je na trpezi Luja XIV smatrana luksuznim voćem. Poreklom je iz zapadne Azije, a njena istorija duga je tri hiljade godina. Postoje, međutim, spekulacije o tome da je ona još starija i da su u njenom ukusu mogli da uživaju i ljudi kamenog doba. Sve do 18. veka nije imala meko i sočno meso po kome je danas poznata, ali se od tada velika pažnja poklanja ukrštanju i uzgajanju krušaka.
Postoji hiljade vrsta ovog voća, a svaka je različita po obliku, veličini, boji, ukusu... U zemljama koje su vodeće po proizvodnji kruške u Evropi dominiraju sorte `abate fetel`, `konferans` i `viljamovka`. „Na bazi proizvodnih iskustava, stanja proizvodnje i našeg tržišta za gajenje u narednom periodu možemo da preporučimo sledeće sorte krušaka po vremenu sazrevanja: `junska lepotica`, `moretinijeva rana`, `santa marija`, `viljamovka`, `abate fetel`, `boškova bočica`, `kaluđerka`, `krasanka` i `konferans.” , ističe prof. dr Zoran Keserović iz Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

LIČNA KARTA
( u 166 g)
- 97,94 kalorije
- 3,98 g vlakana
- 6,64 mg vitamina C
- 0,19 mg bakra
- 7,47 mcg vitamina K

Iako ima mnogo novih vrsta krušaka moglo bi da se kaže da ni jedna nova sorta po kvalitetu nije prevazišla viljamovku otkrivenu 1796. godine. To je stara engleska sorta koja se gaji na svim kontinentima. Koža joj je u nijansama od žute do svetlo zelene, ali postoji i crvena. Mogu da se prerađuju, jedu sveže, kuvaju, a ukusan je i kvalitetan i njihov sok. Od ove sorte se pravi i rakiju `viljamovka`.

SOK KRUŠKE
BOLJI OD JABUKOVOG

`Slatka kruška jača srce, a njeno seme pomaže kod bolesti pluća i jača želudac. Ovo voće, takođe, jača ceo organizam, smanjuje lučenje žute žuči, utoljava žeđ, zaustavlja povraćanje, njeno seme ubija sitne i krupne gliste u crecima, ali je štetna za one koji pate od grčeva. Kruška je, od sveg voća, najkorisnija za jelo. Ako se osuši i jede suva korisna je za želudac. Tvrde kruške imaju osobinu da hlade, dok slatke i sazrele mogu da izazovu proliv. Sok od kruške bolji je nego sok od jabuka.”
Iz knjige Genadija Petroviča Malahova, „Uticaj okoline na čovekovo zdravlje (biljke, minerali, tkanine i druge materije)”.

SASTAV I DEJSTVO
* Kruška je dobar izvor vlakana, vitamina C i K i bakra. Vitamin C je izuzetan borac protiv slobodnih radikala, dok bakar, kao neophodan sastojak superoksid dismutaze (SOD), eliminiše superoksidišuće radikale. Ako se oni brzo ne eliminišu iz organizma oni mogu da unište ćelijske membrane.
* Vlakna iz kruške pomažu u prevenciji konstipacije kao i raka debelog creva.
* Činjenica da se smanjeni unos bakra dovodi u vezu sa rizikom od raka debelog creva još je jedan razlog zašto kruška blagotvorno deluje na debelo crevo.
* Kruške se često preporučuju kao voće koje proizvodi najmanje alergijskih reakcija i preporučuju se majkama kao prvo voće koje bi trebalo da uvedu u bebinu ishranu.
* U koži kruške se nalazi mnogo vlakana, pa je najbolje da se ne ljušti.

RECEPTI
NAPITAK

- 2 kruške
- 1 banana
- 3 kašike šećera
- 1 dl slatke pavlake
- 0,7 l mleka

Voće izmiksirajte, dodajte dobro ohlađeno mleko, ulupanu slatku pavlaku i šećer, pa mešajte dok ne dobijete penastu masu. Sipajte u čaše i poslužite odmah.

U crnom vinu

- 5 krupnih krušaka
- 7 dl crnog vina
- 70 g šećera
- 100 g čokolade za kuvanje
- 2-3 karanfilića
- malo cimeta

Kruške oljuštite i isecite na četvrtine. U vino stavite šećer, karanfilić i cimet, kad provri ubacite kruške i kuvajte 10 minuta. Kruške izvadite, a vino dokuvajte dok se ne zgusne na 1/3 prvobitne količine. Dodajte čokoladu, sjedinite, prelijte kruške i čuvajte u frižideru pre nego što poslužite.

Kolač

- 225 g brašna
- 75 g margarina ili putera
- 80 g meda
- 1 jaje
- 1 kg krušaka
- 1 limun
- mleveni karanfilić
- 2 kašike prezli

za fil:
- 375 g pavlake
- 4 žumanca
- 50 g šećera
- kesica vanilin šećera
- 1 kesica praška za pecivo
- 1 kašika prah šećera

Umutite puter i med, dodajte nastruganu limunovu koru, jaje i karanfilić, pa brašno i prašak za pecivo i umesite testo. Ostavite da stoji 1 sat na hladnom mestu, a kruške oljuštite, prepolovite, zarežite ih gusto sa spoljne strane i stavite u 1/2 l vode s limunovim sokom da ne potamne. Testo rastanjite na veličinu okruglog pleha i pospite prezlama. Pravilno rasporedite kruške sa zarezima na gore. Pavlaku, žumanca, šećer i vanilin šećer dobro umutite mikserom i prelijte ravnomerno preko testa tako da kruške ostanu slobodne. Ispecite, a pre serviranja pospite prah šećerom.

SAVET PLUS: Kada isečete krušku brzo će da potamni, a da bi to sprečili, poprskajte je sokom od limuna ili pomorandže.
Napravite salatu od krušaka, potočarke, praziluka, peršuna i oraha.
Kruške sa kozjim sirom poslužite kao dezert.
Za zdrav doručak predlažemo da kaši od prosa dodate kruške iseckane na kockice, narendan đumbir i med.

Izvor: Bilje i Zdravlje