Ljubavno pismo na jednoga Vranjanca



Draga moja neprezaljena Marijke, muka me je naterala da ti napisem ovoj pismo s´s iskreni reci.Uzedo plajvaz , zaostri ga na bickiju lizna ga a iz srce i iz glavu potekose osecanja kroz plajvaz pravo na ovuj artiju, malko je doduse mrsna artija jer bo tatkomi u njuma mota dorucak, kad podje na rabotu.Kad jutre ne nadje artiju ima kucu na glavu da obrne. Ali ja sam gu eve zrtvovaja za tebe, da ti iskazem moja duboka osecanja, a pocistu artiju u kucu nemamo.

Eve , nesto me strecna prs na desnu nogu , onoj malecko prsce, pa se seti kako smo proslu nedelju bili na komsisku svadbu, pa k`d me ti nagazi s´s stiklu na onoj malecko prsce na koje vec nekolko godine imam kurje oko, svitke mi podjose na oci , a ono prosto mi bese milo, sto me nagazi.Da bese neki drugi, utepaja bi ga kako kuce u lojze, al ti me t`koj nezno otpasa, da sam posle tri d`na krivija, ja krivim a ono milo mi , a i prsce neje vise kako je nekad bilo, nadulo se kao burilo pa cuvaj boze, ne mogu ni cipelu da obujem, kao i ono ti se raduje.

Ne znam zasto juce ne dodje u Trandafilsku bascu, kako sam ti porucija, pa da izedemo zajedno lubenicu sto sam gu njeknja ukraja na pijac, ako i jutre ne dodjes moram sam da gu izedem, jer bo ce skape, a zasto posle na primer pretrpe onolki stra dok sam gu kraja da ide u provaliju a voleja sam da dodjes i ti, da ti otkrsim najbolji raznj, pa kad gu zacapamo a voda ni teci niz bradu, iijjjjj.


Trebala si mori da dodjes Marijke, ovakoj tuzno mi bese bez tebe , dok sam te cekaja, dremaja sam k´ako buva na kuce, obesija sam bija ulj kako star pet`l, pa gledam u mesec a on se iscerija na mene, pa mi doodese da ga tresnem da mu svitke iskociv, ko na mene k`d me ti s`s stiklu nagazi na kurje oko,mislim na onaj malecak prs, pa se seti sto mi je mesec kriv sto ja imam npr. kurje oko . Seti se na nas sastanak od prosli put, mesec ti bese osvetlija lice i grudi a ja te od radost cuvna u obraz a ono puce k`ko flasa od kiselu vodu, k`d se otvara onakoj pa `k. A ti ustrepta kako magarica u trnje a obrazi ti rustiv crveni kako bulke u zito.

E moja Marijke, mori Marijke mnogo ti me seksualno utepujes ti mene, dodji mori jutre da nemas oci, sto si takva, ja znam da je tatkoti ljut na mene, pa kad prode pokraj mene izbulji oci kako zaba u palamudu a sto sam ja kriv, na primer sto on neje mogja da proda vasu krivu kobilu na pijac. Marijke mnogo si mi falicna cel noc mislim na tebe, pa odim po kucu kako samovila, pre neku noc ili d`n takoj setam po kucu a ono t`mnina pa k`d se spna od tronosku sve sam nos ogruljija od zid a na oko ovolika m`snica. Majka mi je dva d`na turala na oko i na nos kromid da izvuce utepotinu, lego t`koj sas kromid pa se mislim majku mu sto ti je ljubav, covek moze glavu da izgubi, ali ne mi je bilo zal. Ima mnogo toj jos da ti kazujem, moje ljubavne muke sto ne moze na ovuj artiju da stanev, da nemas oci dodji jutre na nase staro mesto u Trandafisku bascu.

Kad se kuce uz drvo kacuje povuci ga za rep pa ako pocne da vije toj ti moje srce kroz kucesko vijenje ljubav porucuje. Tvoj zauvek i zanavek NIKODIJA!
Eh sto ti je ljubav,od ovakvu ljubav i konj lipcuje a ne covek.