Fobos

Fobos je veći od dva Marsova satelita. Otkrio ga je američki astronom Asaf Hol 18. avgusta 1877. godine, koji je otkrio i drugi Marsov mesec – Deimos. Oba satelita su dobila ime po pratiocima boga Aresa (Marsa) – Fobosu (Φόβος-strah) i Deimosu (Δείμος-užas).

Sadržaj
1 Poreklo
2 Fizičke karakteristike
3 Orbita
4 Reljef
5 Atmosfera

Poreklo

Pretpostavlja se da je Fobos (kao i Deimos) poreklom asteroid, najverovatnije, iz pojasa asteroida. Obzirom na malu prosečnu gustinu koja ukazuje da nije sastavljen od punog kamena, već mešavine kamena i leda, na bogatsvo ugljenikom, kao i na nizak albedo, Fobos najviše podseća na asteroide tipa C. Međutim, postoje mišljenja da je ranije u Marsovom sistemu bilo više objekata veličine Fobosa i Deimosa, koji nisu poreklom asteroidi, već su nastali sudarom Marsa sa većim planetezimalom.

Fizičke karakteristike

Po svojim dimenzijama 27 h 21,6 h 18,8 km i masom od 1,08 x 1016 kg Fobos spada u najmanje satelite Sunčevog sistema. Nije sfernog, već izrazito nepravilnog oblika što je odlika asteroida. Izrazito je tamno telo (albedo je 7%). Najnovije fotografije pokazuju da je površina prekrivena oko metar visokim slojem fine prašine slične regolitu na našem Mesecu. Infracrvena snimanja Fobosa pokazuju velike razlike u temperaturi između dnevne i noćne strane satelita, a to brzo grejanje i hlađenje rezultat je postojanja debelog sloja prašine.
[uredi]

Orbita

Fobos kruži oko Marsa orbitom ispod sinhrone. Potrebno mu je svega 7 sati i 40 minuta da obiđe oko planete, dok Marsova rotacija traje 24 sata i 37 minuta. Zbog toga, sa aspekta posmatrača sa Marsa, Fobos izlazi na zapadu i zalazi na istoku i to dva puta dnevno (svakih 11 sati i 6 minuta). Prosečna orbitalna brzina je 2.138 km/s. Fobos je najbliži matičnoj planeti od svih satelita u Sunčevom sistemu. Njegova putanja je udaljena od Marsa svega 5981 km. Upravo ove činjenice određuju konačnu sudbinu Fobosa. Pod snažnim uticajem Marsove gravitacije, satelit se približava planeti 1,8 cm godišnje, zbog čega se sve brže kreće. Procenjuje se da je Fobos potrošio 99% svog životnog veka i da će za 50-100 miliona godina ili pasti na matičnu planetu ili se pretvoriti u prsten na isti način na koji su nastali i Saturnovi prsteni.

Reljef

Najuočljiji je krater Stikni prečnika 10 km. iz kojeg se šire lanci malih kratera koji se ponovo spajaju ja suprotnoj strani satelita. Smatra se da su manji krateri nastali od krhotina udara koji je stvorio krater Stikni. Najdublji su oko kratera Stikni (90 m) i širine do 700 m, dok su ostali lanci kratera dubine 10 - 20 m i širine 100 - 200 m. Udarac koji je pretrpeo Fobos skoro da je razbio satelit.

Izvor: Wikipedia

snimak je odličan, prečnik 10 km prikladno

Inace nedavno je poslata letelica na Pluton i Haron... Interesantno je sto se u letelici nasao i deo pepela astronoma koji je otkrio pluton... Ne mogu sad da se setim imena...