E ljudi moze neko da mi kaze kakvo je
na Tari da li ima igraonica ili nesto hotel
u kome cu biti se zove Beli Bor!!!
Molim vas pisite mi na privatne poruke!!!

Ja sam bila na Tari dva puta i zajista je predivno.Na drugoj ekskurziji smo oseli u hotelu Omorika.

Biser Srbije.Zaista predivno mesto,odmor za dusu...obozavam Taru ! Svima koji vole prirodu,a kojima je gradske vreve, brzog zivota,svakodnevne presije preko glave toplo preporucujem Taru.Tu cete sigurno  pronaci neki svoj kutak.Bar ja jesam...

.

Zamolio bih nekog od moderatora da obrise ovaj i moj prethodni post.Greskom su upisani 

Tara, najlepša planina Srbije

Za mnoge, Tara je najlepša planina Srbije. Konkurencija zaista jeste prevelika ali, da je ova tvrdnja velikim delom tačna možete da se uverite lično ili pak, da nam poverujete.

Autor: Miroslav Bronzić
Fotografije: Jovan Jarić
Izvor: Viabalkans.com



U ovom tekstu obrazložićemo ovu tvrdnju i pokušati da vas ubedimo različitim dokaznim materijalima: činjenicama i fotografijama.
Planina Tara je proglašena za Nacionalni park što je garancija očuvanosti prirode na najvišem nivou. Nacionlni park Tara prostire se na 19.175 ha zemljišta a uspostavljen je, sada već davne 1981. godine zarad očuvanja prirodnih lepota i vrednosti planine Tare. Prostor Nacionalnog parka obuhvata: planinu Taru, Crni vrh, Zvezdu, Stolac, kanjon Drine sa Perućcem i okolinu Bajine Bašte.

Pančićeva Omorika je fenomen, relikt i endem Balkanskog poluostrva, jedan od simbola planine Tare, pa i čitave Srbije. Radi se o vrsti četinara kakva postoji samo ovde i nigde više. Nalik na kombinaciju bora i jele. Predpostavlja se da je u pitanju živi fosil odnosno da je ova vrsta izumrla i nestala evolucijom te da se, nekim čudom, ovde još uvek zadržala (refugion). Omoriku je otkrio naš veliki naučnik Josif Pančić po kojem je i dobila ime.

Kanjon Drine je blago i bogatstvo koje Tari pridodaje na značaju i lepoti. „Kriva Drina“, je jedna od najlepših reka Balkana što joj i nije teško da bude obzirom da nastaje od Tare, „suze evrope“ i ništa manje lepe Pive. Čini se da je Drina, baš ovde, podno Tare nekako najlepša a njeno korito, kanjon, najslikovitiji i najimpresivniji. Kanjon Drine karakterišu strme litice i stenoviti odseci obrasli gustim četinarskim šumama (ovde, između ostalih raste i Pančićeva Omorika). Bistra voda koja svoju boju menja u nijansama od plave preko kristalno prozirne do zelene u zavisnosti od godišnjeg doba a za ovu pojavu zaduženi su planktoni.
Splavarenje kanjonom Drine predstavlja izuzetan doživljaj koji svakako morate iskusiti. Splavarenje Drinom pretvoreno je u turističku artakciju. Takođe čuvena je turistička manifestacija „Drinska regata“ koja se svake godine, već sedamnaest godina zaredom, održava na Drini. Drinska regata okupi i do 100 000 posetilaca iz zemlje i inostranstva.



Kanjon Drine bio je pre potapanja odnosno izgradnje brane hidroelektrane i veštačkog akumulacionog jezera Perućac drugi po visini/dubini u svetu. Danas je to kanjon Tare (dakle, opet ove iste reke) odmah posle čuvenog Velikog kanjona, kanjona reke Kolorado u SAD-u.
Vratimo se Tari i njenim lepotama. Pomenuli smo Nacionalni park, Pančićevu Omoriku i Kanjon Drine. Sledeće na redu su turističke atrakcije: Šarganska osmica, Mećavnik – Drvengrad i Kremna.

Šarganska osmica je priča za sebe, nazivaju je još i „muzejska železnica“. Radi se o nekada korišćenoj a potom ukinutoj pruzi koja je povezivala Beograd, Sarajevo, Dubrovnik i Boku Kotorsku. Deo ove pruge uskog koloseka, na planini Tari reizgrađen je i obnovljen za potrebe turizma. Vraćene su stare šine i dotegljene stare parne lokomotive iz železničkih muzeja koje danas voze turiste u razgledanje impresivnih prirodnih lepota ali i ljudskog genija i uma koji je uspeo da savlada veliku visinsku razliku spletom krivina, mostova i tunela tako da pruga na jednom mestu pravi oblik arapskog broja „8“ po čemu je i dobila ime. Zgrade železničkih stanica na trasi Šarganske osmice pretvorene su u ugostiteljske objekte a sama pruga nedavno je dodatno proširena tako da sada možete da krenete u razgledanje i izlet od Mokre gore sve do Višegrada u Bosni i Hercegovini odnosno Republici Srpskoj.

Drvengrad odnosno Mećavnik je etno selo nastalo kao rezultat kreativnosti filmskog genija Emira Kusturice koji je snimajući svoj film „Život je čudo“ u kome je na najlepši mogući način prikazao lepote planine Tare, danima čekajući lepo vreme za snimanje jedne scene uočio brdo Mećavnik koje je vazda bilo obasjano suncem. Odlučio je da ovde sagradi bajku zvanu Drvengrad. Drvengrad predstavlja prikaz i retrospektivu graditeljstva ovog kraja. Drvene kuće karakteristične za područje Tare, prateće objekte, crkve brvnare, vodenice i sl. Neke od ovih građevina su kopije postojećih a neke su stvarne, demontirane i donesene na Mećavnik.

Kremna su rodno selo slavnih proroka Tarabića. Osim po Kremanskom proročanstvu koje se više puta zaista obistinilo i spomen doma proroka Tarabića, Kremna su čuvena i po gostoljubivim domaćinima, dobroj hrani, etno nasleđu i netaknutoj prirodi. Ukoliko boravite na Tari nikako ne propustite priliku da obiđete Kremna.



Pre nego što se posvetimo samoj Tari, spomenućemo još i Bajinu Baštu, najbliži gradski centar kako i susednu, moglo bi se reći konkurentsku planinu Zlatibor. Vekovna povezanost Tare i Zlatibora opevana je u čuvenoj narodnoj pesmi „Zlatibore pitaj Taru…“

Tara je čuvena i po svojim jezerima Perućac i Zaovine. Oba jezera su veštačka i deo su sistema akumulacije za hidroelektranu. Jezero Perućac nalazi se na Drini, nastalo je potapanjem kanjona odnosno izgradnjom brane. Ovde se nalazi i istoimeno turističko naselje Perućac.

Jezero Zaovine nalazi se na znatno višoj poziciji a svojim lepotom čak i prednjači ispred Perućca. Jezero i naselje Zaovine sa svojih 28 zaseoka kao i kanjon Belog Rzava „Sklopovi“.nalazi se na južnom delu planine u prostornoj celini poznatoj kao „Ravna Tara“. U geografskom i geomorfološkom smislu predstavljaju prirodnu sponu Tare sa Zlatiborom i Mokrom Gorom.

Turistički lokaitet Mitrovac na Tari smešten je na istoimenoj visoravni na nadmorskoj visini od 1082 m. Karakterističan je po povoljnim klimatskim uslovima sa velikim brojem sunčanih dana. Na Mitrovcu se nalazi lovački dom i objekti Centra dečijih letovališta i oporavilišta iz Beograda po kojima je najčuveniji.

Sledeće turističko naselje i najpopulatniji turistički centar na planini Tari su Kaluđerske Bare. Kluđerske Bare nalaze se na jugoistočnoj strani planine na na nadmorskoj visini od 1059 m. Na Kaluđerskim Barama postoje uređene pešačke staze kao i staze za skijanje i sankanje. Ovde se nalaze hotelski objekti „Omorika“ i „Beli bor“ a smeštaj možete da potražite i u bogatoj ponudi domaće radinosti.

zmeđu Mitrovca i Kaluđerskih bara nalazi se selo Šljivovica koje je takođe popularno među domaćim turistima. U Šljivovici nema većih objekata za smeštaj i ugostiteljstvo već iste potražite u kućama domaćina koji se bave izdavanjem. Ukoliko ste ljubitelj ruralnog turizma, Šljivovica je pravo mesto za vas.

Na krajnjem zapadnom delu Tare nalazi se turistički lokalitet Predov Krst. Predov Krst je ujedno i najudaljeniji i najnepristupačniji deo Tare do koga se stiže reko Bajine Bašte i Perućca, kroz uski kanjon reke Dervente. Predov krst ograničen je jezerom Perućac i granicom sa Bosnom i Hercegovinom. Upravo ovakva zabačena pozicija učinila je da Predov krst ostane najočuvaniji deo planine Tare sa potpuno očuvanim i raznovrsnim biljnim i životinjskim svetom. Najviši vrh Tare Kozji rid (1591m) nalazi se baš ovde.

Ukoliko planirate odmor na planini preporučujemo vam Taru iz razloga što jedino ona može da udovolji svim različitim ukusima, prohtevima i očekivanjima sve zahtevnijih turista.
Sigurno ćete se zaljubiti u ovu planinsku lepoticu i vraćati joj se više puta.

Izvor: B92