Planete iz pepela mrtvih zvezda
Novi život posle smrti
Teleskop snimio disk oko pulsara koji je nastao pre 100.000 godina

Svemirski teleskop „Spicer” našao je nov dokaz da se planete oblikuju iz pepela mrtvih zvezda. Da li to označava mogućnost nastanka tzv. druge generacije.
Infracrvena osmatračnica koja kruži oko Zemlje pretraživala je područje oko pulsara, ostatka davno zgaslih zvezda. Uočila je disk prašine koji bi mogao da se sljubi u veće gromade i, na kraju, obrazuje nove planete. Astronomi su prvi put opazili „gradivne blokove” oko zvezde koja je davno nestala u zastrašujućoj eksploziji.
Dvojica naučnika iz Masačusetskog instituta za tehnologiju (MIT), Džongksijang Vang i Dejvid Kaplan, to su nedavno obelodanili u čuvenom časopisu „Priroda” (Nature). Po svemu sudeći, iznenađujuće je to što je proces postanka planeta univerzalan.

Pulsari, inače, isijavaju zaprepašćujuću količinu visokoenergetskog zračenja. U tom negostoljubivom području javlja se disk koji je sličan onima oko mladih zvezda gde se rađaju planete.

Otkriće predstavlja nedostajući komadić u slagalici koja se pojavila 1992. godine, kada je Aleksander Volščan, s Državnog univerziteta Pensilvanija, uočio tri planete koje kruže oko pulsara PSR B1257+12. Planete velike kao dve Zemlje bile su prve koje su snimljene izvan Sunčevog sistema.

Od tada su astronomi pronašli posredne dokaze da se planete oko pulsara rađaju iz diska, ali niko nije neposredno video takav prašnjavi kolut ostataka. Pulsar je udaljen 13.000 svetlosnih godina od sazvežđa Kasiopeja, nekada je bio velika, sjajna zvezda s 10 do 20 Sunčevih masa. Zvezda je, najverovatnije, trajala oko 10 miliona godina, dok se pre 100.000 godina nije urušila pod vlastitom masom i eksplodirala kao supernova.

Neki ostaci (fallback) te eksplozije su, na kraju, oblikovali disk koji kruži oko stisnutih ostataka zvezde ili pulsara. „Spicer” svojim infracrvenim okom traži toplotu i uočio je topli odsjaj tog diska, koji kruži na udaljenosti od oko milion i po kilometara, a ima materijala za oko deset planeta Zemljine mase.

Pulsari su preostaci supernova; nazivaju se i neutronske zvezde i neverovatno su gusti. Imaju masu od oko 1,4 Sunca, stisnutu u telo prečnika 16 kilometara. Jedna čajna kašika neutronske zvezde težila bi oko dve milijarde tona. Dotični je tzv. rendgenski pulsar, što znači da se okreće oko sebe i u pravilnim razmacima izbacuje rendgensko zračenje.

Ma koja planeta oko zvezde pretvorene u pulsar bila bi spržena u eksploziji, zato ih svrstavaju u najnegostoljubivija mesta u galaksiji. Disk pulsara koji je snimio „Spicer” predstavlja, možda, prvi korak u stvaranju novih, egzotičnih planetarnih porodica, sličnih otkrivenima 1992. godine.

S. P.

Izvor: Politika