Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Prijavi me trajno:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:

ConQUIZtador
nazadnapred
Korisnici koji su trenutno na forumu 0 članova i 0 gostiju pregledaju ovu temu.

Napomena: Govor mržnje, uvrede i svako drugo ponašanje za koje moderatori budu smatrali da narušava ugled i red na forumu - biće sankcionisano.
Idi dole
Stranice:
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
Tema: Стогодишњица ослобођења Старе Србије  (Pročitano 2351 puta)
05. Okt 2012, 20:29:48
Svedok stvaranja istorije


Јер, Они нису Ми.

Zodijak Cancer
Pol Muškarac
Poruke 16344
Zastava Sirte
Browser
Mozilla Firefox 7.0.1
mob
Nokia 
IP sačuvana
social share
Вуковар је коштао хиљаде српских живота – добрим делом управо оних наочитих момака који су 10. марта 1991. у колонама пристигли на Теразијску чесму са Звездаре, Карабурме, Чубуре, Чукарице, и из разних приграђа.
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Јер, све до слома „Шездесет осме“ у Београду би се и пролазници на улици умешали у тучу, јачему вичући: „Шта си навалио на слабијега!“
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Svedok stvaranja istorije


Јер, Они нису Ми.

Zodijak Cancer
Pol Muškarac
Poruke 16344
Zastava Sirte
OS
Windows 7
Browser
Mozilla Firefox 12.0
mob
Nokia 
Век Гвозденог пука

Парадом, пред више од 10.000 Топличана, јуче обележен јубилеј Другог пешадијског пука, којег је наследила Трећа бригада Копнене војске Србије

Прокупље – Припадници Треће бригаде Копнене војске Србије, настављача традиције Другог пешадијског пука „Књаз Михајло”, прослављеног у Балканским ратовима и Првом светском рату, који је због невиђеног јунаштва назван – Гвоздени пук, први пут после осам деценија, приредили су дефиле улицама Прокупља.

Пред више од 10.000 Топличана, на главном градском тргу код споменика палим у ратовима 1912–1918. године, јуче поподне прошле су стројевим кораком јединице Треће бригаде КоВ, а припадници Гарде извели су егзирцирну вежбу. Они и део војника и официра обучених у униформе српске војске са почетка прошлога века, изазвали су највише одушевљења грађана прокупачког краја.

О борбеном путу Гвозденог пука говорио је бригадни генерал начелник Треће бригаде, нагласивши да се од 100 пукова које је Србија имала, само се овај мобилисао за један дан тако што се на позив одазвало више од 90 одсто редова и сто одсто официра. Само је овај пук односио одлучне победе у Куманову, Прилепу, Битољу, у најтежој борби на Брегалници када је и добио назив Гвоздени, затим у Првом светском рату на Дрини, Церу, Колубари, у пробоју Солунског фронта, ослобађању Битоља, Врања, Ниша, Јагодине, Бечкерека, Кикинде. Пук је касније преименован у Краљевске гарде и његовом заставом, по сопственој жељи, прекривен је и ковчег краља Петра Првог. Станислав Бинички овом пуку посветио је чувени Марш на Дрину.

Официрима, војницима и грађанима обратио се јуче и начелник Генералштаба генерал потпуковник Љубиша Диковић речима:

– Хвала славним борцима Гвозденог пука, што су оставили подвиге да памтимо и ми и генерације које долазе. Ми данас стварамо војску по мери свих грађана Србије, што је тежак и сложен задатак. А то можемо да остваримо само у сарадњи са грађанима Србије, а оволики број присутних овде говори и то колико нас подржавате и дајете нам снагу да у томе успемо.

Др Љубиша Ђурковић, председник општине Прокупље, напоменуо је да је „време Гвозденог пука било време када су маленом Србијом ходали велики људи” и да су такви родољуби и прегаоци потребни и данас у овим тешким економским и политичким кризама.

Празник Треће бригаде честитао је телеграмом и Александар Вучић, министар одбране и потпредседник Владе Србије.

Д. Борисављевић

објављено: 09.10.2012.


http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Vek-Gvozdenog-puka.sr.html
IP sačuvana
social share
Вуковар је коштао хиљаде српских живота – добрим делом управо оних наочитих момака који су 10. марта 1991. у колонама пристигли на Теразијску чесму са Звездаре, Карабурме, Чубуре, Чукарице, и из разних приграђа.
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Јер, све до слома „Шездесет осме“ у Београду би се и пролазници на улици умешали у тучу, јачему вичући: „Шта си навалио на слабијега!“
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Svedok stvaranja istorije


Јер, Они нису Ми.

Zodijak Cancer
Pol Muškarac
Poruke 16344
Zastava Sirte
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 7.0.1
mob
Nokia 
Позив на „Шетњу захвалности – сећање на поносну Србију 1912“

Окупљање и „Шетња захвалности – Сећање на поносну Србију 1912“, на коју су позвани сви и у којој ће бити места за сваког, почеће у среду 24. октобра 2012. тачно у подне пред Владом Републике Србије, у Немањиној улици.

Никад нам као данас – цео век после Кумановске битке, која је решила Први балкански рат – из славног примера наших предака није долазило толико тешких питања и, истовремено, никад нам се није нудило толико једноставних одговора.

Пошто је, ношена непоновљивим историјским полетом, мобилисала војску од преко 240 хиљада људи – више од 40 одсто активног мушког становништва – српска Врховна команда, на челу са тада генералом Радомиром Путником, ни недељу дана после објаве рата Турској, водила је 23. и 24. октобра 1912. (по новом календару) одсудну битку. После дводневног судара оружја у околини Куманова, непријатељ је натеран на повлачење а славна Српска војска ослободила Косово и Македонију, до тада више од пола миленијума под турском окупацијом.

Иако у западној политици није било одушевљења за српске ослободилачке акције, историјски тријумф омогућило је формирање Балканског савеза Србије, Црне Горе, Грчке и Бугарске, под победничком девизом – „Балкан балканским народима“. Био је то најсветлији пример шта уједињени могу мали народи, када сопствене интересе претпоставе интересима великих сила.

Век касније, нараштај наших отаца и наш показао се недостојним велике мисије наших предака из Балканских ратова. Разједињени и посвађани у споља и изнутра разореној земљи, уплашени претњама и заведени обећањима западних сила – водећи део овог нараштаја готово је поништио велика постигнућа славних предака и својим историјским илузијама жртвово и клицу сваког народог постојања – слободу.

Има ли данас места на свету пред којим ће се све српске омразе, сукоби и илузије показати толико малим и недостојним, има ли места које нас толико напаја заборављеном идејом слободе, као што је то гроб Војводе Путника, војног стратега великих српских победа који је знао и то колико солидарност може да нас уједини, па је у тим истим Балканским ратовима наредио да дневница потпоручника и војводе буде иста – три динара? Има ли, онда, места на свету пред које ћемо изаћи толико мали и недостојни, са толико разлога да тражимо опроштај за историјски удес за који смо одговорни?

Зато наше сећање на Војводу Путника и велики нараштај српске Војске који је предводио, данас није само израз пијетета према великану славног српског оружја већ и наш израз стида сопственим нараштајем, који недовољно разуме колико слобода мање кошта када се чува него када се поново осваја.

Уверени да тај миленијумски темељ слободе, на коме је чврсто стајао идентитет наших предака, није могао нетрагом нестати и да је негде дубоко запретен у свима нама, позивамо све који у то верују, без обзира на политичке ставове и разлике, да у среду 24. октобра 2012, на саму стогодишњицу Кумановске победе, заједно походимо гроб Војводе Путника, на који ћемо положити венац и запалити свеће.

Окупљање и „Шетња захвалности – Сећање на поносну Србију 1912“, на коју су позвани сви и у којој ће бити места за сваког, почеће тачно у подне пред Владом Републике Србије, у Немањиној улици, одакле ћемо се запутити према Алеји великана на Новом гробљу.

Нека нас славни гроб уједини!

Нека нас поново освоји идејом слободе!

Нека нас надахне за прегнућа достојна славних предака!

Живела Слободна Србија!


Ана Радмиловић

Мило Ломпар

Бранко Павловић

Славољуб Качаревић

Слободан Антонић

Борис Малагурски

Жељко Цвијановић






http://www.pravda.rs/2012/10/19/poziv-na-setnju-zahvalnosti-secanje-na-ponosnu-srbiju-1912-video/
IP sačuvana
social share
Вуковар је коштао хиљаде српских живота – добрим делом управо оних наочитих момака који су 10. марта 1991. у колонама пристигли на Теразијску чесму са Звездаре, Карабурме, Чубуре, Чукарице, и из разних приграђа.
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Јер, све до слома „Шездесет осме“ у Београду би се и пролазници на улици умешали у тучу, јачему вичући: „Шта си навалио на слабијега!“
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Svedok stvaranja istorije


Јер, Они нису Ми.

Zodijak Cancer
Pol Muškarac
Poruke 16344
Zastava Sirte
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 7.0.1
mob
Nokia 
7470(1912)- 7570(2012)



"Оставио сам конзулат у коме више нисам имао шта да радим, па сам узео пушку. Дакле избисмо на само место Косовске битке. С десне стране гудио је Лаб, пун нове снаге од јесење кише, и журио да однесе велику вест. С леве, на брежуљку, слегало се замишљено Муратово турбе... Постројише нас. У пратњи штаба појави се командант.

- Јунаци моји, знате ли где се налазите? Знате ли како се зове ово место?

У збијеном строју лупкарала је пушка о пушку, затезале се ремењаче.

- Овде, где ми сада стојимо, на Видовдан 1389. године, истог дана и истог сата, погинула су оба цара!... То је Газиместан, на ком је Обилић...

Око мене попадали војници. Погледам: љубе земљу! Ваљда сам се и ја био сагнуо, кад нисам приметио - откуд изађе млад официр с исуканом сабљом. Стаде пред команданта, поздрави, рапортира нешто, па се окрете строју. Диже сабљу и поче громко:

На Гази-Местану, од Милана Ракића!

Прво ме издаде слух, па онда и вид. Испред мене се подиже брег са турбетом, зави у црвено и остаде висећи као пламена застава... Исказа ме целог - планина!... Од узвика се ломило небо. Нова и млада Србија слави Васкрс, а ја? С муком сам се држао на ногама. Више осетих, но што видех, кад се неко одвоји из моје јединице и, у трку, стиже пред команданта:

- Господине пуковниче, тај који је испевао ову песму овде је с нама... Ево га позади, с бомбама... у одреду Војводе Вука!

И одмах одјекну командантов глас:

- Добровољац Ра-кић, напред!

Чуо сам све, али нисма могао ни да коракнем. Чак ни да отворим уста. Рукавом од шињела заклонио сам лице и пустио сузе... први и последњи пут тада."

(pо сведочењу Академика Милана Ракића)

http://www.srpsko-nasledje.rs/sr-l/1998/10/article-11.html
IP sačuvana
social share
Вуковар је коштао хиљаде српских живота – добрим делом управо оних наочитих момака који су 10. марта 1991. у колонама пристигли на Теразијску чесму са Звездаре, Карабурме, Чубуре, Чукарице, и из разних приграђа.
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Јер, све до слома „Шездесет осме“ у Београду би се и пролазници на улици умешали у тучу, јачему вичући: „Шта си навалио на слабијега!“
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Svedok stvaranja istorije

Zodijak Cancer
Pol Muškarac
Poruke 18999
Zastava Beograd-Vračar
OS
Windows 7
Browser
Opera 12.02
mob
Nokia E72
Вазнесењска црква у Београду у уторак, 23. октобра у 19 часова организује трибину „100 година Кумановске битке“.

Београд, 22.10.2012


У склопу манифестација којима се обележава 100 година од ослобођења Старе Србије и сјајне победе српске војске у Кумановској бици, у великој сали парохијског дома Вазнесењске цркве у Београду у уторак, 23. октобра у 19 часова одржаће се трибина „100 година Кумановске битке“ на којој учествују:




- мр Симо Живковић;
- др Видоје Голубовић;
- пуковник мр Драган Крсмановић, повереник Двери у Ужицу!


Предавање ће бити одржано у великој сали парохијског дома.

Дођите, да чујете историју која надахњује будућност.
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Svedok stvaranja istorije


Јер, Они нису Ми.

Zodijak Cancer
Pol Muškarac
Poruke 16344
Zastava Sirte
OS
Windows 7
Browser
Mozilla Firefox 15.0.1
mob
Nokia 


7470 (1912) - 7570 (2012)
IP sačuvana
social share
Вуковар је коштао хиљаде српских живота – добрим делом управо оних наочитих момака који су 10. марта 1991. у колонама пристигли на Теразијску чесму са Звездаре, Карабурме, Чубуре, Чукарице, и из разних приграђа.
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Јер, све до слома „Шездесет осме“ у Београду би се и пролазници на улици умешали у тучу, јачему вичући: „Шта си навалио на слабијега!“
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Svedok stvaranja istorije


Zodijak
Pol Muškarac
Poruke 27614
OS
Windows XP
Browser
Opera 12.02
Наши преци су имали јасан идентитет и историјске циљеве            
 Слободан Антонић     
 недеља, 28. октобар 2012.

Ваше преосвештенство,

Даме и господо,

Господин Ђорђе Србуловић је говорио као историчар, осветљавајући важна дешавања пре 100 година. Ја ћу говорити као јавни интелектуалац који живи и ради данас у Србији, и који заједно са свима Вама промишља о томе шта можемо да научимо из тих великих догађаја од пре 100 година.

Када данас говоримо о Првом светском рату и победама српског оружја, ми то некако узимамо као разумљиву ствар. После победа у Првом балканском рату дошле су победе у Другом балканском рату, па велике победе у Првом светском рату и чини се да је било потпуно нормално (данас када посматрамо из ове перспективе), да Србија ниже победе, да савлада тако велике непријатеље као што су Отоманско и Аустријско царство.

Међутим, треба рећи, и то је прва поука коју бих извео из ондашње ситуације за данашње време, да је Србија 1912. године била једно друштво за које бисте пре могли да кажете да нема изгледа да ће имати успеха у својим намерама и амбицијама.

Ево који су то разлози који би једном, тако да кажемо, објективном посматрачу, могли да говоре да је Србија друштво и држава без будућности.



Као прво, Србија је била окружена са севера и са југа са два огромна царства. Србија је тада имала 3 милиона становника, Аустро-Угарска је имала 53 милиона становника, а Турска 21 милион становника. Значи, само два ова велика непријатељска царства имала су 25 пута више становника него што их је имала Србија.

Друго, Србија је по тадашњим, а поготову по садашњим мерилима, била једно врло неразвијено друштво. Осамдесет пет до осамдесет седам посто грађана Србије били су сељаци, односно неписмени.

Треће, Србија је имала проблема са индустријализацијом, модернизацијом, па ако хоћете, и са демократијом. Србија је онда била озбиљно подељено друштво где су сукоби између династија нешто што је читав век делило, цепало друштво.

Србија је била окружена неким од непријатељских династија, имала је против себе, осим руског цара, односно Русије, углавном све велике силе тога времена.

Српска војска коју, као што кажем, ми данас славимо, сматрамо да је била одлична, пре тога је претрпела неколико озбиљних пораза, пре свега у српско-бугарском рату 1885. године. Заправо, сматрало се, када је почео Први балкански рат, да ће бугарска војска одиграти кључну улогу. Уосталом, бугарска војска је имала војника колико и све остале савезничке армије заједно, дакле Србија, Грчка и Црна Гора.

Међутим, када је дошао тај тренутак, одједном се нешто догодило. Треба имати у виду још једну ствар, а то је да, када опет правимо паралелу са данашњим временом, да ни онда у српској интелигенцији није постојало јединство. Постојале су различите фракције, различите свађе, различите личне, ако хоћете, и пизме.

Међутим, када је почело са ратним претњама, одједном се показало да то друштво за које, овако, кад погледамо, можемо песимистички да кажемо да не можемо очекивати од њега никакве озбиљне, а поготову не неке историјске подвиге, јесте имало неке своје капацитете.

Неки од тих капацитета просто морају бити посебно поменути, и то је још нешто што можемо да научимо из ових историјских околности.

Прво, то је, јасни национални и културни идентитет и јасни историјски циљеви. У томе смо ми данас инфериорни у односу на наше претке од пре 100 година. Када говоримо о овом јасном националном и културном идентитету, треба рећи да је то било друштво које није имало искуство као што га ми данас имамо од 70 година Југославије. Данас многи из моје генерације, не само старији већ и неки млађи, имају доста подељен идентитет, код њих је још увек јак тај осећај схватања Југославије као њихове државе, њихове земље, и када улазим у разговор са колегама на универзитету, на факултетима, видим да је велики део њих и даље Југословен.

Не мислим о томе ништа лоше, не мислим да је то нешто горе, већ просто тај догађај са Југославијом је на неки начин уздрмао и поделио наш национални и културни идентитет, тако да ми данас у Београду, у Србији, имамо људе који су не само Срби, него и Југословени. А некада су ти односи између Срба и Југословена (иако смо сви ми Срби својим пореклом) не само нескладни него и непријатељски.

Други важан фактор који је онда постојао јесте јединство око основних вредности: националних, културних, моралних. То је нешто што нам данас недостаје. Када посматрамо ондашњу интелигенцију, видимо, када је почео рат, да су одједном сви били сложни, као један.

Овде је поменут Милан Ракић, али није само он певао родољубиве песме, него су сви велики српски песници певали о Косову, нико се никоме није ругао због патриотизма. Постојала је једна врста језгра које је било неупитно, и око којег су сви имали неку врсту сагласности. Они нису били у сагласности око појединих политичких и страначких ствари, али када је у питању било то национално и културно језгро, тај елементарни национални идентитет, ту је постојало јединство међу Србима, пре свега међу српском интелигенцијом.

И трећа ствар, која је такође омогућавала успехе, не само тада, 1912, него наредних неколико година, у наредних неколико ратова, ако хоћете, јесте спремност да се ради на послу који се тиче опште, заједничке ствари, чак уз не само трпљење одређених недаћа, него уз жртвовање. Данас нама сам појам жртве јесте нешто што је током ових 20 година малтене компромитовано, наравно не од оних који су се искрено трудили да се боре за отаџбину и за народ, него од људи који су просто искоришћавали један патриотски блок, који је био поготово јак крајем осамдесетих и почетком деведесетих година у нашем друштву, зарад остварења неких својих других ствари, тако да је та идеја жртвовања у име отаџбине, свест да се поднесе и лична жртва зарад неког општег добра, на неки начин компромитована.

Наравно, не треба бити идеалиста. И онда је било ратних профитера, и онда је било лифераната, и онда је било људи који су били корумпирани, али се са друге стране, без обзира на све то, правила јасна разлика између државе, народа, са једне стране, и корумпираних политичара, богаташа и лифераната који нису били спремни да поднесу никакве жртве за општу ствар. То је нешто што је и онда постојало, а ја мислим да ми данас имамо већи проблем са тим.

Када размишљамо о томе зашто је ондашње поколење успело, а зашто се ми већ 20 година налазимо у некој врсти агоније, можемо да кажемо следећу ствар, а то је да је постојала једна врста нашег унутрашњег препорода који није само духовни или морални, него пропорода који укључује и спремност да се боље повежемо, боље организујемо, боље разумемо, да опростимо један другоме неке личне увреде, спремност да видимо даље, шире, да сагледамо целу шуму а не само појединачно дрвеће... Све су то особине и задаци који су нам неопходни да бисмо почели да се припремамо за време које ће доћи, јер нема никакве сумње, јер живимо на терену који је историјски, геополитички, пун изазова, и неки нови изазов као што је за наше претке био Први светски рат, такође ће доћи пред нас. Само од тога да ли смо ми припремљени за тај изазов зависиће да ли ћемо ми наставити у овом правцу у којем идемо у ових 20 година агоније, или ћемо обрнути ствар и направити неки историјски преокрет, поставити неки историјски успех.

Надам да ћемо ми да радимо на томе, да се припремимо за доба које долази. Не треба бити нестрпљив, не треба очекивати да већ сутра можемо да направимо преокрет, али, између осталог, и вечерашње окупљање, то што смо изашли из своје приватности и дошли на један јавни скуп, показује да постоји снаге и воље да се тако нешто уради.

Надам се да ћемо се у наредном периоду чешће виђати и договарати како ћемо да поправимо себе и друге, да бисмо опет били један озбиљан, велики, историјски народ.

Хвала.

(Излагање на трибини „Србија и Срби 100 година после Куманова“, коју су организовали СНП „Светозар Милетић и НСПМ, 23. октобра 2012. године у Новом Саду)

Демографска обнова Србије

Одговор проф. Антонића на питање Николе Танасића о томе шта се конкретно може научити од Срба из година које су претходиле Првом балканском рату:

Да покушам да одговорим на ово питање, које је млади пријатељ и колега Никола Танасић поставио, шта бисмо могли још да урадимо да бисмо били достојни наших предака.

Постоји још једна ствар која пада на памет, а коју морамо да поменемо када говоримо о томе. То је оно што видимо када гледамо снимке од пре стотинак година, Београда и Србије. Одмах вам пада у очи нешто што је другачије у односу на данас: када гледамо тадашње српске улице, те градове, села... Та земља је била пуна деце, босе углавном, али их је било баш пуно. Прву ствар коју бисмо морали да урадимо уколико хоћемо да као нација преживимо, јесте да имамо децу, и то посебно кажем нашем младом пријатељу Николи: морате да имате децу. Али не треба само да имате много деце, Ђорђе Вукадиновић је овде јако лепо говорио о том колектору који у нашим дневним и спаваћим собама избацује из себе сво могуће, пре свега ментално зло, типично зло. Наравно, говоримо о телевизији. Ви можете имати много деце, а ако допустимо да их телевизија васпитава, ништа нисмо урадили.

Дакле, морамо имати децу, а онда морамо са њима разговарати, морамо се стално, сваки дан договарати, нажалост, пошто, кажем, имамо тог кућног демона који пребива у нашим домовима и који изједа њихове душе. Морамо од деце направити оно што желимо да буду, и наши синови и наше ћерке.

Свом сину када нешто хоће, када кука и када се жали, кажем: „Не, не, не... Буди Србин, јунак и мушкарац“. Покушавам да од својих синова направим нешто што желим да буду. Покушавам да што више времена проводим са њима и, кажем, борим се за њихове душе. Да имам ћерке такође бих од њих покушавао да направим неког ко је глава дома, ко је спреман да има децу...

Има још једна ствар, врло важна. Када проводите време са децом, ви заправо видите колико су они племенита бића. И видите колико је човек по својој природи добро и племенито биће. Биће још бољи уколико се ми трудимо да то постану. Надам да ћемо после овог скупа сви отићи у наше домове, бити са својом децом, својим унуцима, и да ћемо тако, ето, макар на тај начин, дати свој допринос томе да од наше државе и народа направимо једно добро место за живот.
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Svedok stvaranja istorije


Zodijak
Pol Muškarac
Poruke 27614
OS
Windows XP
Browser
Opera 12.02
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Idi gore
Stranice:
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
nazadnapred
Prebaci se na:  

Poslednji odgovor u temi napisan je pre više od 6 meseci.  

Temu ne bi trebalo "iskopavati" osim u slučaju da imate nešto važno da dodate. Ako ipak želite napisati komentar, kliknite na dugme "Odgovori" u meniju iznad ove poruke. Postoje teme kod kojih su odgovori dobrodošli bez obzira na to koliko je vremena od prošlog prošlo. Npr. teme o određenom piscu, knjizi, muzičaru, glumcu i sl. Nemojte da vas ovaj spisak ograničava, ali nemojte ni pisati na teme koje su završena priča.

web design

Forum Info: Banneri Foruma :: Burek Toolbar :: Burek Prodavnica :: Burek Quiz :: Najcesca pitanja :: Tim Foruma :: Prijava zloupotrebe

Izvori vesti: Blic :: Wikipedia :: Mondo :: Press :: Naša mreža :: Sportska Centrala :: Glas Javnosti :: Kurir :: Mikro :: B92 Sport :: RTS :: Danas

Prijatelji foruma: Triviador :: Nova godina Beograd :: nova godina restorani :: FTW.rs :: MojaPijaca :: Pojacalo :: 011info :: Burgos :: Sudski tumač Novi Beograd

Pravne Informacije: Pravilnik Foruma :: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: O nama :: Marketing :: Kontakt :: Sitemap

All content on this website is property of "Burek.com" and, as such, they may not be used on other websites without written permission.

Copyright © 2002- "Burek.com", all rights reserved. Performance: 0.086 sec za 16 q. Powered by: SMF. © 2005, Simple Machines LLC.