Век Гвозденог пука

Парадом, пред више од 10.000 Топличана, јуче обележен јубилеј Другог пешадијског пука, којег је наследила Трећа бригада Копнене војске Србије

Прокупље – Припадници Треће бригаде Копнене војске Србије, настављача традиције Другог пешадијског пука „Књаз Михајло”, прослављеног у Балканским ратовима и Првом светском рату, који је због невиђеног јунаштва назван – Гвоздени пук, први пут после осам деценија, приредили су дефиле улицама Прокупља.

Пред више од 10.000 Топличана, на главном градском тргу код споменика палим у ратовима 1912–1918. године, јуче поподне прошле су стројевим кораком јединице Треће бригаде КоВ, а припадници Гарде извели су егзирцирну вежбу. Они и део војника и официра обучених у униформе српске војске са почетка прошлога века, изазвали су највише одушевљења грађана прокупачког краја.

О борбеном путу Гвозденог пука говорио је бригадни генерал начелник Треће бригаде, нагласивши да се од 100 пукова које је Србија имала, само се овај мобилисао за један дан тако што се на позив одазвало више од 90 одсто редова и сто одсто официра. Само је овај пук односио одлучне победе у Куманову, Прилепу, Битољу, у најтежој борби на Брегалници када је и добио назив Гвоздени, затим у Првом светском рату на Дрини, Церу, Колубари, у пробоју Солунског фронта, ослобађању Битоља, Врања, Ниша, Јагодине, Бечкерека, Кикинде. Пук је касније преименован у Краљевске гарде и његовом заставом, по сопственој жељи, прекривен је и ковчег краља Петра Првог. Станислав Бинички овом пуку посветио је чувени Марш на Дрину.

Официрима, војницима и грађанима обратио се јуче и начелник Генералштаба генерал потпуковник Љубиша Диковић речима:

– Хвала славним борцима Гвозденог пука, што су оставили подвиге да памтимо и ми и генерације које долазе. Ми данас стварамо војску по мери свих грађана Србије, што је тежак и сложен задатак. А то можемо да остваримо само у сарадњи са грађанима Србије, а оволики број присутних овде говори и то колико нас подржавате и дајете нам снагу да у томе успемо.

Др Љубиша Ђурковић, председник општине Прокупље, напоменуо је да је „време Гвозденог пука било време када су маленом Србијом ходали велики људи” и да су такви родољуби и прегаоци потребни и данас у овим тешким економским и политичким кризама.

Празник Треће бригаде честитао је телеграмом и Александар Вучић, министар одбране и потпредседник Владе Србије.

Д. Борисављевић

објављено: 09.10.2012.


http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Vek-Gvozdenog-puka.sr.html

Позив на „Шетњу захвалности – сећање на поносну Србију 1912“

Окупљање и „Шетња захвалности – Сећање на поносну Србију 1912“, на коју су позвани сви и у којој ће бити места за сваког, почеће у среду 24. октобра 2012. тачно у подне пред Владом Републике Србије, у Немањиној улици.

Никад нам као данас – цео век после Кумановске битке, која је решила Први балкански рат – из славног примера наших предака није долазило толико тешких питања и, истовремено, никад нам се није нудило толико једноставних одговора.

Пошто је, ношена непоновљивим историјским полетом, мобилисала војску од преко 240 хиљада људи – више од 40 одсто активног мушког становништва – српска Врховна команда, на челу са тада генералом Радомиром Путником, ни недељу дана после објаве рата Турској, водила је 23. и 24. октобра 1912. (по новом календару) одсудну битку. После дводневног судара оружја у околини Куманова, непријатељ је натеран на повлачење а славна Српска војска ослободила Косово и Македонију, до тада више од пола миленијума под турском окупацијом.

Иако у западној политици није било одушевљења за српске ослободилачке акције, историјски тријумф омогућило је формирање Балканског савеза Србије, Црне Горе, Грчке и Бугарске, под победничком девизом – „Балкан балканским народима“. Био је то најсветлији пример шта уједињени могу мали народи, када сопствене интересе претпоставе интересима великих сила.

Век касније, нараштај наших отаца и наш показао се недостојним велике мисије наших предака из Балканских ратова. Разједињени и посвађани у споља и изнутра разореној земљи, уплашени претњама и заведени обећањима западних сила – водећи део овог нараштаја готово је поништио велика постигнућа славних предака и својим историјским илузијама жртвово и клицу сваког народог постојања – слободу.

Има ли данас места на свету пред којим ће се све српске омразе, сукоби и илузије показати толико малим и недостојним, има ли места које нас толико напаја заборављеном идејом слободе, као што је то гроб Војводе Путника, војног стратега великих српских победа који је знао и то колико солидарност може да нас уједини, па је у тим истим Балканским ратовима наредио да дневница потпоручника и војводе буде иста – три динара? Има ли, онда, места на свету пред које ћемо изаћи толико мали и недостојни, са толико разлога да тражимо опроштај за историјски удес за који смо одговорни?

Зато наше сећање на Војводу Путника и велики нараштај српске Војске који је предводио, данас није само израз пијетета према великану славног српског оружја већ и наш израз стида сопственим нараштајем, који недовољно разуме колико слобода мање кошта када се чува него када се поново осваја.

Уверени да тај миленијумски темељ слободе, на коме је чврсто стајао идентитет наших предака, није могао нетрагом нестати и да је негде дубоко запретен у свима нама, позивамо све који у то верују, без обзира на политичке ставове и разлике, да у среду 24. октобра 2012, на саму стогодишњицу Кумановске победе, заједно походимо гроб Војводе Путника, на који ћемо положити венац и запалити свеће.

Окупљање и „Шетња захвалности – Сећање на поносну Србију 1912“, на коју су позвани сви и у којој ће бити места за сваког, почеће тачно у подне пред Владом Републике Србије, у Немањиној улици, одакле ћемо се запутити према Алеји великана на Новом гробљу.

Нека нас славни гроб уједини!

Нека нас поново освоји идејом слободе!

Нека нас надахне за прегнућа достојна славних предака!

Живела Слободна Србија!


Ана Радмиловић

Мило Ломпар

Бранко Павловић

Славољуб Качаревић

Слободан Антонић

Борис Малагурски

Жељко Цвијановић






http://www.pravda.rs/2012/10/19/poziv-na-setnju-zahvalnosti-secanje-na-ponosnu-srbiju-1912-video/

7470(1912)- 7570(2012)



"Оставио сам конзулат у коме више нисам имао шта да радим, па сам узео пушку. Дакле избисмо на само место Косовске битке. С десне стране гудио је Лаб, пун нове снаге од јесење кише, и журио да однесе велику вест. С леве, на брежуљку, слегало се замишљено Муратово турбе... Постројише нас. У пратњи штаба појави се командант.

- Јунаци моји, знате ли где се налазите? Знате ли како се зове ово место?

У збијеном строју лупкарала је пушка о пушку, затезале се ремењаче.

- Овде, где ми сада стојимо, на Видовдан 1389. године, истог дана и истог сата, погинула су оба цара!... То је Газиместан, на ком је Обилић...

Око мене попадали војници. Погледам: љубе земљу! Ваљда сам се и ја био сагнуо, кад нисам приметио - откуд изађе млад официр с исуканом сабљом. Стаде пред команданта, поздрави, рапортира нешто, па се окрете строју. Диже сабљу и поче громко:

На Гази-Местану, од Милана Ракића!

Прво ме издаде слух, па онда и вид. Испред мене се подиже брег са турбетом, зави у црвено и остаде висећи као пламена застава... Исказа ме целог - планина!... Од узвика се ломило небо. Нова и млада Србија слави Васкрс, а ја? С муком сам се држао на ногама. Више осетих, но што видех, кад се неко одвоји из моје јединице и, у трку, стиже пред команданта:

- Господине пуковниче, тај који је испевао ову песму овде је с нама... Ево га позади, с бомбама... у одреду Војводе Вука!

И одмах одјекну командантов глас:

- Добровољац Ра-кић, напред!

Чуо сам све, али нисма могао ни да коракнем. Чак ни да отворим уста. Рукавом од шињела заклонио сам лице и пустио сузе... први и последњи пут тада."

(pо сведочењу Академика Милана Ракића)

http://www.srpsko-nasledje.rs/sr-l/1998/10/article-11.html

Вазнесењска црква у Београду у уторак, 23. октобра у 19 часова организује трибину „100 година Кумановске битке“.

Београд, 22.10.2012


У склопу манифестација којима се обележава 100 година од ослобођења Старе Србије и сјајне победе српске војске у Кумановској бици, у великој сали парохијског дома Вазнесењске цркве у Београду у уторак, 23. октобра у 19 часова одржаће се трибина „100 година Кумановске битке“ на којој учествују:




- мр Симо Живковић;
- др Видоје Голубовић;
- пуковник мр Драган Крсмановић, повереник Двери у Ужицу!


Предавање ће бити одржано у великој сали парохијског дома.

Дођите, да чујете историју која надахњује будућност.

7470 (1912) - 7570 (2012)