Retka bolest zbog koje osoba misli da je mrtva


Britanski vojnik Voren Mekinli (35) proveo je 18 meseci života kao "hodajući leš", jer je zbog retkog Kotardovog sindroma od kog je oboleo bio ubeđen da je mrtav.

Mekinli se polako izgladnjivao do smrti jer nije video razlog da jede pošto je verovao da je ionako mrtav. Živeo je u nekom bizarnom drugom svetu u kojem se osećao kao duh. Izlečen je čudom, kada je upoznao drugog britanskog vojnika koji je takođe bolovao od Kotardovog sindroma koji pogađa jednu osobu od milijardu ljudi. Njih dvojica su pomagali jedan drugom da se oporave dok su se lečili u rehabilitacionom centru Hedli Kort.

Ljudi koji pate od ove bolesti, prvi put opisane u 17. veku, veruju da su mrtvi ili da delovi njihovog tela, kao ni organi, više ne postoje. Pošto ništa ne jedu, ponekad umiru od gladi.

"Uverio sam sebe da sam mrtav. Imao sam osećaj da sam mrtvac koji hoda. Kao da sam bio duh", rekao je Mekinli.

Voren je bio u bolnici kada su se mnogi vojnici vratili iz Avganistana, gde su ostali bez udova. "Bio sam okružen pričama o smrti, kao da sam živeo u noćnoj mori. Odbijao sam da jedem jer sam mislio da nema svrhe pošto sam već mrtav", kaže on.

Simptomi su se pojavili kada je nakon teške nesreće na motoru 2005. završio u Hedli Kortu. Sedam godina je bio u vojnoj jedinici električara i mehaničara, a služio je i u ratu u Bosni. U nesreći je slomio karlicu i probušena su mu oba plućna krila. Međutim, uspeo je da preživi i četiri meseca kasnije sa suprugom Sarom dočekao na svet i ćerku Kejti.

Međutim, porodica je primetila da se čudno ponaša i da se udaljava od njih.

"To više nisam bio ja i nisam to mogao da shvatim. Svaki put kada je bilo bučno ili kada je Kejti plakala, ja bih pobesneo", kaže on. "Zavoleo sam je od trenutka kad se rodila, ali morao sam da izlazim iz kuće jer mi je buka stvarala ubitačnu glavobolju. Bio sam svestan da nešto nije u redu, ali nisam znao šta, jer nikada pre nesreće nisam bio takav."

Mekinli je nakon nesreće mesecima bio u invalidskim kolicima i često se događalo da krene iz jedne u drugu sobu i zaboravi šta je hteo. "Jednog dana sam se odvezao kolima do prodavnice i vratio sam se kući taksijem. Tek kada sam video da moj automobil nije ispred kuće, shvatio sam šta sam učinio", priča Mekinli

Primljen je u vojnu bolnicu Hedli Kort. Dok je provodio dan okružen ranjenim vojnicima, bio je uveren da je mrtav. "Kada sam primljen, već sam bio uveren da sam zapravo mrtav. Znam da zvuči bizarno, ali ja sam iskreno verovao da sam poginuo u nesreći, a da je moj duh iz nekog razloga nastavio da živi."

Poverio se terapeutu, koji mu je dijagnostikovao Kotardov sindrom.

Vojnik, kog je upoznao na klinici, patio je od iste bolesti, što je pravo čudo, s obzirom na to koliko je ona retka. Razgovori s njim su mu pomogli da se izvuče. Uz pomoć terapeuta nastavio je normalno da živi. Sada više ne misli da je mrtav, mada priznaje da mu i dalje smetaju buka i gužva, ali da ih se više ne plaši.

"Teram se da se suočim s izazovima, jer ako to ne učinim, znači da je oštećenje u mom mozgu pobedilo. Osoba koja sam bio pre nesreće više ne postoji i sada sam neko drugi", zaključio je Mekinli.

oh shut up...