Uvek govori kako narod govori i batali te velike strucnjake koji ispravljaju, pola njih ni ne znaju da izgovore reci na nacin na koji se pravilno izgovaraju a pridikuju tu.
Mislis da te neko nece razumeti ako kazes kako svi drugi govore?
Pusti te spell checkere... nikad ih nisam voleo

To o cemu pricas radi se u Americi, tj u vecini anglo-saxonskih zemalja. Znaci, tamo lingvisti idu i osluskuju kako se govori i na osnovu toga menjaju graatiku. Kod nas i u vecini evrope se skupi pet pametnih lingvista i odrede kako ce da se govori.
U Svabiji je skoro izmenjana gramatika da bi bilo lakse, ali su se svi pobunili i vraceno je sve na staro.

Sad ti vidi sta je bolje.
Ima jos nesto. Ne radi se to samo za gramatiku. Kod nas i slicnih zemalja, npr, kad se radi park, unapred se odrede staze, koje bas nemaju mnogo smisla u realnoj situaciji.
U americi se napravi park bez staza, pa narod sam gazenje utaba nove, koje se kasnije asfaltiraju.

Pametan americki narod...a kod nas vise ugazanih staza po travi nego napravljenih...

Ako uletis u uzaludni posao provere gramatike, velika je verovatnoca da ces naici na dva izvora koji se medjusobno dijametralno razlikuju u pojedinim stvarima - kako koja skola prihvata i tumaci neka pravila. Ktajnju rec ipak imaju neposredni korisnici - cesto se nesto, iako nepravilno, toliko odomaci da postane pravilo, cak i formalno...

Znas sta mi je zao? Sto npr englezi imaju neki uzor kojim streme, neki savrseni engleski, kojemu se divimo kad gledamo npr sekspir, jezik kojim govore npr lordovi, clanovi parlamenta (ne laburisti) itd.
Ili hoch deutsch.

Mi to nemamo. Postoji neki trsicki srpski koji je kao uzor kako treba da se govori, ali to nije to...

Ne bih bas mogao u potpunosti da se slozim, jer ima nekakav standardni knjizevni jezik kojim se govori na sceni i u kvalifikovanim medijima (RTS, Dnevnik, dok su bile stare spikerke). Na zalost, Pink i slicni mediji temeljno rade na unakazavanju jezika, pocev od akcenata (Ju-goslavija umesto Jugo-slavija, Te-leviyija umesto tele-vizija i sl.), preko konstrukcija u recenici - upoterba infinitiva, tipicna za germanske jezike umesto naseg pogodbenog "da" - ja cu raditi, umesto ja cu da radim i sl...

O tome pricam. Postoje neka pravila za knjizevni jezik. Nekad je spiker mogao da bude samo ko se skolovao za to, a ne svaka manekenka koja zna da cita.

Ha, ha, ha... zna da cita!!! Da smo barem te srece... Pa one ne znaju da je Kim Il Sung, citaju Kim drugi Sung, ne mogu da se setim drugih primera, znam da se svako malo uzasnem...