Čedomir Hadži Antić u Kragujevcu otvorio antikvarnicu u kojoj će vas domaćin pustiti da razgledate "do besvesti"

Čuvar đeneralove "remingtovke"

Čovek koji je doneo mašinu Draže Mihailovića rekao je da je Čiča na njoj kucao. Mašina je otkupljena i "uglancana", sada "leži" u Čedinom stanu, i - nije na prodaju

Pre nepunu godinu u Daničićevoj ulici otvorena je prva antikvarnica u Kragujevcu.Ta prodavnica starina mnogo je više od mesta gde se prodaju predmeti na koje je davno pala patina ili stare knjige koje više nema ko da čita. Čedomir Hadži Antić, mlad čovek koji je video sveta, ostvario je svoj dečački san i, uz pomoć oca Radisava, otvorio je jednu od onih prodavnica u kojoj će vas domaćin pustiti da razgledate "do besvesti". Možete da dodirujete i pipkate predmete koji su nekad bili nečije drage uspomene i nehotice sami zapodenete priču o prošlim vremenima.

- Ima starih knjiga, gramofona, i gitara, časovnika sa ugraviranim imenom nekadašnjeg vlasnika, mašina za kucanje, starog novca, poštanskih markica... - upoznaje nas Čedomir. Dodaje da mu je najteže kada mora da odluči da li neku samo njemu znanu dragocenost da "stavi na prodaju" ili odnese kući i brižno čuva od zaborava.
   
      

Uvek kod Radisava

Gospodin u najboljim godinama doneo je knjigu u antikvarnicu. Čedomirov otac Radisav je prelistavao, jednom, pa još jednom i ponovo... Davno nekada, baš tu knjigu poklonio je drugaru i ona se posle, ko zna koliko godina i ruku, ponovo vratila Radisavu.
      
      
      
   

- Ljudi dolaze, donose stara izdanja knjiga kojih verujem nema ni u boljim bibliotekama, pisana na engleskom, nemačkom, ruskom... Dolaze oni koji znaju šta hoće, ali i oni koji svrate ni sami ne znajući šta bi kupili i ljubopitljivo razgledaju. Američki "Remington" davno je stigao u Kragujevac, ali ne sa oružjem već s mašinom na kojoj i danas može da se kuca. Verovali ili ne, ali "remingtonka" ima ćirilićna slova. Tu je i jedinstven primerak pisaće mašine sa ćirilićnim i latiničnim slovima serijskog broja 3388. U Srbiju je stigla je ko zna kojim putevima ranih tridesetih godina prošlog veka preko generalnog zastupnika Ivana F. Švarca - priča antikvar.

Čedomir Hadži Vasić potvrđuje i priču o kojoj se po Kragujevcu šapuće da kod kuće čuva i "remington" mašinu na kojoj je važne odluke pisao i slao put sveta lično Draža Mihailović. Čovek koji ju je doneo rekao je da je iz "proverenih izvora" potvrđeno da je đeneral na njoj kucao. Mašina je otkupljena, očišćena i "uglancana". Sada "leži" u stanu Hadži Antića i nikako nije na prodaju.

Tu je i gramofon sa trubom, pa oni malo "mlađi", ploče koje su, u međuvremenu, potisnuli kompakt-diskovi, ali Čedomir veruje da će opet doći njihovo vreme.

Na pultu pred njim stara izdanja notnih svezaka "iz zemlje i inostranstva". Ima ih na francuskom, a tu su i srpske narodne melodije što ih je "skupio i za mešovit hor harmonizirao" Vladimir R. Đorđević, po zanimanju učitelj. "Filipsov" stari radio na kom se posle ponoći kasnih četrdesetih slušala Moskva, "Teslin" magnetofon za koji Čedomir tvrdi da nije pripadao UDBI, prvi i jedini radio "šumadija 54" proizveden u Kragujevcu. Firma ga, kažu, proizvela pa izgorela.

Ima i fotoaparata starih pedesetak godina, a na počasnom mestu je "Fotooptikin" iz Skoplja, s harmonikom, onaj "što ide na stalak".Američka vojna stanica iz 1954. godine, kakvu su Amerikanci koristili u Vijetnamu zagonetno ćuti i s visine gleda časovnik juvelira Nikole Paligorića, nekadašnjeg uglednog građanina kragujevačkog na kome je ugravirano njegovo ime i prezime.

Sa polica viri i mandolina na kojoj su "šumadijski trubaduri" nekad svirali svojoj dragoj u sred Šumadije, kao i violina, frule, i dve citre. Kaldrmom kragujevačkom nekada se prosipao njihov zvuk.- Jedan gospodin nudio je "singericu" za šivnje. Mašina bila sa dvocifrenim brojem, a fabrike više nema, kao ni delova, pa se gospodin predomislio i otišao. Srebrni servis za jelo rađen po narudžbi za porodicu iz visokog društva carske Rusije koja je izbegla i ko zna kada stigla u Srbiju - priča Čedomir. Na dohvat ruke leži pržulja ili, kako još zovu, mlin ili "šiš" za prženje kafe na vatri, mastilo i pribor za pisanje krasnopisom i ogledalo koje nema cenu i nije na prodaju. I još mnogo odbačene lepote iz ostava i starih podruma, balskih dvorana i gospodarskih kuća, za kojom i niste znali da možda tragate.




Izvor: Glas Javnosti \ B. Kuljanin