Od Karađorđevih knjigonoša do moderne pošte

Pismonoše polagale zakletvu

Povodom 165-godišnjice od postavljanja temelja poštanskog saobraćaja u Srbiji, u Kragujevcu je otvorena izložba "Temelji PTT saobraćaja u Kragujevcu i okolini". Organizatori izložbe su PTT Srbije, Narodni muzej i kragujevački Istorijski arhiv.

Pisma su Srbijom putovala i pre tog zvaničnog datuma, poruke su iz Šumadije slali ustanici i Karađođe, a "knjige" se nosile bezbednim stazama i proverenim putevima.
Praviteljstvujušći sovjet, koji je posle Skupštine u Borku, zasedao u manastiru Voljavča kod Stragara, daleke 1805. godine angažovao je deset knjigonoša iz svake od nahija koje su slale po jednog sovjetnika. Pismonoše su tada polagale zakletvu i bile plaćene za svoj rad.

Sam Karađorđe imao je određen broj svojih plaćenih pismonoša, izabranih među njegovim ličnim pratiocima. Bili su to poverljivi i Karađorđu odani ljudi, jer nije bilo svejedno kome se u ruke predaje sudbina države i onih koji su je stvarali.

Po putevima u to doba bile su postavljene menzuline - poštanske stanice u kojima su pismonoše mogle zameniti umorne konje. O njima se brinuo lično nahijski poglavar, a posebna briga vođena je na najprometnijim putevima pre svega duž Morave. Važna pisma, a i ona sasvim "obična" posle Drugog srpskog ustanka najviše su putovala iz Knjaževske kancelarije Miloševe, posebno posle sporazuma knjaza Miloša sa Marašli Alipašom, a osigurana carskim fermanom. Nosili su ih Miloševi "momci", pripadnici lične knjaževe pratnje, čiji je buljubaša bio Nastas Đorđević. Kasnije se o pošti brinuo tatar-aga menzuldžija kragujevački Lazar Aranđelović Inđa.

Knjaz Miloš je 1835. godine postavio Jakova Jakšića za nadziratelja cele pošte u Srbiji i već tada je bilo određeno da pisma za Požarevac i Kragujevac odlaze nedeljom i sredom, a odatle su prispevala u Beograd utorkom i subotom. Samo pet godina kasnije, otvorena je prva pošta u Beogradu, a odmah potom u Kragujevcu. Kragujevačka Artiljerijska radionica, čuvena po svojim topovima, prva je napravila deset dvokolica za potrebe pošte.

Ljubitelji starina danas mogu u novoj modernoj Pošti u Kragujevcu da vide staru poštansku vagu, torbu i trubu, pisaću mašinu "perkeo". Tu su i Morzeov telegrafski aparat, Bodoov aparat sa tastaturom, stoni telegrafski aparat sa tastaturom, pa i stara kućna telefonska centrala. Poštari su imali i svoje svečano odelo, a u svečanim prilikama imali su i pravo da nose sablju, kao sastavni deo svečane odore. Za sve neverne sablja je deo eskponata, kao i druga pisana svedočanstva o razvoju poštanskog saobraćaja u ovim krajevima. Tek da se podsetimo i ne zaboravimo kako se stvarala zemlja Srbija, i pre vek i po bila po mnogo čemu kao i sav normalan svet.



Izvor: Glas Javnosti \ B. Kuljanin