Posto volim da pratim emisiju, a ceo tekst ima iskucan na sajtu, pisacu ovde temu sa tekstovima iz emisije za one koji nisu u mogucnosti da prate situaciju ovde, ovo ce im svakako dobro doci.

1.maj 2004.

Spasojević i Luković nisu imali sidu. Nisu dakle umrli zbog HIV virusa nego zbog mnoštva prostrelnih rana koje je im je u najboljoj nameri zadala policija. Na glasine da su dragoceni svedoci namerno ili brzopleto likvidirani napokon je stavljena tačka, lično upravnik Instituta za sudsku medicinu ukorio je ambiciozne amatere iz NIN-a što na osnovu obdukcionog nalaza pokušavaju da doznaju kako su visoski funkcioneri zemunskog klana nagraisali: na osnovu obdukcionog nalaza ne zna se takoreći ništa, ni u kom je položaju meta bila, niti odakle ju tane potrefilo… U filmovima policija, kad već opkoli kuću u kojoj su negativci, čeka da se ovima prispava, da im ponestane hrane, džebane, živaca, pa na njih organizuje desant iz helikoptera, ali Sablja nije bila film: odmetnici su muški izrešetani, ništa im nije pomoglo to što su imali odličnu krvnu sliku.

Saga o lažnim crvenim beretkama nastavlja se, u svojstvu bensedina načas se pojavio i sam Koštunica rekavši da se istina teško razabira jerbo nije jednostavna i jednostrana, ispostavilo se da su manekeni JSO-a bili obični žandari koji će zbog travestije biti primerno kažnjeni, na odlazak u zaraćena područja mogu slobodno da zaborave, a majice će blago nama u Visbaden na veštačenje, meni se čini da su očnjaci manji nego na originalnim majicama i da na čeljustima ima manje bele pene nego što je dizajner JSO-a predvideo, portparolka specijalnog suda radi prekovremeno pokušavajući da objasni ko je zapravo prišao svedoku Veruoviću, ko mu je dao očinske i hrišćanske savete da optuženoga ne strelja onim telohraniteljskim pogledom, jedno su stražari, drugo policajci, treće su pripadnici obezbeđenja, četvrto portir, koliko komplikacija umesto da Veruoviću naprosto vežu maramu preko očiju - optuženi se već branio ćutanjem, treba li da se brani i žmurenjem?!

Kapetan Džo uhapšen je nakon slavnog intervjua u kome je podržao crvene beretke, ispostavilo se da nit je beretka, nit je kapetan, nit je Džo, žandarmi koji su u majicama rasformiranih jedinica skoknuli do specijalnog suda isto nisu nikad bili u beretkama, svi slučajevi prerušavanja govore samo o čežnji za boljim za životom, čovek koji diluje devize voleo bi da je kapetan i da je specijalac, ubogi žandarmi koji naporno rade za malu platu preobukli su se u majice svojih idola. Ali, vratimo se onima koji su uspešni. Bogoljub Karić kandidat je za predsednika Srbije, već je digao glas protiv uvoza salate koja nas košta, nisam ni znao, dvadeset miliona evra, Bogi je odlučan da odvrati Srbadiju od uvoznog zeleniša i da ju vrati povrtarstvu u kojem osim Bugara nema premca, to će mu, kako reče, biti najprvi potez, dok naši rasadi ne budu dali prve plodove od avitaminoze ćemo se braniti turšijom koju bi za prvo vreme proizvodili Mobtel i Astra banka…

Svima koji se u tranziciji nisu ponajbolje snašli, čestitam njihov i moj praznik, Najprvi maj.

skidam ti kapu poshto si se setio jednog od mojih omiljenih tv likova!!!!!
POHVALA !!!!!

Ima na b92 par ok likova, pa posto ima vec sve to iskucano, sto da ne

8.maj 2004.

Ulemek Milorad pogazio naređenje dvojice visokih oficira policije koji su mu, kako nam je ljubazno preneo njegov advokat, posle ubistva Đinđića bili naložili da sedi u kući, pitomac Legije stranaca samo je salutirao i ostao zabravljen do nedelje uveče... Palila su se kandila uoči Svetog Nikolaja Velimirovića, ali se bližio i početak "Utiska nedelje": zar da opet gledam kako o mojoj jedinici umesto sa oduševljenjem i pijetetom govore tonom najcrnjih nezahvalnika, samo to ne! Žandarme koji su dežurali pred haustorom zamolio je da ga liše takozvane slobode, nije video kako se Bakarec divi građaniki koja nakon petnaest porođaja izgleda sasvim pristojno.

U slavu Dana slobode medija dva kratko ošišana građanina razbila su kameru devedesetdvojke poštedevši novinaru njegov ionako promašeni život, ministar policije i ministar pravde vele da temperamentna lica koja su se predstavila kao Lukovićevi telohranitelji ne rade u narečenim ministarstvima, što znači da nisu u njihovoj nadležnosti, policija je tu da hapsi samo policajce ako ovi daleko bilo krenu stranputicom, pa i njih ne po svaku cenu, dok sa ljudima koji nisu na njenom platnom spisku policija nema ništa, tako su pijetetlije nastavile da stražare pred kućom, ali nisu sve kamere razlupali, novinaru RTS-a samo su oduzeli kasetu - koliko da se vlast ne uzoholi i ne osili posle Lukovićeve ničim izazvane kapitulacije.

Ministar za kulturu blagosiljao je novinare i dao im savet, kao da je patrijarh, da se klone likova koji već svojim gabaritom, slengom i pogledom govore o gotovosti na nebogougodna dela, Maršićanin smatra da je samoizručenje državnog neprijatelja poen novoj vlasti, Koštunica je ponovio besmrtnu Mihailovićevu sintagmu rekavši da se gospodin Legija sam predao (ne mogavši valjda više da odoleva čarima pravne države?)...

Izgleda da je država, pre nego što je postala pravna, počinila izvesne zločine, na Ibarskoj magistrali, na Fruškoj gori, u dvorištu vlade, sad se samo o tome govori, ispadosmo najgori, a pogledajmo šta se desilo u Makedoniji, tamo su iz čistog ulizivanja Americi pobijeni pakistanski imigranti, naša država ako je i izvela šest-sedam ubistava barem nije ubijala strance, likvidirala je svoja smetala, tako sve ostaje u našoj kući, međunarodni ugled nam nije niukoliko okrnjen. Domaći stručnjasti, legisti, tumaraju od studija do studija gde na naučnoj osnovi objašnjavaju nastanak gospodina Legije i njegov razvojni put, predsednička kampanja odlete posve u drugi plan, ko pamti izjavu Borisa Tadića da ne imitira nikoga osim možda tatu, kampanja "Pozdravite moga tatu" mudro je i dalekosežno tempirana na Đurđevdan, slavu demokrata i ali i hajdučije koja je na taj blagdan otpočinjala sezonu; Karić proveo dan sa Romima, Pelević sa kaluđerima, džaba, svi su želeli da im gosti što pre odu ne bi li na televiziji opet gledali Legijinog advokata; Vukov san o nacionalnom pomirenju ostvaren je tako što se on pomirio sa Davinićem, zbog sitnice kakva je etničko čišćenje Albanaca umalo da udari Srbin na Srbina, ali se sve lepo svršilo, da, ministar trgovine apeluje da kupujemo domaću robu, visoka kakvoća domaće naše radinosti prijatno je iznenadila i samog gospodina Dimitrijevića, krajnje je, kaže, vreme da se okanemo tuđinskog bofla; da na televiziji nije izjavio kako bi rado i debelo lagao kad bi to bilo u višem interesu - na primer da majka Srbija izbegne plaćanje ratne štete - kupio bih barem jedan jugo; u opštoj halabuci jedan naš sunarodnik kupio jahtu za milion i po evra, ne stigosmo ni da osetimo zavist, ali zašto bismo i zavideli, evo JAT pod blagorodnim upravleniem SPO-a nudi popust studentima, profesorima i penzionerima, penzionerima je najveća želja da lete, drugo, mi koji nismo ni studenti ni profesori imamo motiv više da se penzionišemo i napravimo mesta za zapošljavanje mladih stručnjaka.


15.maj 2004.

Ministar pravde pokušao je da snagom usmene i žive reči presaldumi haške moćnike koji nikako da nam vrate Stanišića i Frenkija, ali... Umesto da se odonud vrati sa našom braćom, čime bi saradnja sa Tribunalom postala dvosmerna, pristao je, još neodglunut od leta, da tamo svedoči, što uopšte nije morao, ali on siromah nije znao, domaćini su Koštuničinog emisara malo i zadirkivali, čujemo da je gospodin Legija na slobodi, i tome slično, da bi ga u stilu pravih islednika iznenada saleteli - šta bi sa ona četiri generala... Ministar se, međutim, odlično snašao, rekao je da su generali u nadležnosti doduše nepostojećeg ali nacionalnog saveta za saradnju sa Tribunalom, pa kad će taj savet, navaljivali su indiskretni domaćini, ama se ministar pokazao kao tvrd orah, ne znam i ne znam, Karla del Ponte bila je rada da ga i ona malko rezili, kad je već tu, ali joj se nije posrećilo, da li se glavna tužiteljica prijavila dok je gost još bio zaglunut, šta li je, tek, ministar tvrdi da ga nije ni zvala, da jeste, on bi joj, kako nalaže kinderštube, bio pismeno odgovorio!

Ministarstvo inostranih dela predvidelo je dva miliona evra za glasanje u dijaspori, u Pragu se prijavilo dvadesetoro birača (od dve hiljade koliko ih je tamo), u Madridu je jagma ista takva, s tim što je od dvadesetoro zainteresovanih osamnaestoro zaposleno u ambasadi, u Hrvatskoj se prijavilo nula glasača, tako, braćo, mi mislimo vi crkavate od želje da sa karanfilom kupljenim u tuđinskoj cvećari dođete u predstavništvo SCG, vas baš briga...

U stilu pravog srpskog domaćina episkop mileševski Filaret ukrasio je fasadu manastira Svete Trojice novim freskama, živopisci su napisali je crkva umetnički dovrhunjena za Filaretovog mandata, according to Ljubica Džaković iz DPS-a vladika je rad da zlatno jevanđelje iz manastirske riznice u nedelju pokloni patrijarhu, nije li radi druga Tita u okolini Zaječara bio sastrugan mozaik iz bog te pita kog veka, obožavatelji su samo pitali "gde druže Tito?", orni da mu popločaju kupatilo, džakuzi, lovački salon, šta god se ovom prohte....

Šećer koji smo prepakovan vratili Evropi mora da je uveliko pojeden a neprijatnosti zbog njega nikako da prestanu, od dosadnih optužbi bata Kole se brani sunčanjem, nisam kaže napustio zemlju, u inostranstvu sam samo ako se crnogorska rivijera ocepila, Vuk se pa provodi kao kera u bunaru, jedni bi da ga smene, drugi mu nude položaj rukovodioca nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom, Hrvati bi više voleli da im piše no da dodje... Nakon osvojenog prvenstva Zvezda osvojila i pehar Svetozara Marovića odnosno Kup Srbije i Crne Gore, Toma Nikolić oštri se da pobedi u prvom krugu i tako uštedi Srbiji ne znam koliko dinara, odlično, odatle neka se pokriju putni troškovi koje je kao stambeno zbrinuti poslanik naplatio suprotno poslovniku i božijim zapovestima, Vučić rekao da je u poređenju sa Dinkićem pokojni Hitler čitava Đokonda, bivši direktor Komercijalne banke vratiće se svojoj prvoj ljubavi, novinarstvu, o lako je to, teško je iz novinarstva vinuti se u čarobni svet banaka!