Evo jednog rada od mene, za pocetak. Mozda nekome pomogne u vidu inspiracije ili mu neke stvari postanu jasnije... videcemo.


Kada padne noć i ostanemo sami u mračnoj sobi, samo ja, moje zgaženo srce i nesuđena ljubav što mi iz duše izlazi na oči, tada nadiru sva osećanja koja su potiskivana i negirana, sve laži izlaze na videlo i postaje mi jasno da se ne mogu zavaravati da ona ne postoji, da se nikada neću promeniti i da će večito ostati taj ožiljak na srcu što me proganja i kroz javu i kroz snove.

Kroz stvarnost koračam zatvorenih očiju maštajuci o nekom boljem mestu gde ti se sve želje ispunjuju, o nekoj boljoj državi gde vladaju iskrenost i pravda, ali moje oči nisu krila da tako lako odletim. Oštrim kandžama java me vraća na zemlju , okiva mi srce tugom i osuđuje ga da uzaludno kuca, na vrata mog raja na kojima su katanci već davno zarđali.
Tako tužan, razočaran i prepušten milosti života primam strelu u grudi kada vidim nju kako ne želi ni da me udostoji pogleda, kako se pravi da ne postojim, i setim se onih divnih trenutaka što smo proveli zajedno, naš smeh odzvanja u mojoj glavi i ceo film mi se odmotava, trazim fatalnu grešku što mi je pretvorila život u pakao i iznenada pokopala sve moje nade. Ni traga ni glasa od greške, zbunjen posmatram svet oko sebe čiji je ona centar, to prelepo čudovište sa dva srca i hladnim pogledom u očima kojima ne vidi koliko mi znači to anđeosko lice što svaki dan gleda u ogledalu ne primećujući koliko grehova se krije ispod te maske… Ne shvata koliko mi nedostaju sve te sitnice, njene reči, njen osmeh, sitne laži, dodiri i poljupci kojima je umela da raseče plavetnilo neba, pošalje me za trenutak na vrh sveta i probudi u meni želju da zaključam kazaljke na satu svemira i zauvek zadržim ovo osećanje duboko skriveno u duši da mi ga niko ne otme.

Naravno, kao i svaki sanjar razočarao sam se kada sam pao na beton, samo dno provalije ljubavi koju oseti svako ko se potpuno preda njoj i dopusti da ga ljubavni talasi nose naizgled ka luci sreće, ali ustvari ja sam plutao ka pustom ostrvu… surovom simbolu mog sadašnjeg stanja, i sada čekam da se ljudi promene, da ne budu više prazni, bez suza, bez smeha, čekam trenutak kada ću da nastavim da ispoljavam svoja osećanja pred osobama koji to stvarno zaslužuju.

 
Svidja mi se
Uklapa se u moju trenutnu situaciju 

Ljubav je kao tiho sanjarenje nad belim listom papira.Ne znate gde vas moze odvesti ni sta vam se sve moze dogoditi,ali joj se prepustate.

jel moze neko da mi pomogne da napise sastav na temu  `prva ljubav`....

Izvini, ali zasto ti za tu temu treba pomoc?

Meni hiiitno treba sastav na temu  covek je najjaci kad stvara i voli hvala unapred.

a meni treba pomoc za klinca drugi razred ovo je za vas lako treba da nastavi pesmu ''skole su veliki tajanstveni brodovi''

Treba da osmisli pesmicu "skole su tajanstveni brodov"i?

i zavrsili smo je