Piraterija stigla
i u pornografiju
Beogradski fotoreporter Slobodan Stanković nedavno je krenuo u odlučnu borbu protiv kriminalnih radnji u ovdašnjim seksi časopisima. Umesto fotoaparata, dohvatio se zakona kako bi razgolitio sav jad domaćih kvaziizdavača

BEOGRAD - Diplomatska poslovica "Tamo gde prestaje razum, počinje Srbija" nije zaobišla ni delatnost u kojoj je pored razuma važna i strast. Domaća seksi produkcija je toliko zaražena piraterijom da je samo strogo poštovanje autorskih prava može rehabilitovati.

Beogradski fotoreporter Slobodan Stanković nedavno je krenuo u odlučnu borbu protiv kriminalnih radnji u ovdašnjim seksi časopisima. Umesto fotoaparata, dohvatio se zakonskih normi kako bi razgolitio sav jad i bedu domaćih kvaziizdavača svakojakih seksi magazina, čije naslovne strane mame poglede i uzdahe sa bočnih izloga kioska širom Srbije.

Trikovi izdavača

U prijavi kriminalističkoj policiji najpre je naveo da je "za svaku pohvalu činjenica da policija i sudstvo u Srbiji u poslednje vreme pokušavaju da video i audio-pirateriju uvedu na razumnu meru. Međutim, u toj borbi protiv krađe autorskih prava još uvek se ne progone lopovi u štampanom izdavaštvu.

Kao autor koji je u novinarstvu već sedamnaest godina, a poslednjih sedam u ulozi vlasnika i glavnog urednika seksi magazina Striptiz, gde objavljuje vlastite, originalne fotografije, Slobodan Stanković više ne može da trpi nelojalnu konkurenciju onih koji svoje časopise izdaju tako što neovlašćeno koriste tuđe fotografije. Drsko i otvoreno uzimajući materijale iz poznatih svetskih magazina, a pri tom ne pitajući nikog i ne plaćajući nikome, ti izdavači direktno čine krivično delo iz člana 183a Krivičnog zakona Srbije.

S minimalnim ulaganjima (njihov jedini "alat" su makaze kojima isecaju fotografije iz tuđih časopisa ili kompjuter pomoću koga sa nekog sajta na internetu kradu sve što mogu), oni ostvaruju zaradu od prodaje tako stvorenih časopisa. Da ironija bude veća, oni se pri tom uopšte ne kriju, kao što to uglavnom čine prodavci piratskih video i audio-diskova, nego javno i "legalno" prodaju takvu robu preko distributera štampe širom Srbije.

Slobodan Stanković je neke izdavače lično upozorio da to više ne čine, ali je naišao samo na podrugljive osmehe. Takođe, na ovaj veliki problem upozorio je i mnoge distributere štampe, jer se član 183a odnosi i na njih, ali oni, lagodno ubirajući svoj deo zarade od prodaje takve robe, odgovaraju da će odbiti plasman takvih magazina tek onda kad policija i sudstvo budu reagovali na taj kriminal. Takvo ponašanje distributera je svesno saučesništvo u vršenju krivičnog dela.

Kakvim trikovima se služe izdavači domaće porno štampe! Neki kopiraju svoj magazin i ruke fotomodela da bi se stekao utisak autentičnosti. Drugi strane modele potpisuju srpskim imenima, izmišljajući da žive i rade ovde, a kao vrhunac drskosti ispod tih fotografija potpisuju sebe kao autore. Neki, pak, tvrde da fotografije uzimaju sa takozvanih slobodnih sajtova, a zanemaruju činjenicu da su ti sajtovi slobodni samo za gledanje, ali ne i za skidanje i objavljivanje fotografija u komercijalne svrhe.

U Srbiji je registrovano tridesetak porno-časopisa različite tematike, pri čemu je najveći broj izdavača u Beogradu i Novom Sadu. Slobodan Stanković je u prilogu svoje prijave ponudio policiji i prateći CD, na koji je snimio naslovne strane i impresume inkriminisanih magazina.

U krivičnoj prijavi Prvom opštinskom javnom tužilaštvu, Slobodan Stanković izražava nadu da će ona motivisati tužioca da krene u proveru iznetih tvrdnji, kao i u utvrđivanje stepena krađe autorskih prava i u štampanom izdavaštvu. Vlasnik Striptiza čak nudi vlastitu pomoć, jer odlično poznaje tehnologiju krađe koju vrše mnogobrojni izdavači i načine na koje će, verovatno, pokušavajući da obmanu tužilaštvo, pravdati evidentnu pljačku autorskih prava. Međutim, iz tužilac Ivana Agatonović zahteva od podnosioca prijave da precizira broj časopisa, te da navede o čijoj se povredi autorskih prava radi, a u odnosu na svakog pojedinog izdavača koga je prijavio.

U odgovoru zamenici javnog tužioca, Slobodan Stanković navodi da je, kao savestan građanin i profesionalan izdavač, podneo prilično preciznu prijavu na osnovu koje je javni tužilac taj slučaj morao da prosledi policijskim inspektorima. Oni bi svojim operativnim radom, u predistražnom postupku, potvrdili ili demantovali navode krivične prijave. Slobodan Stanković tvrdi da je on samo izdavač, koji pod punom moralnom i krivičnom odgovornošću ukazuje na nekažnjeno vršenje jednog krivičnog dela (koje se, inače, goni po službenoj dužnosti).

Vlast žmuri

Međutim, tužilaštvo od njega zahteva dodatne podatke, inače već delimično dostavljene, dok potpune podatke može pribaviti jedino policija, koja raspolaže raznim zakonskim sredstvima, za razliku od podnosioca krivične prijave. Uostalom, inspektori SUP-a Beograd su potvrdili da će oni operativno lako obraditi taj slučaj kada im Javno tužilaštvo dostavi nalog za istragu.

Stanković je podsetio i glavnog policijskog inspektora za pirateriju Sašu Živanovića, u MUP-u Srbije, koji je, pročitavši prijavu i davši korisne savete, rekao da je ta prijava validna i da na osnovu nje Javno tužilaštvo mora da reaguje. Takođe, sve druge, dodatne podatke policije će po službenoj dužnosti dostaviti Javnom tužiocu posle obrade dotičnog predmeta.

U međuvremenu, dok se Slobodan Stanković i zamenica Javnog tužioca dopisuju i dok vlast žmuri pred očiglednim kriminalom koji je poprimio razmere epidemije, mnogi seksi časopisi sa ukradenim fotografijama i dalje redovno i nekažnjeno izlaze. Štaviše, ima i izdavača koji proširuju broj svojih izdanja, umesto da krivično odgovaraju. Kakva ironija sudbine: i gola istina se kod nas pirateriše!
Filip Mladenović

how to translate to english ?... or in english plzz