Piramide, faraoni i prokletstvo



"Ko uđe u grobnicu i naruši večni faraonov san, umreće u najstrašnijim mukama." Da li vam to zvuči bar imalo poznato? Egipatske vlasti odlučile su da uz pomoć naučnika dokažu da ne postoji nekakvo faraonsko prokletstvo, čime su se plašile generacije onih koji su želeli da proučavaju grobnice i hramove iščezle civilizacije. A sve to, čini se, najviše zbog mnogobrojnih turista i avanturista koji žele da posete faraonske grobnice i sami se uvere u njihovu izuzetnu raskoš i lepotu, a i nebrojeno bogatstvo, naravno.

Šef egipatske službe za održavanje i istraživanje arheoloških nalazišta, po imenu Zahi Havas (Zahi Hawass), izjavio je za Rojters da će naučne ekipe istražiti postoje li u još neotvorenim nekoliko hiljada godina starim grobnicama nekakve bakterije, virusi ili pak gasovi koji bi mogli biti opasni za ljudski organizam.

Inače, priča o faraonskom prokletstvu potiče iz 1920. godine, kada su iz grupe arheologa koja je prva ušla u grobnicu kralja Tutankamona umrli britanski istraživač Hauard Karter i njegov sponzor, lord Karnarvon. Lord Karnarvon umro je od infekcije nakon uboda komarca, a mediji su objavili da ih je stiglo faraonsko prokletstvo. Na grobnici je, naime, pisalo da će svakoga ko ju je otvorio stići to faraonsko prokletstvo.

Havas kaže da su takve pretnje uobičajene kao jedna od mera za plašenje pljačkaša grobnica. Ponegde piše da će one koji dirnu grob pojesti krokodili, pa se to ipak nije i dogodilo. Međutim, očigledno je potrebna prava naučna ekspedicija da bi se demistifikovalo faraonovo prokletstvo. Obratite pažnju ako ste baš ovog leta odlučili da odete na odmor u drevni Egipat i da posetite stare faraonove grobnice. Možda ipak sve te priče o prokletstvu nisu toliko uzaludne. Ipak, glavu gore, nije sve baš toliko strašno i opasno! Samo napred, u nove avanture!

Bio, video, preziveo...
Ulazio sam u cetiri grobnice u dolini kraljeva, posebno naglasavam Tutankamonovu jer je najbolje ocuvana, ulazio u Mikerinovu piramidu i nista... Jes da je bilo malo vruce, da je vazduh ustajao i vlazan, tezak za disanje, ali nema kletve... inace bi brzo zamro egipatski turizam, ne bi bilo nikog da prica sta je doziveo...
Ako se nadjete u Egiptu, ne propustite da udjete u piramidu i pomislite koliko je tona kamenja iznad vas... zanimljiv osecaj...

Tada su postojale i tehnike trovanja, recimo u posudu sa predmetima se stave neke otrovne smese koje su mogle na dodir da otruju, doduse ne odjednom. Obicno su ga skrivali u biljkama stavljenog povrh sadrzaja. Ali davno je to bilo, vise se i ne secam svega

Najbolji nacin trovanja nasao sam kod starih kineza - jedan je napisao mnogo dobru i zanimljivu knjigu, koju ne mozes da ostavis kad pocnes da je citas, sto bi se reklo bestseler tog doba. Knjiga je bila na najfinijoj, tankoj hartiji, tako da moras da liznes list da bi okrenuo stranu. Uglove stranica natopio je sporodelujucim, kumulativnim otrovom, tako da je onaj kome je namenjena umro tek na kraju, kada je procitao celu knjigu (Sljivin cvet u vazi od zlata, to je bio naslov). Slicno je pomenuto i u Imenu ruze.

Kad budem pisao knjigu.. ne lizite ivice

Pa valjda ces da izdas u elektronskoj formi... da mozemo da liznemo tastaturu, misha ili ekran...

Dovoljno da ja padnem u nesvest

Samo priče da bi se prestrašili kradljivci grobova. BTW: kak bi se svatko od nas osjećao da zna da će mu netko otvarati grob.