Samo da zapocnem - ovo je bio prvi jeftini trenazni avion. Ubrzo je postao veoma popularan, a kako i ne bi ovako jednostavan.
Kasnije sledi vise informacija, a ko zeli moze ovde da nabaci nesto od fotki, crteza pa do teh. informacija i zanimljivosti.

Piper J-3 Cub  performance and specifications
Horsepower: 65    Gross Weight: 1220 lbs
Top Speed: 76 kts    Empty Weight: 680 lbs
Cruise Speed: 65 kts    Fuel Capacity: 9.00 gal
Stall Speed (dirty): 33 kts    Range: 146 nm
   
Takeoff    Landing
Ground Roll: 370 ft    Ground Roll 290 ft
Over 50 ft obstacle: 730 ft    Over 50 ft obstacle: 470 ft
   
Rate Of Climb: 450 fpm    
Ceiling: 11500 ft

izvori:

http://en.wikipedia.org/wiki/Piper_J-3

http://www.pilotfriend.com/aircraft%20performance/Piper/1.htm

Kada sam imao osam godina, motorika mi je bila preslaba da uspesno pilotiram u simulatoru letenja za Amstrad CPC 6128 koji se zvao "fighter pilot" ali sam umeo da citam, pa sam se preko najpoznatijeg vlasnika aviona Piper - stripskog junaka Mister No-a po prvi put upoznao s lepotom i teskocama pilotskog poziva. Koliko se secam Mr No je zaradjivao za zivot pilotirajuci iznad Amazonije komercijalnim cetvorosedom (PA-16 ?) upadajuci u razne avanture i sranja koje sam kao dete pratio u jednom dahu 

Da,da, to je cetvorosed PA-16 poslednja slika)

Piper-a inace ima "ko shashe", a ja sam poceo sa prvim, pa cu i da nastavim. Evo malo istorije, tekst sam preveo i kombinovao sa dva izvora:

file:///D:/01Avijacija/02Aircrafts/03CivilAirplanes/Piper/J-3%20Cub%20&%20variants/J-3%20Cub/cub.htm

http://en.wikipedia.org/wiki/Taylorcraft_Aircraft

"Da bi se nasli pocetci Cub-a (Cub = mladunce divlje zveri, ili slobodnije zvercica) treba da se vratimo u sredinu dvadesetih godina proslog veka, kada su braca Clarence-Gilbert i Gordon Taylor osnovali kompaniju za proizvodnju aviona ("Taylor Brothers Aircraft Corporation"). Kao mnogi biznisi i ovaj je poceo dobro ali nakon pogibije Gordona Taylora 1928, pri isprobavanju jednog aviona, njegov brat Clarence-Gilbert premesta kompaniju u Bradford u Pensilvaniji (Pennsylvania, savezna drzava USA) gde su mu ponudili novu fabriku, lokalni aerodrom i plus 50 000 $ investicija. Jedan od investitota bio je i William Thomas Piper, koji se obogatio od nafte. taylor i Piper su delili san o tome da avioni budu dostupni Amerikancima poput automobila. Taylor je, nakon nastavka na izradi modela Chummy neko vreme, napustio ovaj  dizajn i krenuo sa novim projektom jeftinog aviona, jednostavnog za gradnju, koji bi konkurisao sa tezim avionima uobiocajenim za to vreme. Bio je to model  Cub. Klasicna borba inzinjera i biznismena ubrzo je napravila jaz izmedju dva partnera. Piper je iskoristio odsutnost Taylora zbog bolesti i uputio Taylor-ovog drugog inzinjera Walter-a Jamouneau-a (Valter Zhamuno, valjda) da modifikuje Cub da bude atraktivniji i lakse prodavan (marketable). Kada se Taylor vratio doslo je do svadje i Taylor je napustio kompaniju i zavetovao da ce napraviti novi personalni avion bolji od Cub-a (formirao je 1935 svoju vlastitu kompaniju "Taylor Aircraft Company", kasnije 1939 preimenovana u "Taylorcraft Aviation Corporation").
Ubrzo katastrofalni pozar u  fabrici u Bradfordu, zaustavio je proizvodnju Cub-a (tada E-2 Cub). William T. Piper 1931 otkupljuje od Taylora prava za avion E-2 Cub, kao i ostatak imovine kompanije, sve za samo 600 US$. Avion E-2 nikada nije bio nesto izuzetno prodavan, pa je ovaj potez Pipera u to vreme izgledao ne samo kao hrabar, vec, u stvari, ludo hrabar potez. Clarence-Gilbert Teylor je ovim uspeo da napravi skok ka osnivanju Taylorcraft Aviation Company (sledece godine tj. 1932 ili 1935 ? - naisao sam na dva razlicita podatka) u Ohio-u (Ohajo, savezna drzava USA), a Piper je zapocinje svoj vlastiti biznis, iako na pocetku i dalje radi i trguje kao "Taylor Aircraft Company", Bradford, Pennsylvania.

Uskoro Piper premesta kompaniju, u bivsu predionicu svile u Lock Haven-u, i sredjuje se uprkos svim posledicam ovakvog prekida, tako da 1937 prodaje skoro 700 konstrukcija. U cemu je bila njegova tajna uspeha? Pa, imao je moderan dizajn ( sada nazvan J-3 Cub), motor od 40 ks i rezervoar sa 9 galona (34 litre) goriva, a sve to za samo 1300 $. Tokom sledece decenije, pretpostavlja se da je proizvedeno preko 14000 aviona.

Originalni motor Continental A-40 cinio je J-3 Cub-a samo malo slabijim,tako da je Piper ponudio varijantu motora od 50 ks kao opciju, a takodje i sa motorom Franklin iste snage i na kraju sa motorom Lycoming takodje. Lycoming je imao svoja postrojenja samo nekoliko milja dalje od Piperove fabrike, sto je dovelo do "vencanja" i saradnje na obostrano zadovoljstvo, iako je samo izvestan broj J-3 Cub-ova bio opremljen Lycoming motorima. Cub je postao veliki uspeh i do 1939, Piper je prodavao nekih 1300 aviona godisnje, sto je nesto sto bi "oduvalo" vecinu danasnjih proizvodjaca (Cessna je, na primer, 2004. godine planirala prodaju samo 600 jednomotornih propeleraca).

J-3 Cub postaje avion ikon tridesetih godina. Do 1940 Piper J-3 Cub se stabilizirao u formi koju svi prepoznajemo - sa motorom Continental od 65 ks i drvenim propelerom. Do tada J-3 je vec dobio takve "luksuzne" komponente kao sto su upravljivi repni tocak i rezervoar za gorivo od 12 galona (45,4 lit.).


By 1940, the Cub had stabilized in a form we would all recognize, powered by a 65 hp Continental, turning a wooden prop. By now the J-3 had acquired such luxuries as a steerable tailwheel and a 12 gallon fuel tank . No, priblizavao se Drugi svetski rat."

Nastavak sledi. , a usput evo nekih fotografija (tradicionalno zutih "zvercica"), izvori:

http://www.flugzeuginfo.net/index_en.php
http://www.taildraggersinc.com/pages/gallery/lebanon2003.html
http://www.flytailwheel.com/PiperJ3Cub.htm
http://www.sportaviationspecialties.com/Cub.htm
http://www.airliners.net/