Pionir lečenja strujom
Tajni život Nikole Tesle   
   
Tesla je prvi uočio značaj telesnog i prirodnog elektriciteta za zdravlje i izrađivao elektroterapeutske uređaje Kako je svojim munjama prizivao vanzemaljce?

Piše Miodrag Milanović

Opraštajući se od svog sugrađanina, Nikole Tesle, gradonačelnik Njujorka La Gvardija je rekao: “Umro je Nikola Tesla, umro je siromašan, ali, bio je jedan od najkorisnijih ljudi koji su ikada hodali ovom planetom. Ono što je stvorio veliko je i, kako vreme prolazi, postaje sve veće i sve grandioznije.” Teslin najveći izum, koji je do temelja izmeni sliku Zemlje, bila je naizmenična struja. Njegova borba da se taj izum najpre shvati i potom prihvati, trajala je desetak godina. Između 1880. i 1890. još uvek je direktna (ili jednosmerna), “Edisonova struja”, imala prevagu. Edison se, u svojoj bespoštednoj borbi protiv Tesle, služio i najnevernovatnijim smicalicama samo da bi svet odvratio od naizmenične struje. Tako je, nakon ogromnog Edisonovog zalaganja, u SAD uvedeno izvršenje smrtne kazne na električnoj stolici kroz koju je tekla “Teslina struja”. Smrtna kazna je izvedena prvi put na ovaj način u zatvoru Sing Sing 1890. Nakon što je nesrećnik pogubljen, Edison je izjavio da svaka američka domaćica može da očekuje smrt u svom domaćinstvu, sličnu smrti na električnoj stolici, ako u svom radu koristi naizmeničnu struju!

Vibracije zemlje
U maju 1885. Džordž Vesetinghaus je otkupio patentna prava na Teslin višefazni sistem naizmenične struje, transformatore i motore, te je borba sa Tomasom A. Edisonom postala manje neizvesna. Naime, ubrzo su naučnici i biznismeni shvatili da Teslin sistem znači bolji prenos, sa manje rasipanja energije nego što je to bio slučaj sa jednosmernom strujom. I, kada je 1893. Vestinghaus odlučio da svetsku izložbu u Čikagu osvetli Teslinom strujom, postalo je sve jasno.
Taj uspeh i potonja pobeda na konkursu omogućila je Tesli potpisivanje ugovora po kome mu je bilo odobreno da napravi prvu “mašineriju za proizvodnju struje” ili hidrocentralu na vodopadima Nijagare. Projekat se već 1896. godine pokazao uspešnim, a građani Bufala su prvi dobili struju.
“Da je hteo samo novac i laskanje svetske naučne javnosti”, reći će potom Vesteinghaus (Njestinghouse), “Tesla bi već tad stao sa daljim pronalascima - ali, on se time nije zadovoljavao. Nije imao smisla za sopstveni marketing, već je jednostavno išao iz projekta u projekat”. Na teleautomatskim uređajima Tesla je radio već 1898, a do kraja DžIDž veka i na talasima koji bi se prostirali kroz zemlju. Otkrio je da se električne vibracije zemlje mogu upotrebiti za prenošenje nekih oblika energije. Kada je, probe radi, osvetlio 200 lampi na udaljenosti od 40 km, bez žičanih provodnika, mnogi su pomislili da se tu radi o triku a ne o bežičnom prenosu energije. Čovek je, kazivao je Tesla, izložen posebno “ratu” još od postanka sveta: ratu između pozitivno naelektrisanih talasa iz kosmosa i negativno naelektrisanih, iz zemlje.

Zli duhovi – štetni talasi
Nevidljivo more talasa koje nas zapljuskuje svake sekunde ima svoje mirne struje - to su talasi visoke frekvencije i male snage, zatim “pastelne struje” - to je vidljiv deo elektromagnetnog spektra, ali i opasne orkanske struje - zračenje vrlo male frekvencije razorne snage. Svakog trenutka svi ovi talasi se lome i sudaraju oko čoveka i u njemu. “Mitovi o zlim duhovima”, reći će Tesla jedne prilike za list Sunce (The Sun), “sigurno su, svojim velikim delom, nastali zbog nevidljivih, štetnih talasa koji se mogu registrovati samo naučnim eksperimentima. Tako uočeni, nebo i zemlja izgledaju kao iz nekog strašnog mita - neka potpuno strana i zastrašujuća planeta.” Tesla je prvi uočio (za sve svetske naučnike to je tada, 1890. godine, bila “puka fantazija”), da je elektromagnetska ravnoteža u ćelijama osnovni preduslov za zdrav, normalan život: “Ali, kad se čovek kreće po opasnim poljima može izgubiti dragocenu energiju ili je dobiti previše.”. Ceo vek će proći od ovih Teslinih reči da bi ih u potpunosti potvrdio rad nemačkog inženjera i fizičara Roberta Endrosa koji je serijom eksperimenata vršenih od 1992. nesumjivo utvrdio da unutrašnji elektricitet omogućava ćeliji da radi prema svom sopstvenom ritmu. Kad do nje stižu talasi inteziteta jačeg ili slabijeg od njenog, oni remete taj prirodni ritam (po principu rezonancije) i ona ubrzava ili usporava svoj rad, počinje da greši u radu, odumire ili se nekontrolisano deli izazivajući rak. Struja i elektricitet koliko može koristiti čoveku toliko mu mogu i odmoći. Tesla je, u medicinske svrhe, tokom 1891/92. godine projektovao i izradio više svojih električnih oscilatora visoke frekvencije. U principu, to su bili uređaji koji su se sastojali od mašine (generatora visoke frekvencije sa 5-10000 treptaja u sekundi), koju napaja transformator od više desetina hiljada volti. Na krajevima sekundara ovog transformatora se nalazi varničar - dve blisko razmaknute kuglice. Upotreba Teslinih struja u lečenju ljudi simbolično je najavljena njegovim čuvenim predavanjem pred članovima Američkog instituta elektroinženjera u Kolubija koledžu u Njujorku 20. maja 1891. godine. Tema predavanja je bila: “Eksperimenti sa naizmeničnim strujama vrlo visoke frekvencije i njihova primena”.

Čuda na predavanju
Predavanju je prisustvovao jedan mlad lekar, budući elektroterapeut, S. H. Monel ( Monell) koji je kasnije, kao profesor, opisao predavanje u svojoj knjizi “Visokofrekventne struje u medicini i zubarstvu”. Knjiga je bila namenjena studentima medicine i lekarima, a izdata je 1910. Jedan njen primerak, iz lične zaostavštine Nikole Tesle, nalazi se u beogradskom Muzeju. Koliki se tada značaj pripisivao Tesli u medicinskim krugovima može da se vidi na celoj početnoj strani ovog univerzitetskog udžbenika, gde je štampana fotografija Nikole Tesle kako sedi u svojoj laboratoriji pored svog transformatora, opkoljen električnim varnicama.
Teslini eksperimenti su zapanjili kako slušaoce na Kolumbija koledžu tako i čitaoce, jer je osam naučnih časopisa iz Amerike, Engleske, Francuske i Nemačke istovremeno objavilo ovo predavanje kojim je Tesla ukazao na moguće primene visokofrekventnih struja i njihovu neškodljivost po čoveka. Tesla je za lečenje koristio, u principu, dve vrste oscilatora. Jedni su imali po dve metalne ploče spojene provodnicima za krajeve oscilatora. Ove se ploče, umotane u gazu ovlaženu kiselinom, zbog zaštite kože, prislanjaju na obolelo mesto. Druga vrsta oscilatora je imala jedan svoj kraj uzemljen, a drugi vezan za metalnu ploču koja je radila kao emisiona antena i svojim zračenjem delovala na celo ljudsko telo.
Profesor Monel ovako je u svojoj knjizi opisao ovo Teslino nezaboravno predavanje: “Te majske noći 1891.g. Nikola Tesla, Srbin, mlad i entuzijasta sa poetskim nadahnućem i izgledom jednog genija, stajao je ispred Američkog instituta električnih inženjera, paleći sijalice sa strujom koja je neškodljivo prolazila kroz njegovo telo i grejala do usijanja žice dodirom njegove ruke... Sa veselim držanjem i bez fizičkog naprezanja, Tesla se uključio u električno kolo struje koja bi, po svim zakonima jednosmerne i naizmenične struje, dovela predavanje do kraja, jer bi dragi predavač bio mrtav! Ipak, on se izvukao, zapanjujući gledaoce, prikazujući sve više i više razna neuobičajena električna pražnjenja, novorođena u nauci o elektricitetu i krštena imenom visoke frekvencije. Ovo predavanje je proslavilo Teslu u celome svetu.”

Izlečio Edit Pjaf
Tesla je još tih dana podrobno objasnio da se sve struje prostiru po površini tela i da obavljaju njegovo površinsko zagrevanje. Time se objašnjava njihova bezopasnost jer ne prodiru duboko pod kožu, ne prolaze kroz srce ili pluća, usled čega bi mogla da nastupi smrt. Inače, oscilatori su bili prilično glomazni i zauzimali su znatan deo ordinacije. Obično su morali da imaju parni pogon za pokretanje mašine generatora visokofrekventne električne struje.
Bio je izuzetan uspeh kada je Tesla uradio prenosni minijaturni oscilator koji je popularno nazvan “mini Tesla” ili “džepni Tesla”. Lečenje Teslinim strujama je vremenom postalo vrlo efikasno i vrlo popularno. Monel u svojoj knjizi navodi čitav niz klinika u Americi i Evropi koje su naučno ispitivale dejstva ovih struja i našli su da su izuzetno blagotvorne za razne bolesti; na prvom mestu su bolesti kičme, reuma, artritis... Takođe, doprinose jačanju organizma i psihičkom ozdravljenju. Posle primene Teslinih struja dolazilo je do momentalnog sniženja mokraćne kiseline, što je bio ubedljiv dokaz njene lekovitosti. Pošto u tadašnje vreme nije bilo današnjih lekova (aspirini, vitamini, sulfo-preparati, antibiotici), to je primena ovih struja bila od vrlo velikog značaja.
U Evropi su veliki uspeh sa upotrebom Teslinih struja postigli Arsen de Arsonval, lekar i fizičar, akademik Blondel i nemački lekar iz Sarbrikena Marsel Fluge. No, kako navodi u svojoj knjizi S.H. Monel, jedino De Arsonval nikad nije pomenuo da se koristi Teslinim izumom. Naprotiv, govorio je o svojim strujama koje u odeljenjima za elektroterapiju i dan danas nazivaju de Arsonvalovim strujnim talasima! Ostalo je zapisano da je slavna francuska šansonjerka Edit Pjaf (Piaf) svojevremeno izlečila upalu grla Teslinim strujama - tačnije, koristila je oscilator “mini Tesla”.
Govoreći o dobrom i korisnom elektricitetu, Tesla je često napominjao da se treba štititi od onog lošeg - “zlog duha”. Tako je zapanjenom novinaru Sunca rekao: “Jedno od blagotvornih dejstava vode je i mehaničko spiranje elektriciteta sa površine kože. Ako još na dno kade stavite isitnjeno grumenje gline, ona će upiti sve štetne struje iz vašeg tela. Uzemljenje vršite i dok hodate po zemlji, pogotovo vlažnoj, ili pesku, travi... Kad ste u prilici, pustite da vam preko podlaktice teče mlaz vode. Boravak pored bilo koje vode - jezera, reke, fontane, vodoskoka ili potoka, napuniće vas prirodnim elekticitetom koji će se posle uspešno boriti protiv štetnog.”

Kontakt sa svemircima
Teslini intervuji i izjave izazivali su nevericu i čuđenje. Godine 1901. on je obznanio da je pokušao kontakt sa nekom eventualnom civilizacijom iz kosmosa (“ako je ona uopšte moguća”), tako što je poslao pruke u vidu uzastopne serije munja dugačkih od 41 do tri stotine metara. Tek kad su drugi naučnici potvrdili njegovo delo, splasnuo je podsmešljivi ton u nekim naučnim žurnalima koji je počeo dominirati kad se pominje “Teslina poruka Marsu”. Poruke su bile poslate iz laboratorije u Kolorado Springsu u kojoj se, po svedočenjima mnogih, Nikola Tesla igrao munjama.
Nik Harvin (Nic Harnjine), NASA inženjer, je 1963. objavio knjigu u kojoj je Slučaj Rozvel (navodni pad letećeg tanjira u SAD) povezao sa Teslinim eksperimentima “kontakta treće vrste”.
Sa kapitalom od 150 hiljada dolara, dobijenim od bankara Morgana, Tesla je 1900. godine počeo na Long Ajlendu da konstruiše toranj za emitovanje bez žica. Tesla se upustio u nove, smele naučne avanture koje su bez daha ostavile Edisona, njegove konkurente, saradnike i celu američku javnost.
Tesla je tvrdio da će naprviti sistem uz pomoć koga će bez žica, dakle vazdušnim putem, biti moguće na daljinu slati poruke, sliku (preteča TV), vremenske ili berzanske izveštaje. Edison je iskoristio sve svoje veze, uticaj i ucenu (tvrdnja novinara Erika Vimana), da ubedi Morgana kako bi ovaj povukao svoju finansijsku podršku. Edison je uspeo i Tesla ostaje bez finansijske podrške. Morgan izjavljuje da je zbog finansijske panike i nedoumice da li će se uloženi novac uopšte vratiti, uskratio Tesli podršku. Bio je to Teslin najveći poraz. Povlačenje postiđenog i utučenog Morgana iz Teslinog projekta na više načina se negativno odrazilo na njegov tadašnji i budući rad. Tadašnja Amerika i, ako ćemo zaključivati u planetarnim razmerama, civilizacija, bila je nedorasla Teslinim naučnim vizijama.

Izvor: Novosti / Trece Oko