Medicinski izrazi

Razumevanje medicinskih izraza i žargona može da vam pomogne u hitnim slučajima poremećaja zdravlja da zatražite na najbrži način i bez zabune pomoć, ili da shvatite šta vam lekari govore

Novije istraživanja pokazuju da tek svaki četvrti čovek može precizno da definiše reč „nesvest“, a to je stanje koje maltene svi poznaju i može da ima i te kako ozbiljne posledice. Zbrka koja nastaje zbog pogrešne upotrebe medicinskih termina može da dovede do toga da vam ne pruže hitnu pomoć kada bi trebalo, a s druge strane, ne možemo svi da studiramo medicinu da bismo znali takvu terminologiju.
Medicinski žargon upravo je svojevrsni oblik „stenografije“ koja zdravstvenom osoblju omogućava bržu i preciziju komunikaciju, a vreme je često, ako ne i uvek, presudni faktor u hitnim stanjima. Da sve bude još ozbiljnije pojavila se i “telemedicina”, dijagnostikovanje bolesti putem telefona (njene začetke primećujemo i kod nas, već pri pozivanju broja 94) što nas dtera da poznajemo tačno značenje izraza važnih za naše zdravlje. Ovaj kratak rečnik može vam u tome pomoći...

•     Anafilaktički šok - po život opasna alergijska reakcija koja može da bude izazvana nekom hranljivom namirnicom (jagode, jaja, riba, orasi, kikiriki...), lekovima poput penicilina, ubodom insekta, ili kontrastnim sredstvom pri rendgenskim pregledima. Simptomi uključuju osip po koži, otežano disanje, oticanje jezika i grla, nagli pad krvnog pritiska... Hitno je potrebna injekcija adrenalina, davanje antihistaminika, a ponekad i kortikosteroida.
•     Biopsija - pregled kojim se uzima uzorak tkiva za laboratorijsku analizu, najčešće mikroskopiranjem, da bi se dijagnostikovala bolest. Može da se sprovede u lokalnoj, ili opštoj anesteziji, u zavisnosti od mesta uzimanja tkiva. Metode koje se pri tom koriste uključuju uvodjenje deblje igle u tkivo, dok se iz nekih organa uzorak može dobiti samo endoskopijom, ili malim hirurškim zahvatom.
•     Kontuzija – ili potres mozga je udarac (obično u glavu, ili vrat) koji za posledicu ima gubitak svesti različitog trajanja (od par sekundi do 24 sata). Po vraćanju svesti javljaju se vrtoglavica, zbunjenost, kratkotrajne i često privremene amnezije, zamagljenje vida i mučnina praćenja povraćanjem. Najčešće ne ostaju dugotrajne posledice, ali se preporučuje konsultacija sa lekarom.
•     Konvulzije – trzanje, ili grčenje udova praćeno gubitkom svesti koje je kod dece mlađe od pet godina najčešće uzrokovano naglim porastom telesne temperature (iznad 40°C ). Kad konvulzije kod dece nisu vezane za visoku temperaturu, a ponavljaju se, uzrok može da bude epilepsija.
•     Povišena temperatura - normalna telesna temperatura je 36 – 37°C i svaka veća od te smatra se povišenom. Često je praćena drhatnjem, ili znojenjem, odnosno. groznicom. Osim vruće kože, simptomi su crveno lice, glavobolja i ubrzano disanje. Većina povišenih temperatura javlja se kao reakcija na virusnu, ili bakterijsku infekciju. To je način na koji se telo bori protiv parazita, jer povišenje telesne temperature sprečava rast bakterija i podstiče stvaranje antitela kojima se telo bori protiv infekcije.
•     Edem - otok koji je posledica nakupljanja tečnosti u tkivu. Može da ima razne uzroke, uključujući redukciju funkcije, pa čak i otkazivanje jetre, bubrega i srca.
•     Bočni položaj - ako je neko doživeo nesreću i bez svesti je, ili otežano diše mora da se postavi u bočni položaj, dok ne stigne hitna pomoć. Da biste to učinili, prvo se pobrinite da bolesnik leži na leđima, a zatim sledite ovih 5 koraka:
1.     Okrenite bolesnikovu glavu prema sebi, zabacujući je unazad da oslobodite disajne puteve
2.     Položite vama bližu ruku uz bok bolesnika i podvucite mu je ispod zadnjice
3.     Drugu ruku položite preko prstiju i udaljeniju nogu prebacite preko bliže noge u visini gležnja
4.     Uhvatite odeću na boku jednom rukom, dok drugom podupirete bolesnikovu glavu, pa povucite ga prema sebi da ga oslonte na svoja kolena
5.     Savite bolesnikovu gornju ruku i gornju nogu, kako se ne bi okrenuo na lice dok ga spuštate sa svojih kolena na sto
Zapamtite:   Ako sumnjate da je povređenom oštećena karlica, nemojte ga uopšte pomerati.

•     Tahikardija - ubrzani srčani rad iznad 100 otkucaja u minuti kod odraslih (normalan je 72-78 ) koje se dešava i u normalnim situacijama, kad se, na primer, bavimo nekom fizičkom aktivnošću, ili smo uzbuđeni. Kada se, ipak, javi u potpunom mirovanju može da bude znak neke srčane anomalije, ili kardiovaskularne bolesti.
•     Nesvestica - potpuni gubitak svesti o sebi i okolini, zbog smanjene moždane aktivnosti, najčešće posle povrede glave, ili gubitka krvi (ishemije). Onaj koji je u nesvesti diše i dalje, ali ne čuje i ne vidi potpuno, ni jednim svojim čulom ne opaža išta, niti kasnije može da se seti dešavanja. Zastrašujuće je što oči onesvešćenog mogu da ostanu otvorene i što pritom ne možemo lako da je probudimo.
•     Kolposkopija - pregled grlića materice kojim se traže eventualne promene koje izaziva rak, ili prekancerozno tkivo. Sprovodi se aparatom sa uveličavajućim sočivom i to je rutinski sledeći korak koji se radi ako nalaz brisa grlića materice (Papa test) nije uredan.
•     Hipoglikemija - nizak nivo šećera u krvi, čest kod dijabetičara kad preskoče obrok, ili su naporno telesno radili, ili posle ubrizgavanja previše insulina. Kad se hipoglikemija javi, oboleli mora odmah da pojede malo šećera, ili čokolade, jer u protivnom može da dođe do gubitka svesti.Hipoglikemija je slabija prolazna tegoba i kod zdravih koji se neredovno hrane, ili posle teškog fizičkog rada i lako se iz nje izlazi čašom soka, na primer.
•     Hipotenzija - krvni pritisak koji je manji od normalnog, a on se javlja u rasponu 95-135/65-85 mmHg. Praćena je vrtoglavicom, ili čak i nesvesticom, naročito ako se naglo ustane iz ležećeg, ili sedećeg položaja.
•     Hipotermija – stanje koje nastupa kada telesna temperatura padne ispod 34° C /u smrzavanju/. Može da dovede do letalnog ishoda.
•     Hiperglikemija - stanje koje nastaje kad je nivo šećera u krvi veći od normalnog /po pravilu kod dijabetičara/, uz simptome kao što su preterana žeđ i učestalo mokrenje, pospanost i opšti osećaj slabosti. Razlog može da bude propuštena injekcija insulina, ali može da se javi i kod onih kojima bolest još nije dijagnostikovana. Najteži oblik je hiperglikemijska koma, koja je po život ozbiljno stanje.
•     Hipertenzija - krvni pritisak koji je iznad normalnog (iznad 149/90 mmHg). Često nema nikakvih simptoma ni tegoba, ali ako se pritisak dodatno poveća, mogu da se jave glavobolja, zadihanost i poremećaj vida. Povećava i rizik od srčane bolesti, infarkta srca i moždanog udara.
•     Hipertermija - izuzetno visoka telesna temperatura, oko 41°C .

Izvor