Dečja koža ne trpi hladnoću. Čim temperature postanu niže i vetar počne da duva, njihov epiderm trpi, jer je njegov hidrolipidni film mnogo manji nego kod odraslih osoba. On se razvija tek u pubertetu. Naročito treba obratiti pažnju kod dece sklone alergijama, jer je opasnost od dehidracije kože veoma velika, obzirom da je njihov epiderm prirodno osetljiviji. Ono što je važno za svu decu jeste - zaštita!

Na planini
Na visini morate obratiti pažnju na nekoliko elemenata. Pošto je nivo vlage veoma nizak, dečija kože je još podložnija dehidraciji i sušenju. Istovremeno, pošto tamo skoro da nema zagađenja, zaštita od ultraljubičastog zračenja je smanjena, a odsjaj sunca na snegu je veoma veliki: oko 85%.
U toku dana, prvenstveno treba dečiju kožu zaštititi od sunca. Tim pre što dete, zbog hladnoće, ne oseća grejanje sunčevih zraka kao leti. Zimi, kritično doba dana je između 10 i 14 sati. Pola sata pre izlaska na vazduh, namažite detetu lice kremom sa visokim zaštitnim faktorom, a naročito jagodice, nos i uši, ako nisu pokrivene kapom. Ponavljajte mazanje na svaka dva sata, kao i u slučaju pada na snegu.
Naravno, ne zaboravite da zaštitite i usne. Pažnja! Najbolje bi bilo da svaki član porodice ima svoju grožđanu mast da ne bi došlo do eventualnog prenošenja mikroba ili gljivica.

Male zimske "nevolje"
Za zimu vezujemo manje neprijatnosti. Ispucala koža uglavnom na šakama i usnama, ponekad je bolna i može da krvari. Pošto je isušena, koža mora da se maže hidratantnom kremom ujutru i uveče. Da bi se smanjila opasnost od infekcije, može se koristiti antiseptički sapun.
"Snežna" upala oka se javlja samo na planini. To je zapaljenje rožnjače pod uticajem ultraljubičastih zraka. Simptomi: utisak kao da je nešto upalo u oko, crvene i suzne oči 4 do 6 sati posle izlaganja suncu (nekada i ranije), naduveni kapci.
Do trinaeste godine, 60% UVA i 25% UVB zračenja prolazi kroz kristalno sočivo u oku. Nošenje kvalitetnih naočara za sunce je apsolutno neophodno. One moraju pokrivati što više, čak i sa strane. Možete i, posle konsultacije sa lekarom, svakog jutra sipati kapi u oči kao zaštitu od jake svetlosti. U toku lečenja, na oči se mora staviti gaza. Leči se antiseptičkim kapima za oči ili oftalmološkom mašću.

U gradu
Dva su razloga za dobru zaštitu dečije kože zimi. Na klimatskom planu, što je napolju hladnije, to je vazduh suvlji i voda više isparava na koži ako dete izađe a da prethodno nije namazano. Unutra, stanovi su često suviše zagrejani, što je takođe jedna vrsta agresije na dečiju kožu.
Pre svakog izlaska na vazduh, važno je namazati detetu lice i ruke, koji se brzo suše, zaštitnom hidratantnom kremom. U slučaju velikog sušenja kože, izaberite neko ulje koje će, zbog veće masnoće, stvoriti zaštitni film.
Nemojte zaboraviti usne koje su još uvek veoma osetljive na hladnoću te im je zato neophodna dobra hidratacija. Tim pre što deca, kad su im usne suve, imaju običaj da ih vlaže jezikom. Vodite naročito računa kod dece koja nose protezu jer se kod njih više luči pljuvačka, oni ližu usne koje se potom brže suše.

Protiv hladnoće
U gradu, dobar kaput, kapa i šal su dovoljni da detetu bude toplo. Na planini je drugačije. Savetuje se da detetu obučete tri sloja jer, da bi bilo toplo, treba pustiti vazduh da cirkuliše. Prvi sloj bi trebalo da bude od sintetičkih vlakana da omogući sušenje znoja i vlage. Trebalo bi, na primer, izbegavati pamuk koji čuva vlažnost i daje detetu osećaj da je mokro. Tako dete može da se prehladi. Drugi sloj treba da drži toplotu. Poželjni materijali su vuna, vata i perje. Poslednji sloj treba da bude nepromočiv. Najbolje se jakne od poliamida.

Saveti za sasvim malu decu
Izaberite mesto na visini do 1.800 m nadmorske visine. Preko toga, dete može patiti od nesanice, nedostatka apetita.

Pazite na opasnost od hipotermije kod beba koje se malo kreću. Pored toga, na planini se ne savetuje šetanju beba u nosiljkama u kojima su bebe nepomične, jer se cirkulacija krvu u donjim ekstremitetima ne odvija kako treba.

Na visini, takođe treba: redovno piti tečnost. Opasnost od dehidracije je veća te zbog toga treba dete terati da što češće pije (barem 1,5 l tečnosti dnevno). Često se odmarati. Količina kiseonika je manja na visini, dete se brže zadiše i umori tokom šetnje. Savetuje se pauze na svakih pola sata. Kontrolisti ORL infekcije. Ako je dete prehlađeno, bolje ga nemojte voditi žičarom. Tada postoji opasnost od bolnog pritiska u ušima jer Eustahijeva truba ne funkcioniše kako treba prilikom ORL infekcije.

Izvor