Piće i depresija

Moguće je da je sklonost ka depresiji nasledna; moguće je, naravno, i da zbog životnih prilika neke osobe padaju u depresivna stanja češće od drugih. Ipak, postoji niz drugih faktora koji mogu dovesti do anksioznosti. Oni su uslovljeni našim odlukama i našim neodgovornim ponašanjem. Stvar je proste računice - ljudi koji piju alkohol da bi se osećali bolje u stvari samo pogoršavaju svoje stanje i postaju samo još više skloni depresiji. Drugim rečima, ako ste od onih koji u alkoholu traže lek protiv teskobe, anksioznosti i tuge, samo povećavate rizik da u dogledno vreme obolite od depresije.

Kao i sve druge vrste opijata koje umemo da unosimo u svoj organizam, i alkohol predstavlja samo privremeno rešenje. On slabi senzore koji su zaduženi za ublažavanje depresije i teskobe. Prekomernim konsumiranjem alkohola naš prag tolerancije smanjuje se toliko da mozak na kraju više i nije u stanju da spreči nadolazeći talas depresije. Moguće je da vam sve to zvuči samo kao prazna priča o štetnosti faktora koji nam skraćuju životni vek. Imate pravo tako da mislite, ali onda se nemojte žaliti kada vam čašica, dve ili tri, na koje ste se baš lepo navikli, ne budu otklanjale loše raspoloženje.

Uticaj alkohola na naš organizam je toliko ozbiljan da bi bilo dobro zahtevati od kompanija koje proizvode alkoholna pića da na etikete stavljaju i napomenu u kojoj će biti jasno istaknuto da prekomerna količina alkohola može ozbiljno i trajno da ugrozi psihičko zdravlje. Pošto je veoma mala, skoro nikakva, verovatnoća da će se tako nešto dogoditi u bliskoj budućnosti, ostaje vam samo da budete pažljiviji kada sledeći put odlučite da svoju tugu i loše raspoloženje utopite u piću.

Izvor: Krstarica

zlo

Niposto resenje problema traziti u drozi  i alkoholu.....

verujte mi to nije lek 

To bi bilo uzalud, kao sa cigaretama. Čisto kao alibi sitnim slovima sa strane piše da je pušenje štetno po zdravlje, a velikim lepim boldovanim slovima je napisan naziv cigareta i tako upozorenje ne vredi pet para ako čovek ne razmišlja glavom. A drugačije bi bilo da je obrnuto napisano, da se zna šta je važnije. Ne kod svih ali kod većine ljudi bi imalo efekta, sugestija je to. Ali ne može, biznis je to.

Sve vrste alkohola imaju principijelno nekoliko istih faza delovanja, samo se brzina prelaska iz jedne u drugu fazu razlikuje. Naravno govorimo o količini alkohola koja opija.

1. Prva faza je energetska, alkohol se brzo sagoreva i daje dodatnu energiju celom organizmu. Zato je osećaj dobar.
2. Kao posledica toga dolazi druga faza, euforija, kad se čoveku pojača reakcija, još uvek je vrlo aktivan, refleksi su mu malo usporeni, ali ne znatno i u zavisnosti od opšteg rapoloženja ili je veseo ili nasilan. Ova faza počinje ubrzo posle konzumiranja pića i kod vina i voćnih rakija traje vrlo dugo, a kod piva i skrobnih alkohola kao viski i votka vrlo kratko.
3. Treća faza je depresija. Vene su proširene, nervni sistem umrtvljen, refleksi usporeni, javlja se osećaj zamrlosti i otupelosti. Kod skrobnih alkohola ta faza počinje brzo, posle 15 minuta i traje dugo, a kod voćnih počinje tek posle više od jednog sata.
4. Pospanost. Refleksi su potpuno umrtvljeni, koncentracija veoma slaba.
5. Mamurluk je posledica trovanja nervnog sistema koje je pretrpeo prethodno zato je praćen glavoboljom, mučninom i neraspoloženjem.

Nema tu traženja ni L od leka za dušu.

Tiho i svesno  samoubistvo.

da klinci koji piju znaju istinsko dejstvo alkohola na nervni sistem, i dalje bi pili...

sve zavuisi od naše svijesti - koliko je razvijena ili ne odlučuje o svemu

Bolje biti pijan nego star 

baš mi nabaci dobar primjer 

portazi curu sumnjivog morala,ona je lek za umornu dusu