Novoizabrani predsednik SAD Barak Obama imenovao je bivšu državnu sekretarku Medlin Olbrajt da, uz bivšeg kongresmena Džima Liča, bude njegov predstavnik na globalnom finansijskom samitu, posvećenom aktuelnoj krizi, koji se ove sedmice održava u Vašingtonu.

Obrajtova bi uz Liča trebalo da prisustvuje nezvaničnim sastancima u sklopu finansijskog samita, u Obamino ime, ali još nije poznato sa kojim bi delegacijama trebalo da se sastanu i o kojim temama bi razgovarali.

Odlukom Obame da "zamoli bivšu sekretarku Olbrajt...da bude na raspolaganju da se sastane i saslusša naše prijatelje i saveznike u njegove ime", nekadašnja državna sekretarka iz vremena Bila Klintona nezvaničo će se, bar na tom važnom samitu, vratiti na svetsku scenu.

Olbrajtova je bila u grupi od oko 80 Obaminih savetnika tokom predizborne kampanje demokratskog kandidata, a zapadni mediji i analitičari, posle pobede Obame, njeno ime ni u jednoj varijanti nisu spominjali kao eventualno kadrovsko rešenje za neko mesto u kabinetu novog predsednika.

Olbrajtova, rođena 1937. u Pragu, u visoku amerićku politiku ušla je početkom februara 1993. godine, kada je određena za ambasadora SAD u Ujedinjenim nacijama.

Na predlog predsednika SAD Bila Klintona, pošto je Senat odobrio njeno imenovanje, na dužnost državnog sekretara stupila je u januaru 1997. i tako postala prva žena na toj značajnoj funkciji.

To imenovanje nikog nije iznenadilo, jer je Olbrajtova smatrana za jednog od najbližih i najodanijih Klintonovih saradnika, a u UN je vatreno zastupala interese administracije.

Ona je, prema mnogim tumačenjima, predstavlja ličnost koja je oličavala novu američku moć u eri posle raspada Sovjetskog saveza, kada su SAD predstavljale, praktično, jedinu super silu u svetu.

Novu, neprikosnovenu moć SAD u svetu, tadašnja vašingtonska administracija obilato je demonstrirala i tokom ratova na prostoru prethodne Jugoslavije, a Olbrajtova je imala kljućnu ulogu u artikulisanju američke politike na Balkanu.

Tvrd stav Vašingtona prema položaju Srba u Bosni, ali i na drugim prostorima u prethodnoj Jugoslaviji u periodu rešavanja krize, najdrastičnije je iskazivan bass kroz "beskompromisne" poruke Olbrajtove, koja je često krajnje osstro istupala i delovala protiv vitalnih srpskih interesa.

Olbrajtova je, međutim, u skladu sa globalnom politikom svoje zemlje, zdušno podržala realizaciju mirovnog sporazuma iz Dejtona u UN i glasala za ukidanje ekonomskih sankcija protiv SR Jugoslavije.

Njeno angažovanje u krizi oko Kosova, koju mnogi smatraju za najveći spoljnopoliticcki test u Klintonovom drugom mandatu, obeleženo je nepopustljivim stavovima kada je bila u pitanju srpska strana.

Neki kritičari smatraju da je Olbrajtova nepotrebno izazvala rat, odnosno odlučujuće doprinela odluci da NATO bombarduje SRJ, jer nije dobro vodila mirovnu konferenciju u Rambujeu, februara 1999. i postavljala je uslove koji su bili neprihvatljivi za tadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića.

Smatra se da je ona bila odgovorna za zaoštravanje stava američke administracije u vezi Kosova, ssto je dovelo do bombardovanja SRJ od 24. marta do 9.juna 1999.

Takođe bivši američki državni sekretar Kolin Pauel, u memoarima je naveo da je Olbrajtova svoj stav o upotrebi vojske obrazložila rečima: "U čemu je svrha posedovanja ovakve superiorne vojne sile (...) ako ne možemo da je upotrebimo"?

Izvor: MTS-Mondo

Ajoooooj! Pa taman ja zaboravio na nju, njen plemeniti lik kad buu  ona! 
Vratite i Karlu ali ne Bruni 

Могао би господин косач да је посети више једном! 

Стално се они друже, ал ни он неће да је води са собом.