Jedno društvo okuplja se više od četiri decenije svakog petka u niškom restoranu "Amerikanac"

"Petkari" zajedno 2.100 noći

U društvu supruga pojavili se samo jednom! Bistriti politiku - zabranjeno, a mutiti špricere sa sodom - obavezno

Restoran "Amerikanac" je prvi niški privatni restoran i već decenijama je kultno mesto poznato po dobroj klopi, ali i još nečem. Jedno društvo se tu okuplja svakog petka uveče već 41 godinu! "Petkari", kako ih zovu, tu su od 1966. godine, uvek bez žena, jer je za njihove supruge "petak-izuzetak", osim onog u martu prošle godine kada su prvi put došli sa suprugama da proslave jubilej.

"Petkari" su, u stvari, jedno društvo niških gimnazijalaca koje se redovno okupljalo u kafani "Galija", u kojoj je svojevremeno radio Milan Mandić Amerikanac. A onda, kada su Mandići na brdu Kovanluk otvorili restoran "Amerikanac", Milan ih je pozvao da pređu tamo, oni prešli, dopalo im se, prešlo im u naviku, izabrali su petak kao dan obaveznog okupljanja i tako sve do današnjih dana. Bili i pili zajedno preko 2.100 noći između petka i subote. Jer, počinjali su u petak, ali obavezno zakačili i subotnje zore. Umesto Milana, sada ih dočekuje i sa njima se petkom druži mlađi gazda, sin Kokan.

To su "momci" raznih struka i političkih "boja" i opredeljenja, ali slučajno - nema dvojice sa istom profesijom. Petkom kada su na okupu - bistriti politiku je "zabranjeno", a mutiti špricere, i to uvek sa sodom - obavezno! Kome se omaškom otme neka politička reč, dobija prvo "žuti" karton, zatim pola sata apstinencije od špricera, a ako ponovi grešku - drugi "žuti" i isključenje sa druženja za taj petak. Međutim, disciplina je na visokom nivou i ovakvih mera gotovo da i nije bilo, osim što se socijalista Vlasta Đokić u poslednje vreme "samokritički distancirao" iz ovog društva.
      

I JEŠNI I PIŠNI

- Dobri smo igrači i u jelu i piću, dakle "ješni i pišni", što bi rekle Nišlije, ali nikad pijani da bi nam preseo neki naš petak. Zna se i naš sto koji je petkom rezervisan i gde nam se obavezno pridružuje gazda Kokan. Godinama je uz nas bila i njegova majka, naša Keva, dok je bila živa. Na trpezi ima i repova i vratova i krilaca i đuveča "velikog kao astal". I divljači i prepelica, a pošto među nama ima i lovaca, na meniju ponekad imamo i fazana. Sa putovanja po svetu donosili smo recepte atraktivnih jela, kaže Dušan Korunović, inženjer elektronike.
      
   
   

Dobra muzika i štimung nikada nisu manjkali "Amerikancu", ali i "petkari" umeju lepo da zatamburaju gitaru (najbolje Miša Mitić) i zapevaju. Zato im često od ostalih gostiju stiže bakšiš u kešu, ili piću, svejedno.

- Inspiraciju za ovo naše okupljanje dali su nam šezdesetih godina niški advokati koji su se četvrtkom okupljali u hotelu "Park", gde je odlazio i moj otac. Mi smo se odlučili za petak. Supruge su u početku gunđale, pokušavale i same da se druže, ali ne zadugo i onda su se pomirile sa našim "petkarenjem". Bilo im je lakše što makar znaju gde smo jedne večeri u nedelji, pa kad god došli - dobro došli. A dolazili smo obično u subotnju zoru - priznaje Vladimir Domazet.

Svetlana, supruga Dušana Korunovića, ispričala je reporteru Glasa da je jednog petka pokušala da, glumeći da je bolesna, odvrati Dušana makar od jednog druženja. Ostao je, vrpoljio se uz nju tokom večeri, ali omaklo joj se da pred ponoć kaže da joj je bolje, a Dušan je odmah skočio na noge lagane i zbrisao među svoje "petkare". Posle toga je shvatila da su nepopravljivi.

Gazda Kokan voli svoje "petkare". Oprostio im je silne čekove koje je, pre nego što bi stigao da unovči, već pojela inflacija. Zna se, inače, da je svakog petka jedna tura na račun kuće. Restoran ima svoju knjigu utisaka, ali "petkari" kažu da se u tu knjigu nikada nisu upisali. Zašto? "U tu knjigu se upisuju gosti, a ne domaćini i inventar". Mnogi među njima su se u međuvremenu okumili. Vlada Domazet i Staša Vukčević su u ovom restoranu organizovali i svoja svadbena veselja, a to je i mesto gde najčešće slave rođendane svoje dece i unuka.
- Imam problema sa pritiskom, drmala me i srčka, operisao sam karcinom, ali ništa me ne može zaustaviti da dođem kad god mogu, a još mogu. Ma kakvi lekovi i lekari, ovo je za moje zdravlje najbolja terapija - kaže jedan od njih Martin Ferlež.

Bivšem ministru za nauku i tehnologiju Draganu Domazetu su jedva "opravdali" višegodišnje odsustvo dok je bio angažovan na jednom uglednom institutu u Singapuru. Morao je da ih podmiti francuskim vinom i sirevima, što je, kako kažu, bio "dozvoljeni način petkarske korupcije".


Izvor: Glas Javnosti \ Milorad Doderović