Peticija za Zakon o eutanaziji

Traže pravo na svoju smrt

Olivera, Dragan, Zorka, Mira, Mladenka, Rade, Stana, Dača i Borka, stanari Gerontološkog centra „Beograd“ u Kačerskoj ulici na Voždovcu, traže da Skupština izglasa zakon o eutanaziji, ubistvu iz milosrđa. Oni kažu da imaju pravo da sami odlučuju o svom životu, jer bolesni, teško pokretni i zaboravljeni od svih samo hoće da „umru u miru“.

Sedamdesetogodišnja Olivera Manasijević, ekonomista u penziji, već nekoliko godina živi u Gerontološkom centru na Voždovcu, u stančiću od dvadesetak kvadrata za koji mesečno izdvaja 15.175 dinara. Posle dva moždana udara i dalje sama brine o sebi, ali se teško kreće čak i pomoću štapa.

- Sa mužem i dva sina imala sam lep, ispunjen život. Radila sam u spoljnotrgovinskoj firmi, živela u centru, putovala, družila se. Sada mi je život postao svakodnevno mučenje. Ovo je samo besmislena vegetacija... Zato tražim pravo na smrt. Hoću da se okupam, očešljam, da legnem u krevet, popijem pilulu i umrem - priča polako i potpuno trezveno Olivera Manasijević.

Njena komšinica, osamdesetdvogodišnja Zorka Lazić, učiteljica u penziji, u potpunosti podržava sve što Olivera govori.

- Moje opšte i zdravstveno stanje je takvo da ne vidim izlaz. Osećam da sam teret ćerkama, a teret sam i sama sebi. Mi smo sada samo senke koje se s mukom vuku ovim mračnim hodnicima - kaže Zorka Lazić.

Zorka Lazić ima dve ćerke i dvoje unučadi. Dolaze, brinu o njoj, ali njoj se više ne živi.

Pravo na smrt traži i sedamdesetosmogodišnja Mladenka Brkić.

- Svaki dan razmišljam o samoubistvu, ali bojim se da mi, ako pokušam, neće uspeti. Težak sam dijabetičar, život mi je uvek bio težak, a sada je postao nepodnošljiv. Kada bi odobrili eutanaziju, odmah bih se prijavila - kaže Mladenka Brkić.

Mladenka je protiv svoje volje u Gerontološkom centru. Muž joj je davno umro, a decu nije imala.

- Ovde me je na silu smestila žena sa kojom sam potpisala ugovor o doživotnom izdržavanju. Nemam nikoga, niko me ne obilazi, a dani su mi dugi kao godine - kaže Mladenka.

Dr Ljiljana Simić, psihijatar u Institutu za neuropsihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“, kaže da uz starost ide melanholija, a ponekad i depresija, pogotovo ako su stari ljudi sami i napušteni od svojih najbližih.

- Razlozi zbog kojih se javljaju ovakve misli jesu bolest, usamljenost i potreba da nekome pripadate. Starim ljudima najteže pada saznanje da su nemoćni i bespotrebni. U tim godinama česta su i razmišljanja o samoubistvu. Međutim, razmišljanja o eutanaziji nisu uobičajena za nas, jer su strana našoj religiji i vaspitanju. Ali to je svakako problem o kojem se mora govoriti - kaže dr Ljiljana Simić.



Izvor: Blic \ Violeta Nedeljković

Pitam se samo kolko zahteva ce ti ljudi potpisati pod pritiskom onih sa kojima imaju ugovor o dopzivornom izdrzavanju, ili cak i sopstvene dece koja zele imovinu.

U idelanom svetu -- naravnmo da svako mora da ima prava da odluci zeli li da zivi, ali ako je to prinuda i nesto sto izgleda kao jedini izlaz iz teske situacije koja se mozda moze popraviti i drugacije... nisam siguran.

Dati pilule ljudima koji mogu da razmisle i sami da ih popiju je jedno, a isljuciti aparate coveka u komi koji na to ne utice nesto sasvim drugo (i po meni mnogo strasnije).