Petar Aračić

Petar Aračić (* 25. juna 1885. Beograd - † 1958. London) je bio oficir, učesnik Prvog svetskog rata i diplomata.

Karijera

Posle šest razreda gimnazije u Beogradu, Knjaževcu i Zaječaru (1902), završio je Nižu školu Vojne akademije. Kasnije je završio i Višu školu vojne akademije sa generalštabnom pripremom. U čin pešadijskog potporučnika proizveden je 1906. a u čin kapetana II klase 1913.

Prvi svetski rat

Učestvovao je u ratovima od 1912. do 1918. Bio je na dužnostima komandira 2.čete i zastupnik komandanta 2.bataljona u 18. pešadijskom puku prvog poziva. Od 1916. do 1919. bio je na dužnosti pomoćnika načelnika štaba Šumadijske divizije I poziva, načelnika štaba 2. pešadijske brigade Vardarske divizije i 1. pešadijske brigade Moravske divizije. U čin majora unapređen je 1918. godine.

Između dva rata

Posle Prvog svetskog rata obavljao je dužnosti komandanta bataljona pešadijske podoficirske škole (1920), načelnika štaba 1. konjičke divizije (1922-1923), načelnika štaba konjičke inspekcije (1923-1924), načelnika štaba Dunavske divizijske oblasti (1924-1926). Posle usavršavanja jezika u Francuskoj (1926-1927), kao član Jugoslovenske misije, unapređen je u čin pukovnika (1927), jedno vreme 1927. god. bio je i Načelnik Štaba Bregalničke divizijske oblasti a zatim i vojni izaslanik u Poljskoj (1927-1928).

Tokom 1928-29 ponovo je načelnik štaba Dunavske divizijske oblasti, a zatim instruktor na Višoj školi Vojne akademije, zatim 1930-31 komandni oficir 56-te regimente i u međuvremenu i načelnik obrazovnog odelenja generalštaba. Od 1931. do 1936. bio je vršilac dužnosti načelnika Obaveštajnog odeljenja Generalštaba i unapređen u čin brigadnog generala (1933). Komandant Dunavske divizijske oblasti postao je 1936. i tu dužnost obavljao je do 1938. U čin divizijskog generala unapređen je septembra 1937. Do penzionisanja krajem 1940. obavljao je dužnost komandanta Boke Kotorske.

Drugi svetski rat i odlazak iz zemlje

Početkom rata aprila 1941. godine je opozvan iz penzije i postavljen za zamenika Komandanta primorske armijske oblasti. Nakon aprilskog sloma sa vladom kralja Petra Drugog izbegao je u Veliku Britaniju gde je i umro 1958. godine. Njegov grob se nalazi na groblju Kenzal Grin, na severu Londona.

Priznanja
Orden jugoslovenske krune II, III i IV stepena
Orden Karađorđeve zvezde IV stepena
Ordenom Belog orla sa mačevima IV i V stepena
Ordenom Belog orla V stepena
Ordenom Svetog Save IV i V stepena
različiti rumunska, poljska, grčka, belgijska, bugarska i francuska odlikovanja

Izvor: Wikipedia