Pet vekova zakleti papi
"Švajcarska garda" proslavlja ove godine 500 godina postojanja, zakletva novih gardista sutra na Trgu svetog Petra u Vatikanu

VATIKAN - Najstarija i najpoznatija vojna jedinica na svetu, Švajcarska papska garda, koja je brinula o bezbednosti ukupno 43 poglavara Rimokatoličke crkve, proslavlja ove godine 500 godina postojanja. Nova "klasa" gardista položiće zakletvu sutra, 6. maja, na svečanosti koja se tradicionalno održava na Trgu svetog Petra u Vatikanu, na dan kada je garda spasila papu Klementa VII od trupa nemačkog cara Karla V, koji je opustošio Rim 1527. godine.
Bila je to najpoznatija i svakako najteža bitka papskih gardista, jer je skoro cela jedinica izginula na stepeništu crkve Svetog Petra braneći papu koji se, zahvaljujući herojskom držanju gardista, spasao begom kroz tajne hodnike. Bitku protiv trupa cara Karla V preživelo je samo 42 od 189 gardista. Tada je poginuo komandir garde, pukovnik Gaspar Rua, a istorija beleži da je njegova hrabra supruga, kada je videla da je on poginuo, uzela njegovo oružje i borila se sve dok i sama nije poginula.
Jedinicu papskih gardista, poznatih i kao "branioci crkve", formirao je 1506. papa Julije II, a naziv Švajcarska garda potiče od toga što je papa zatražio od švajcarskog kantona da mu pošalje 200 vojnika, kao garant bezbednosti u sporovima sa Venecijom, Francuskom i Španijom. Oni su u Rim stigli 22. januara 1506. i to se smatra datumom osnivanja ove nesvakidašnje vojne formacije.
Jedna od ovogodišnjih manifestacija povodom obeležavanja 500-godišnjice papske garde bio je jednomesečni marš oko 80 njenih bivših pripadnika. Oni su od 7. aprila do 4. maja prepešačili 723 kilometra od Belincone na jugu Švajcarske do Rima, sledeći put dalekih predaka koji su u Vatikan stigli putem poznatijim kao Via Francigena.
Gardisti nose živopisnu plavo-crveno-zlatnu uniformu. Postoji pogrešno mišljenje da je tu uniformu dizajnirao veliki Mikelanđelo, a ona je zapravo delo bivšeg gardiste Žila Repona, koji ju je osmislio 1914, u obliku kakav je i danas.
Mada današnji gardisti završavaju obuku na najsavremenijem naoružanju, oni i dalje nose tradicionalno švajcarsko oružje iz XIV veka: mač i sekiru na dugačkom štapu, na čijem se vrhu nalazi koplje. Kopljanici danas štite ulaz u papinu palatu i privatne odaje šefa Vatikana. Tokom prošlogodišnje Konklave čuvali su ulaz u Sikstinsku kapelu, gde je za naslednika Jovana Pavla II izabran Benedikt XVI.
Iako Vatikan od druge polovine prošlog veka čuvaju i pripadnici italijanskih snaga bezbednosti, glavna briga gardista je i dalje sigurnost prvog čoveka Katoličke crkve. Gardisti to čine i u Vatikanu i na papinim putovanjima, i u više navrata su pokazali rešenost da zaštite papu po cenu života.
Godine 1981. mladi gardijski kapetan Esterman bacio se da svojim telom zaštiti papu Jovana Pavla II kada je na njega na Trgu svetog Petra u Rimu Turčin Ali Agdža pokušao da izvrši atentat.
Inače, dužnosti papske garde su najviše ceremonijalne. Ona danas broji 110 gardista koji su na straži na ulazu u papine odaje i ispred četiri glavna ulaza u Vatikan. Plata gardiste je 2.000 švajcarskih franaka, a smeštaj u Vatikanu je besplatan. Ove godine papa Benedikt XVI blagoslovio je 70 odlikovanih gardista.
(TANJUG)

Samo Švajcarci viši od 1,74

Pripadnici Garde obavezno moraju da budu Švajcarci, starosti između 19 i 30 godina, katolici, viši od 1,74 metra. Andre Vajs, šef regrutacione komisije u Švajcarskoj, tvrdi da decenijama nema problema sa regrutovanjem novih gardista.
- Godišnje nam je potrebno između 30 i 40 novih gardista, a prijavi se oko 80 kandidata koji ispunjavaju uslove. Biti pripadnik jedinice je čast. Posle tri godine službe dobija se priznata diploma eksperta - izjavio je Vajs.

Izvor: Press