Pet pravila za sunčanje

Ako se uzima u "propisanim", malim dozama sunčanje je pravi lek. Ali ako se pretera onda je upravo sunčanje glavni krivac za pojavu raznih tipova raka kože, posebno onog najopakijeg - melanoma. Naučite pet pravila (ABCDE) za rano prepoznavanje melanoma

Melanom je maligni tumor koji nastaje od pigmentnih ćelija kože (melanocita). Najagresivniji je od svih tumora kože i jedan od najmalignijih tumora uopšte jer, ukoliko se na vreme ne otkrije i ne leči, vrlo brzo metastazira i zahvata druge organe. Pored istanjenja ozonskog omotača, glavni uzrok za porast učestalosti melanoma i drugih malignih tumora kože u poslednjim decenijama je povećano izlaganje sunčevim zracima. Valja znati da dugotrajno izlaganje suncu izaziva starenje kože, tamne pege, istanjuje, isušuje kožu, a posle više godina javljaju se tumori.

Faktori rizika
Kao posledica dugotrajnog izlaganja suncu, zbog kumulativnog efekta UV zračenja, ili usled neumerenog kratkotrajnog, intenzivnog sunčanja koje dovodi do pojave opekotina, posebno u detinjstvu, ispoljavaju se negativni efekti solarne radijacije koja predstavlja ključni faktor rizika za nastajanje melanoma i ne-melanomskih karcinoma kože - kaže dr Dušan Škiljević, dermatovenerolog iz Instituta za dermatovenerologiju Kliničkog centra Srbije.
Ostali faktori rizika, navodi naš sagovornik, su: genski markeri, pojava melanoma ili displastičnog nevusa kod članova porodice, opekotine od sunca tokom detinjstva, povremeno intenzivno izlaganje suncu, prisustvo većeg broja mladeža na koži (više od 50 mladeža prečnika većeg od 5 mm), urođeni mladeži većih dimenzija, prisustvo više od 5 atipičnih mladeža (mrko ili nepravilno pigmentovani, sa nepravilnom ivicom, prečnika većeg od 5 mm), pojava tamno pigmentovane promene koja se menja, prethodna pojava melanoma, fototip kože I i II (osobe sa svetlom kožom, plavom ili riđom kosom koje lako izgore na suncu). Na spisku krivaca za melanom su i prekomerno izlaganje suncu (sportovi na otvorenom, poljski i drugi radovi vezani za dugo izlaganje suncu), boravak na području sa velikim brojem sunčanih dana, kao i preterano korišćenje solarijuma.

Rano otkrivanje najvažnije
Najjednostavniji način da otkrijete melanom u ranom stadijumu je da naučite kako da samopregledom kože prepoznate znake tzv. ABCDE pravila. Ako ste na mladežu zapazili jednu ili više promena obavezno konsultujte svog dermatologa. To su, između ostalog, glavni saveti stručnjaka u preventivnoj kampanju Euromelanoma - evropski dan borbe protiv melanoma, koju će 11. maja, uz pomoć kompanije Beiersdorf-Eucerin i pod pokroviteljstvom ministartsva zdravlja, organizovati Udruženje dermatovenerologa Srbije i Evropska akademija za dermatologiju i venerologiju.
- Premda je melanom jako agresivan tumor, ne treba paničiti. Jer, njegovo rano otkrivanje i pravovremeno lečenje omogućavaju izlečenje, odnosno, poboljšanje preživljavanja. Terapija izbora je hirurško uklanjanje promene koje, ukoliko se izvede dok je melanom u ranom stadijumu, dovodi do definitivnog izlečenja kod 90-95% pacijenata. Kod uznapredovalih slučajeva, kada su prisutne metastaze u mozgu, kostima, plućima, jetri ili drugim organima, situacija je značajno lošija i stepen preživljavanja je nizak. Kod ovih pacijenata se pokušava sa raznim hemioterapijskim i imunoterapijskim protokolima, uključujući i vakcinacije, kao i tzv. modifikatorima biološkog odgovora. Mnoge od ovih terapija su još u eksperimentalnoj fazi i njihova efikasnost tek treba da se proceni. Ono što ohrabruje je činjenica da brojni svetski centri ulažu mnogo u istraživanja i stalno izlaze sa novim terapijskim modalitetima, pružajuči nadu čak i pacijentima sa uznapredovalom bolešću - kaže dr Škiljević.

Incidenca u porastu
Učestalost tumora kože, a među njima i malignog melanoma povećava se poslednjih 30 godina svuda u svetu. Svake godine oboli oko 130.000 ljudi, 37.000 umre od melanoma, a broj novih slučajeva je u stalnom porastu (3-7% godišnje). Melanom se sada ubraja među 10 najčešćih malignih tumora u mnogim evropskim zemljama. Smatra se da 50-80% melanoma nastaje na prethodno zdravoj koži, a 20-50% malignom alteracijom mladeža (nevusa).
Melanom može da se javi u svakom uzrastu, ali izuzetno retko u detinjstvu. Najčešći je kod osoba starosti od 40 do 60 godina. U Evropi je češći kod žena nego kod muškaraca, ali muškarci češće umiru od melanoma, dok je u Australiji i na Novom Zelandu, koji inače imaju najveću učestalost melanoma u svetu, češći kod muškaraca. I u Srbiji muškarci oboljevaju nešto češće od žena.
Melanom može da se pojavi bilo gde na koži, međutim, kod žena su najčešće zahvaćeni donji ekstremiteti, dok je kod muškaraca najčešći na trupu, posebno na leđima. Kod pacijenata koji su hronično izloženi dugotrajnom delovanju sunca tokom života (zemljoradnici, mornari i drugi) melanom se uglavnom javlja na glavi ušima, licu i vratu. Melanomi koji se javljaju na trupu generalno imaju lošiju prognozu od onih na ekstremitetima, glavi i vratu.
- S obzirom da se smatra da je povećano izlaganje suncu, pored ostalog, glavni uzrok sve češće pojave melanoma i drugih malignih tumora kože očigledno je da osnovni vid prevencije predstavlja pravilna zaštita od štetnog dejstva sunca i drugih izvora UV zračenja. Ovim merama primarne prevencije, koja podrazumeva izbegavanje faktora rizika, svakako treba pridružiti i sekundarnu prevenciju, ustvari, rano prepoznavanje bolesti. Kako su negativni efekti UV zračenja kumulativni, odnosno, sabiraju se tokom života, jasno je da je neophodno da našu kožu štitimo od štetnog delovanja sunca još od detinjstva. Stepen zaštite nije isti za sve uzraste i sve tipove kože, ali postoje neke generalne preporuke kojih bi svi trebalo da se pridržavamo - ističe dr Škiljević.

(Ne)tačno o sunčanju
Najčešće zablude prilikom izlaganja suncu:
- Suncobran pruža dovoljnu zaštitu od sunca: - netačno.
- Kad stignete na plažu i nanesete zaštitnu kremu čitav dan ste zaštićeni: - netačno.
- Nanošenje krema sprečava tamnjenje kože: - netačno
- Ukoliko pravite pauze tokom sunčanja nećete izgoreti na suncu: - netačno.
- Oblaci sprečavaju zadobijanje opekotina od sunca: - netačno
- Možemo se izlagati suncu bez zaštite ako nam je koža pocrnela: - netačno
- Voda štiti od sunca: - i tačno i netačno. Štiti samo u dubini, dok plivate na površini voda se ponaša kao lupa, štiti od toplote ali ne i od sunca.
- UV zračenje nije opasno tokom zime: - netačno.
- Ako ne osećate toplotu tokom sunčanja nećete izgoreti: - netačno.
- Preparati za samopotamnjivanje kože štite od štetnih UV zraka: - netačno.

Preporuke za efikasnu zaštitu kože
- Izbegavajte direktno izlaganje suncu između 11 i 15 h, boravite u hladu
- Nosite adekvatnu odeću. Savetuje se majica dugih rukava, šešir i zaštitne naočari
- Koristite zaštitni antisolarni krem sa visokim faktorom zaštite (SPF), širokog spektra, koji pruža UVB+UVA zaštitu
- Antisolarna sredstva primenjujte u dovoljno debelom sloju svakodnevno, pre izlaska iz kuće i izlaganja suncu, na sve regije kože koje su izložene UV radijaciji
- Ponavljajte mazanje redovno, na svaka 2-3 sata, naročito ako plivate ili ste dugo van kuće
- Antisolarna zaštitna sredstva ne koristite da bi produžili boravak na suncu već da bi zaštitili kožu od štetnog delovanja sunca
- Ne ostajte dugo na suncu
- Izbegavajte solarijume

ABCDE kriterijumi
1. Asimetrija (asymmetry) - Ako povučete liniju kroz sredinu promene, videćete da dve polovine nisu simetrične
2. Ivice (borders) - Nepravilna, izreckana ivica
3. Boja (color) - Različita prebojenost mladeža, prisustvo više boja: crna, braon, ružičasta, crvena ili bela
4. Dijametar (diameter) - Ukoliko je mladež više od 5 mm u promeru
5. Evolucija (evolution) - Promena boje, veličine, oblika, izgleda površine, vertikalni rast mladeža, pojava svraba ili krvavljenja.

Izvor: Viva magazin

Pažljivo sa lekovima i izlaganjem suncu
Nedelja, 28. jun 2009. 09:51    

Hiperpigmentacija su tamno pigmentovane fleke na mestima prethodno postojećeg zapaljenja. One mogu biti prisutne kod svih tipova kože, ali su najintenzivnije i najteže kod osoba tamne kože.

Ovu pojavu mogu izazvati prekomerno izlaganje sunčevim zracima, povrede ili infekcije kože. U trudnoći se može pojaviti i lokalna hiperpigmentacija na licu, takozvana melazma ili maska trudnoće.

Ove fleke se pojavljuje u pedeset do sedamdeset odsto trudnica, posebno kod žena tamnijeg tena. Pojačava se usled izlaganja sunčevim zracima, a nastaje kod genetski predisponiranih trudnica pod uticajem lučenja hormona u trudnoći. Postepeno nestaje posle porođaja, ali isto tako može i ostati još neko vreme, piše "Glas javnosti".

Uzimanje kontracepcijskih pilula kod jedne trećine žena takođe izaziva melazmu kao i nekontrolisano izlaganje ultraljubičastom svetlu.

"Pojačana pigmentacija na licu može da se javi u trudnoći, a karakteriše je pojava mrko smeđih fleka na bočnim stranama obraza, čelu na i iznad gornje usne. Najčešće su jasno ograničene i lako uočljive. Iako je predispozicija za nastanak pojačane pigmentacije van trudnoće nasledna i verovatno prisutna već na rođenju, stanje ne postaje jasno definisano sve dok se u periodu adolescencije ne dostigne odgovarajući nivo cirkulišućih estrogena", objašnjava doktorka Jasmina Kozarev, specijalista dermatologije.

"Dubina pigmenta u koži je promenljiva, što ima direktan uticaj na izbor terapije u tretmanu. Pri pregledu kože uočavaju se tri tipa melazmi: epidermalni (svetlosmeđe boje), dermalni (pepeljastosmeđe boje) i mešoviti tip (tamnosmeđe boje)", kaže dr Kozarev.

Primenom preparata za lokalnu terapiju privremeno se ublažava pojava pigmentnih ćelija, ali se usled stvaranja novih pigmentnih ćelija iz folikula dlake, aktivnost istih nastavlja pa nekada može doći do pogoršanja dishromije.

Izlaganje ultraljubičastim zracima kod obolelih osoba koje se nalaze pod terapijom preparatima koji imaju karakteristike fotosenzibilizatora kao na primer psoraleni, hormoni, tetraciklini, nesteroidni antiinflamatorni, salicilati, benzodijazepini, antiparazitarni lekovi takođe mogu da uzrokuje pojavu mrljaste pigmentacije.

Parfemi takođe izazivaju hiperpigmentacije na svetlu izloženim (fotoeksponiranim) područjima, pa ih možemo povezati sa ograničenim promenama na licu ili vratu i mestima oko ušiju, gde se najčešće i nanose. Promene traju mesecima, a tipično je da se vrlo sporo povlače, pa je nekad potrebna i cela godina.

Izvor: MTS-Mondo