Mlađan Dinkić: Napadaju me oni koje grize savest

Protiv mene je politički iskonstruisana afera oko Nacionalne štedionice, a iza toga stoje oni koji osećaju grižu savesti zbog prepuštanja većinskog državnog udela privatnim licima - Božidar Đelić i bivša vlada - kaže u razgovoru za „Blic“ Mlađan Dinkić, ministar finansija u Vladi Srbije.

- Đelić je pokrenuo tu aferu još u doba Dušana Mihajlovića. Ja sam tad već bio smenjen i oštro kritikovao tadašnju vladu. UBPOK je saslušao predstavnike države u NŠ, Đelićeve pomoćnike Madžida Pajića i Budimira Lončara, a ne mene. Đelić je više puta obaveštavan o potrebi da dokapitalizuje NŠ, ali to nije učinio. Na kraju, 9. septembra 2003. dva meseca posle moje smene, na UO NŠ je konstatovano da je država izgubila većinsko vlasništvo. UBPOK je ustanovio da su Pajić i Lončar u to vreme bili na odmoru! Namerno ili slučajno, neko u bivšoj vladi je dopustio da državni udeo padne na 10 odsto. Sada se to više nego bezobrazno politički koristi protiv mene i aktuelizuje kada je grčka EFG banka završila proces preuzimanja od privatnih akcionara, kojima je bivša vlada omogućila da legalno uđu u NŠ, a ne ja kao bivši guverner.

Ali vi ste odgovorni što ste omogućili toj banci isplatu stare štednje.
- To nije tačno jer to tada nije bila nikakva privilegija, već teška obaveza. Nijedna banka nije htela na svojim šalterima stotine hiljada ogorčenih ljudi pokradenih u Miloševićevo vreme. Država je i osnovala NŠ sa osnovnim ciljem da isplaćuje staru štednju.

Zašto sada ne raspišete tender za isplatu stare štednje ?
- Preko NŠ, ali i drugih banaka, već je isplaćeno 95 odsto stare štednje. NŠ je uložila 2,5 miliona dolara u infrastrukturu za taj posao i tender je sada potpuno besmislen. Naša vlada je podigla na 37,7 odsto učešće države, koja sada ima pravo veta i može da garantuje isplatu stare štednje.

Jesu li raniji većinski vlasnici NŠ bili Vuk Hamović i Vojin Lazarević preko vezanih firmi?
- Uprava za sprečavanje pranja novca i UBPOK utvrdili su početkom 2004. da su sve transakcija oko NŠ obavljene legalno.

Ali u istom izveštaju Uprave se ukazuje da ima indicija da se radi o vezanim firmama?
- Te sumnje je ispitala NBS u vreme Kori Udovički i utvrdila da se ne mogu smatrati povezanim.

Kakve su veze NŠ i „Euroaksiz banke“ i je li ova banka kreditirala Hamovića i Lazarevića pri dokapitalizaciji NŠ?
- Kad sam postao guverner, video sam da NBJ drži devizne rezerve kod prvoklasnih evropskih banaka, a jedini izuzetak je bila mešovita srpsko-ruska banka u Moskvi. Dao sam nalog da se povuku depoziti. Direktori desetina firmi su zbog tadašnjeg spoljnog zida sankcija tražili da NBJ podrži tu banku jer su njeni akreditivi bili daleko najpovoljniji. Do kraja mog mandata učešće u ovoj banci palo je sa 5 na 2 odsto.

Ali ste povećali iznos sa 4,5 na 58 miliona dolara.
- Otvaranjem zemlje ka svetu povećala se ukupna privredna aktivnost i uvoz. Čak je i Kori Udovički odustala od namere da povuče depozite, shvativši da preko te banke posluje puno srpskih firmi.

Jesu li Hamović i Lazarević suvlasnici „Euroaksiz banke“?
- Nisu bili u vreme kada sam ja povećavao uloge. Suvlasnici su tada bili „Vojvođanska banka“, „Jugobanka“ i „Komercijalna banka“, koje su kasnije to prodavale ne samo Hamoviću i Lazareviću, već i Miodragu Kostiću i ko zna sve kome. Ne znamo kome su davani krediti, jer kad držite depozit u nekoj banci, on može biti osnova za kredit pekari, prodavnici ili bilo kome drugom.

A banka je baš njima dala kredit?
- Nijedan deponent, pa ni guverner, to ne može da zna, kao što ne zna ni kome idu devizne rezerve iz „Dojče banke“ ili bilo koje druge banke u svetu. UBPOK je utvrdio da je Hamović prodao „Trust banku“ austrijskoj „Volksbanci“ za 333 miliona dinara, od čega je za 100 miliona kupio akcije NŠ. Pošto Đelić i Vlada iz nekog razloga nisu hteli da povećaju učešće države u NŠ, paradoksalno je, ali istinito, da Hamović i Lazarević nisu dokapitalizovali NŠ, ona bi bankrotirala jer je bankarski cenzus podignut sa pet miliona dolara na deset miliona evra.

Je li NŠ bila unosan posao za Hamovića i Lazarevića?
- Vreme je pokazalo da je kupovina akcija u svim bankama bila unosan posao.

Da li se na NŠ obogatio i vaš bivši savetnik i viceguverner Nikola Živanović, koji je imao osam odsto vlasništva u ovoj banci, čijom je prodajom zaradio 4,5 miliona evra?
- Meni je rečeno da je to apsolutna laž. To bar lako mogu nadležni da utvrde. Inače, od moje smene u NBS on nije zaposlen ni u jednom državnom organu.

Da li je član G17 plus?
- Možda je još uvek član, ali nikada nije bio aktivan.

Jeste li se vi obogatili na projektu NŠ?
- Niti sam se obogatio, niti sam prekršio zakon, niti sam ja doveo do gubitka većinskog udela države. Ono što me najviše vređa i ljuti je što sam radio kao blesav za ovaj narod, omogućio isplatu stotina hiljada štediša, dok me je blatio ko je stigao. Optužuju me da sam lopov. I dalje živim u 68 kvadrata, a pogledajte imovinsko stanje tih što me napadaju. Shvatam da neki žele da me unište kao političara, ali nikom na svetu neću dozvoliti da me uništi kao čoveka ili gazi moje dostojanstvo i čast! Na kraju će pobediti istina i dela. Prodajom državnog dela EFG-u država bi dobila oko 30 miliona evra, što je šest puta više od uloženih 5,5 miliona.



Izvor: Blic \ Katarina Preradović

Verica Brać: Stručnija prevara od „Mobtela“

Osnivanje Nacionalne štedionice je prevarni posao jer je osnovana privatna banka kojoj je država Srbija besplatno dala poslovni prostor, najbolji za ovu vrstu delatnosti, godinu dana plaćala 750 radnika ZOP-a koji su radili u NŠ, dinarski ulog prilikom osnivanja i najvažnije, ekskluzivno pravo da isplaćuje staru deviznu štednju. Privatni vlasnici su iskoristili sve ove pogodnosti i prilikom prodaje grčkoj banci sve to naplatili kao svoj kapital, pa čak „prodali“ i pravo isplate stare devizne štednje - kaže u razgovoru za „Blic“ Verica Barać, predsednik Saveta za borbu protiv korupcije.


- Vlasnički udeo države nema u sebi valorizovano ništa od posebnih pogodnosti koje je ona dala. Na pitanje ministru finansija zašto nije pretvorena u akcije celokupna imovina koju ova banka već tri godine besplatno koristi, što bi državi Srbiji obezbedilo vlasništvo od preko 60 odsto, on odgovara da to nisu dali većinski akcionari, odnosno Vuk Hamović. U zaključku Vlade Srbije iz maja lane o prodaji poslovnog prostora ne stoji tako. Bankama se daje mogućnost da poslovni prostor koji koriste kupe ili za keš ili da se vrednost pretvori u akcije države. Znači, Vlada im ne daje mogućnost da kupe deo, a deo zadrže u zakupu, i time ucenjuju državu. Ponuda je bila uzmi ili ostavi, takav je zaključak Vlade, a to potvrđuje i Stanivuković, direktor NŠ, u odgovoru Savetu. Ovu pogodnost štedionici nije dala Vlada, nego Dinkić.

Posle dokapitalizacija, NŠ je završila u većinskom vlasništvu privatnih lica. Da li je država pretrpela štetu?
- NŠ nijednog trenutka nije bila u većinskom vlasništvu države Srbije, osnivači su bile i firme u državnom ili društvenom vlasništvu, ali firme na čije poslovanje Vlada nije imala, niti sada ima bilo kakav uticaj. Oni su u Upravnom odboru i skupštini NŠ glasali suprotno instrukcijama Vlade. Za ilustraciju pogledajte UO „Jubmes banke“, Vlada ima jednog predstavnika, a G17 isto jednog - Sašu Vitoševića. Dokapitalizaciju i većinsko vlasništvo of-šor firmi je obezbedio Dinkić koji i potvrđuje činjenicu da je to njegov projekat. Kako? Prvo je u ove firme, koje on zove državnim, postavio ljude iz G17, čime su one postale stranačke. Vitošević u UO „Jubmesa“ zastupa interese G17, i samo tako on može biti tamo. Dobit privatnih vlasnika ovih of-šor firmi ravna je šteti koju je država pretrpela, uz odbitak gotovine, ako je neko dao neki svoj, privatni dinar, odnosno evro.

Kakva je veza „Euroaksiz banke“ i NŠ?
- Za dokapitalizaciju NŠ korišćena su sredstva države koja se nalaze kod ove banke u Moskvi. Nema nikakvog državnog razloga zašto je Dinkić devizne rezerve u ovoj trećerazrednoj banci popeo sa 4,5 na 60 miliona dolara. Devizne rezerve države kod ove banke ne znače sigurnost za državu, ne može da ih brzo povuče ako uopšte više može da ih povuče. Vlasnici te banke su sa 28 odsto Lazarević i Hamović i druga pravna i fizička lica, pa držanje tolikog novca u ovoj banci i nije iz državnih razloga, već iz privatnih razloga vlasnika „Euroaksiz banke“.

Da li su Hamović i Lazarević bili većinski vlasnici u NŠ preko vezanih firmi?
- Oni su to postali dokapitalizacijom. Da se radi o povezanim licima dokaz je i izveštaj Uprave za sprečavanje pranja novca.

Da li je NŠ bila unosan posao za pomenute?
- Najunosniji su poslovi kad imate mogućnost da efekat delovanja države okrenete u svoju korist. Mislim da to nije teško ni izračunati. Imate iznos dobijen prodajom, odbijte uloženo, odnosno dato u kešu, rizika nije bilo i - eto dobiti.

U čemu je razlika između „Mobtela“ i NŠ?
- Ima više sličnosti nego razlika. Ipak, osnivački ugovor „Mobtela“ povoljniji je za državu od projekta Nacionalna štedionica. Da je primenjivan i da se i sada primeni, država bi u „Mobtelu“ mogla da ubira 49 odsto prihoda, postoje dobre mogućnosti da država naplati makar dobit koja joj nije uplaćivana. NŠ je stručnije napravljena prevara.

Imate li lični motiv za iznošenje afere NŠ i da li LDF ili neka druga stranka stoje iza vas?
- Izveštaj o NŠ je izveštaj Saveta. Da li se i drugi članovi Saveta optužuju da rade za Čedu Jovanovića? Članovi Saveta nisu članovi stranaka, iza njih niko ne stoji, nijedna stranka, svi stoje ispred njih da ih napadnu zavisno koji slučaj obrađuju. Nezavisnost Saveta od bilo čijeg uticaja je sačuvala ugled ovog tela i omogućila mu da radi ove četiri godine.

Kako ocenjujete tvrdnje Dinkića da ste nezakonito došli do stana u Čačku?
- Kao uvrede i laži koje ću dokazati na sudu. Javno je obećao da se neće pozvati na imunitet.

Otkad poznajete Dinkića?
- Bila sam jedan od prvih poverenika ekspertske mreže G17 plus, pa ga na taj način poznajem godinama. Godinama smo korektno sarađivali. Izveštaj Saveta o NŠ nije rezultat mog odnosa prema G17 nego rezultat odnosa Saveta prema korupciji. Da su članovi saveta određivali plan rada prema ličnim odnosima i poznanstvima, ne bismo ništa ni radili. Ja bih više od Dinkića volela da istina o NŠ nije takva.



Izvor: Blic \ K. Preradović