Srbijom opet vladaju socijalisti

- Batić: 5. oktobar iz 2000. je izneverena revolucija, a 5. oktobar 2005. je nova revolucija
- Svilanović: Za 6. oktobar nije postojala većina, nema je ni danas Mihajlović: Srbija je danas u težoj situaciji nego pre pet godina

BEOGRAD - Da Marku Miloševiću nije isečena struja zbog neisplaćenih računa, građani Srbije ne bi imali nikakve dileme ko je posle 5. oktobra 2000. u Srbiji pobednik, a ko gubitnik. A da Miloševićevi socijalisti, manjinski partneri današnje vlasti, nisu ustanovili da Markova nevenčana supruga Milica Gajić ima dovoljno para da sama plati dug za struju, umesto nje Srbija bi petogodišnjicu demokratskih promena dočekala u totalnom mraku.

Batić, Čedomir Jovanović i većina drugih pripadnika "tvrdog jezgra" DOS-a, za Koštunicu i DSS postala je gora i problematičnija od Miloševića, njegove porodice i partije. Takav razvoj događaja nagovestio je još pre dve godine jedan od najistaknutijih Miloševićevih "petlića", danas predsednik GO SPS-a, Ivica Dačić, poručujući: "Mi smo bili otpisani, a oni će gledati povratak otpisanih". Da li su oni koji su poveli građane u ustanak i rizik od krvave bitke sa Miloševićevom vojskom i policijom, mogli da zamisle takav epilog?

- Naravno da nisam, ni u najcrnjim snovima - odgovara predsednik DHSS-a Vladan Batić, inače i jedan od lidera Narodnog pokreta "Peti oktobar".

- U vreme Miloševića, desetinu puta sam pozvan na razgovor u policiju, ali nikada nisam privođen. Šta da kažem osim da Koštunica svakoga dana sve više podseća na Miloševića. Ali, on je u koaliciji s njim, tako da je to, valjda, normalno - konstatuje Batić. Upitan da li bi posle ovog iskustva ponovo ulazio u 5. oktobar, Batić odgovara da on iz Petog oktobra nikada nije ni izlazio, podsećajući da je osnovao i istoimeni pokret.

- Peti oktobar iz 2000. je izneverena revolucija, a Peti oktobar 2005. je nova revolucija. Peti oktobar 2000. je propao zbog ideala koji su iznevereni ubistvom Đinđića, a ovaj novi Peti oktobar ne sme da izneveri - poručuje Batić.

Lider LDF-a Čedomir Jovanović ocenio je da je 5. oktobar 2000. bio demokratska revolucija koja nije dobila demokratski ishod.
- Sa svakom godišnjicom, mislim da se zaista udaljavamo od onoga što je bio kvalitet tog dana - ocenio je Jovanović, koji je 2000. bio visoki funkcioner DS-a, a kasnije i potpredsednik Vlade Srbije.

- Mislim da je Srbija jedva skupila snagu za 5. oktobar i zato je sasvim neosnovano govoriti o nekakvoj propuštenoj šansi da se dogodi i 6. oktobar. Za to u Srbiji nije postojala većina. Nema je ni danas - ocenio je bivši predsednik GSS Goran Svilanović, koji je bio i ministar spoljnih poslova.
Predsednik Laburističke partije Dragan Milovanović, koji se DOS-u svojevremeno priključio kao lider sindika ASNS, kaže da ideja 5. oktobra nije ostvarena. "Došlo je do presvlačenja odela, a sve je ostalo isto", rekao je Milovanović.

Bivši predsednik LS Dušan Mihajlović ocenio je da je Srbija danas u težoj situaciji nego pre pet godina. Predsednik NS i jedan od aktivnih učesnika 5. oktobra Velimir Ilić ocenio je da je Srbija tek sada ušla u reformske promene, posle pune tri godine praznog hoda.
- Žao mi je što ništa nije urađeno u onoj prvoj godini, kada je ceo svet bio uz nas. Građani su nezadovoljni, moglo je i moralo je mnogo više da se uradi jer su i očekivanja bila mnogo veća - ocenio je Ilić, aktuelni ministar za kapitalne investicije.

- Taj dan bio je samo kruna želje građana za velikim očekivanjima, koju su pojedinci, grupe ljudi oteli i upropastili iz lične koristi - ocenio je lider RV Miodrag Isakov i istakao da gotovo ništa nije urađeno. Dodao je da mu je čast što je bio deo tog 5. oktobra, ali da oseća veliku odgovornost "za svu ovu izdaju".
- Ovo sada iziskuje novi 5. oktobar - ocenjuje je lider SVM Jožefa Kasa.

Predsednik SDP-a Nebojša Čović, koji je u to vreme bio lider DA ocenio je da je "ulazak u proces demokratskih promena" najveći kvalitet koji se dogodio 5. oktobra 2000, kao i da su "nerealna obećanja" jedan od razloga zbog kojeg se građani osećaju izneverenima.

Ministar za ljudska i manjinska prava i predsednik SDP Rasim Ljajić ocenio je da je jedno od najvećih dostignuća promena povratak u međunarodnu zajednicu.
- Koštunica Srbiju vuče unazad. Rekao sam i 2000. da ćemo imati problema s njim, jer on nije čovek vizije moderne Srbije - rekao je Branislav Kovačević, lider koalicije Liga za Šumadiju. Predsednik LSV Nenad Čanak rekao je da je od 5. oktobra 2000. "ostalo samo sećanje". Predsednik političkog saveta DS-a Dragoljub Mićunović, nekadašnji lider DC, ocenio je da 5. oktobar označava oslobođenje, ali "sa slobodom je tako, kada je nema ona je najvažnija stvar na svetu, a kada je tu ne primećuje se kao ni vazduh koji udišemo". Prema njegovom mišljenju, nastavljeno je sa lošim navikama, slabi politički odnosi, revanšizam, prioritet partijskog vladanja, važnost obaveštajnih, vojnih i policijskih struktura.

Predsednik SD Vuk Obradović nije želeo da komentariše učinke 5. oktobra, a Momičilo Perišić, lider Pokreta za demokratsku Srbije trenutno je haški optuženik.

- J... mater Petom oktobru. Od njega ništa nisam očekivao, tako da sam to i dobio. Ne bih tom datumu pridavao poseban značaj jer se ispostavilo da je strašno puno ljudi šetalo lažno. Još obožavaju zemlju gde se benzin kupuje na flašice koka-kole. Svi su protiv onih koji žele nešto da rade, a navijaju za manipulacije. Za ovu vlast me nije briga. Samo želim da živim svoju slobodu - priča Dragoljub Đuričić, bubnjar i dodaje da Srbija mora da shvati da se lopatom i radom nešto može uraditi, a ne svađama.

Što važi za većinu građana, osim za snajku Slobodana Miloševića, ne važi ni za njegovu zloglasnu suprugu. Mirjani Marković se, samo pet godina od dana kada je tražena njena glava, veruje na reč - gospođa sa cvetom u kosi obara poternicu Interpola "časnom julovskom" da će se odazvati sudskom pozivu. Njen i Slobodanov sin Marko više nema nikakvih zakonskih prepreka da se vrati u Srbiju. Za takav preokret Milošević mlađi može da zahvali i Velimiru Iliću, jednom od glavnih mobilizatora stotina hiljada ljudi koji su na današnji dan pre pet godina srušili režim jer nije hteo da prizna izbornu pobedu Vojislava Koštunice, kandidata DOS-a. Ilić je tada, zajedno sa "pobratimima" iz DOS-a, komandovao masom, koja je, gušeći se u suzavcu pred Saveznom skupštinom, uspela da potisne policiju, osvoji parlament i televiziju i primora Miloševića i njegov aparat na kapitulaciju.

Pet godina od dana kada je nagnao Marka Miloševića u beg iz zemlje u "opštem interesu", lider NS preporučio je svom rođaku Požarevljaninu Zoranu Milovanoviću da zaboravi i Marka i "motornu testeru", čime je obustavljen i jedini sudski postupak protiv vlasnika "Bambilenda". Umesto Miloševićev supruge i sina status "sumnjivog" lica sadašnja vlast na čelu sa Koštunicom dodelila je jednom od vođa petooktobarskog prevrata Vladanu Batiću, koji je uoči petogodišnjice revolucije ekspresno "ćorkiran" i još brže pušten iz pritvora zbog nedostatka dokaza.

Izvor Glas javnosti

Pokretač 5. oktobra likvidiran

Većina vođa 5. oktobra ubeđena je da je proces, započet tog dana, prekinut 12. marta 2003. ubistvom Zorana Đinđića, tadašnjeg premijera Srbije i motorne snage DOS-a. Iako se vodi sudski postupak za atentat, javnost je, zavisno od političkog opredeljenja, podeljena i po pitanju motiva, a čak i aktera tog događaja koji je, po mnogima, Srbiju vratio unazad. Tako se nagađa da li je premijer ubijen zato što je bio "isuviše blizak" krugovima koji su ga i likvidirali što, uglavnom, potenciraju pristalice DSS-a, SRS-a i SPS-a, ili je stradao zato što je bio reformista koji je hteo da se obračuna sa "tvrdolinijašima", protivnicima saradnje s Hagom i modernizacije Srbije. Slična licitacija odvijala se i pred atentat na Đinđića. Koštunica i saradnici, pored sumnjičenja za preteranu bliskost sa kriminalcima, optuživali su Đinđića za prebrze reforme, surovi pragmatizam, blagonaklon odnos prema Miloševićevim tajkunima, optimizam bez pokrića. Đinđićevi saborci, danas potpuno marginalizovani, uvereni su da Srbija nije imala boljeg premijera od njega, sa takvom energičnošću i vizijom, niti većeg radnika. Sukob Koštunica - Đinđić obeležio je vladavinu DOS-a i sve tri postmiloševićevske vlade jer i danas , kada je na vlasti Koštunica, traje svojevrsna ostavinska rasprava ko je od njih dvojice veći i uspešniji. Dok se Koštuničini sledbenici u poslednje vreme, uglavnom , ustručavaju da pominju pokojnog premijera u lošem svetlu i ne žele da se istrčavaju s poređenjima, Đinđićevi istomišljenici uvereni su da sadašnji premijer Srbije "još bije bitku sa mrtvim Đinđićem".

Srbija pet godina posle petooktobarskih promena

Mogli smo više

Pet godina posle petooktobarske promene vlasti Srbije i Crne Gore očekuje početak pregovora o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom.

Da smo mogli više, jedino je oko čega su se složili i danas razjedinjeni politički faktori u Srbiji odgovarajući na pitanje šta je postignuto, a šta je moglo biti urađeno u nastojanju da Srbija postane moderna evropska država.

Savetnik premijera Srbije Vladeta Janković kaže da je Srbija pre pet godina „zakoračila u demokratiju, ali da je još daleko od „mirnih voda“ koje su tada obećane građanima.

- Postignut je veliki napredak, ali evidentno je da smo mogli više. Za to su krive pojedinačne okolnosti, ali i naš mentalitet i sujeta - rekao je Janković otvarajući dvodnevnu konferenciju „Srbija - pet godina posle“ koja se održava u Centru „Sava“. On smatra da je Srbija daleko odmakla u ekonomskom smislu i spoljnoj politici, kao i u „pogledu osećanja sveta“.

- Bez obzira na to ko bude vodio zemlju, svi ciljevi će se lakše ostvariti ako se 5. oktobar, umesto da služi kao povod za razmirice, u srpskoj tradiciji ukoreni kao trajan simbol zajedničkog pregnuća u borbi za pravdu i narodno dobro - rekao je savetnik premijera.

Štefan Lene, direktor Generalnog direktorata za spoljne i političke poslove EU, smatra da je u proteklih pet godina najveći uspeh konsolidacija demokratije u Srbiji.

- Veliki napredak učinjen je na makroekonomskom polju i stabilizaciji, ali u ostalim oblastima učinjen je nedovoljan napredak. Nedostaje institucionalna efikasnost, kao i vladavina prava koja uključuje političke reforme, reforme zakonodavstva, policije, pitanje saradnje sa Haškim tribunalom - ocenio je Lene.

Ministar za ljudska i manjinska prava SCG Rasim Ljajić smatra da je pozitivno to što je zemlja vraćena u sve međunarodne institucije.

- Ipak, put ka Evropi je mogao da bude znatno brži. Realno smo mogli SSP da imamo pre godinu dana, a mi tek sada počinjemo pregovore i za to su odgovorne i sadašnja i bivša vlada - kaže Ljajić, ističući da u Srbiji još uvek nije donet ni ustav.

I predsednik Skupštine Predrag Marković žali što prvo obećanje koje su lideri DOS dali građanima 5. oktobra, a to je donošenje novog ustava, nije ostvareno zbog nedostatka političke volje.

Ambasador SAD u Beogradu Majkl Polt ocenio je da je u Srbiji ostvaren značajan napredak, posebno u ekonomiji i demokratizaciji društva, ali da treba prevazići preostale prepreke koje opterećuju budućnost. Polt je ocenio da je napredovala međunarodna integracija zemlje i da je, iako još nije potpuna, unapređena i saradnja sa Hagom.

Ambasador Rusije Aleksandar Aleksejev ocenio je da je u proteklih pet godina SCG prešla „veliki put“, posebno kada je reč o međunarodnom položaju i ekonomskim reformama. Kako je istakao, u sferi ekonomije „sprovedene su dubinske reforme i stvoreni su uslovi za ulaganja“.

Ambasador Francuske Ig Perne ocenio je da su Srbiju proteklih pet godina obeležile velike političke, demokratske, ekonomske i socijalne promene i da taj proces treba hrabro nastaviti.

Nemački ambasador Andreas Cobel smatra da odluka EU da počnu pregovori o stabilizaciji i pridruživanju predstavlja potvrdu postignutog napretka.

- Nažalost, na tom putu došlo je do određenih zastoja, nakon ubistva premijera Zorana Đinđića proces reformi izgubio je zamajac - rekao je Cobel.

Izvor "Blic'

Afere pojele DOS

Jedno od prvih obećanja nove demokratske vlasti bilo je raščišćavanje sa brojnim aferama Miloševićevog režima. Umesto toga, dosovci su počeli da se istrebljuju lansiranjem afera, koje su, najpre, proizašle iz žestoke netrpeljivosti sledbenika pokojnog premijera Đinđića i tadašnjeg predsednika SRJ Vojislava Koštunice. Izručenje i hapšenje Miloševića poslužilo je DSS-u da ostatak društva optuži za "nezakonito kidnapovanje ", o čemu oni "nisu bili obavešteni".

Dva meseca kasnije ubijen je službenik DB-a Momir Gavrilović. DSS, uveren da iza atentata stoji druga struja DOS-a, najpre, izlazi, iz vlade, a potom počinje da "solira" u Skupštini. Natezanje je završeno oduzimanjem mandata DSS-u, koji su i definitivno prešli u opoziciju. Novembra 2001. Milorad Ulemek Legija sa svojom JSO stavlja Beograd u blokadu u znak protesta što su "izmanipulisani učešćem u hapšenju braće Banović, haških optuženika". Od tada nema mira među bivšim partnerima. Aferu "Delimustafić" smenjuje afera "prisluškivanje", u kojoj Đinđićeva ekipa optužuje Koštuničin štab na čelu sa šefom KOS-a Acom Tomićem za prisluškivanje Biroa za komunikacije, kojim je upravljao Vladimir Beba Popović.

Na ovu špijunsku "sapunicu" stigao je i odgovor - afera "Perišić", gde su operativci Ace Tomića bivšeg načelnika Generalštaba, kako su tvrdili, izvukli iz motela "Šarić" zajedno sa agentom CIA Dejvidom Nejborom dok su za kafanskim stolom "razmenjivali poverljivu poštu". Za relaksaciju su poslužile seksi - afere: najpre je tadašnji predsednik Skupštine Dragan Maršićanin u jednoj vazdušnoj banji uhvaćen u "rekreaciji" sa skupštinskom daktilografkinjom, lučetom od 19 leta, zbog čega je ubrzo i pao, a zamenila ga je Nataša Mićić.

Sklonost ka "cepanju ženskih čarapa" pokazao je i general Vuk Obradović koji je, navodno, nasrnuo na svoju stranačku koleginicu Ljiljanu Nestorović. Taj "greh" platio je gubitkom mesta potpredsednika vlade. Varljivo leto 2002. zaokruženo je ubistvom jednog od vodećih ljudi MUP-a Boška Buhe. Usred saslušanja zbog ovog slučaja umro je slikar Dragan Malešević - Tapi. Krađa u Skupštini postala je značajna disciplina kada je DSS optužio DOS za "glasanje u odsustvu" u izvedbi demokrate Borislava Novakovića. "Boru Solunca" zamenila je "afera Bodrum".

Vlada Zorana Živkovića pala je pod bremenom slučajeva "Janjušević - Kolesar", osumnjičenih za utaju poreza, Marije Rašete, gde je bivša ministarka osumnjičena da je namestila kredit svekru i "šećernoj aferi", gde se još ne zna ko je krivlji - "kralj šećera" Miodrag Kostić ili Miroljub Labus čije je ministarstvo bilo zaduženo za lupanje pečata na izvezenu robu. G17 plus, stranka koja je razorila Živkovića, prednjači u aferama Koštuničine vlade: "Erikson", "Nacionalna štedionica", "Vila guvernera Radovana Jelašića", "panciri", "kiparske pare", "Topčider". Međutim, ne zaostaju ni drugi: DSS, najveća žrtva krađe mandata, ne preza od pravnih akrobacija u kojima se poslanička odanost Bajrama Omeragića i Esada Džudževića nagrađuje nezakonitim položajima. Lider NS Velimir Ilić, vređa, psuje, pljuje, a i bije novinare...

Izvor "Glas javnosti"

Srbija bez strategije

Pet godina posle petooktobarskog prevrata Srbija se promenila, ali mogla je i morala da se promeni još više. U toku je reafirmacija snaga režima Slobodana Miloševića, a da bi se to sprečilo i da bi Srbija odlučnije zakoračila na put reformi, potrebno je ujedinjenje svih demokratskih snaga, zaključci su međunarodne konferencije „Srbija - pet godina posle“.

Predsednik Srbije Boris Tadić ocenio je da se „danas ponovo bije bitka za Srbiju koja je 5. oktobra 2000. rekla gde želi da ide“. Predsednik je upozorio da se danas sprovodi „reverzibilan proces“ i „legitimizacija“ snaga koje su htele da „masovnom fizičkom silom“ spreče promene 5. oktobra. Među ciljeve koji su, kako je rekao, „mogli biti ostvareni, a nisu“, Tadić je ubrojao uspostavljanje monetarne discipline, privrednog razvoja i vladavine prava, borbu protiv korupcije, donošenje novog ustava, bržu reformu bezbednosnih struktura, profesionalizaciju vojske i isključenje zloupotrebe vlasti u obračunu sa političkim protivnicima.

- Nema strategijskog vođenja zemlje - sumirao je Tadić. Premijer Srbije Vojislav Koštunica rekao je, obraćajući se radnicima i rudarima kolubarskog kopa „Tamnava“ koji su 5. oktobra 2000. pomogli u rušenju režima da odluka Saveta ministara EU o početku pregovora o stabilizaciji i pridruživanju sa SCG dokazuje „da je Srbija danas deo sveta“.

- Peti oktobar je datum koji podseća na sve što je tada rečeno i na one koji su tada bili sa nama. Ono što smo započeli treba i da završimo - rekao je Koštunica, precizirajući da misli na pokojnog premijera Zorana Đinđića.

Šef diplomatije SCG Vuk Drašković pozvao je sve demokratske snage u Srbiji da se ujedine oko „suštinskih pitanja budućnosti“ države i naroda. On je kazao da ne razume da jeDS danas u opoziciji proevropskoj vladi Srbije, ali je dodao i da je nelogično i neobjašnjivo da tu proevropsku vladu podržava partija čiji je predsednik Milošević.

- Moja poruka bi bila da se karte slože kako je logično i kako bi ih svako dete složilo. Evropske snage na jednu evropsku obalu, a ostale na drugu obalu - rekao je Drašković. On ne veruje da je moguć kompromis i pomirenje sa „onim s čim ga ne može biti“ i da je to i samog Đinđića koštalo života.

Izvor "Blic"