Tačno pet godina od izricanja prve presude za ratni zločin pred tadašnjim vojnim pravosuđem u Srbiji slučaj još nije završen, a postupak se ponavlja pred Okružnim sudom u Nišu.

Četvorica pripadnika Vojske Jugoslavije osuđeni su pred Vojnim sudom u Nišu 11. oktobra 2002. godine na ukupno 19 godina zatvora za ratni zločin ubistva dvojice Albanaca u selu Kušin na Kosovu i Metohiji tokom NATO bombardovanja SRJ 1999. godine.

To je bilo je prvo suđenje za ratni zločin oficirima VJ i prvo pred domaćim vojnim pravosuđem.

Tada su osuđeni potpukovnik Zlatan Mančić, kapetan Rade Radivojević i vojnici Danilo Tešić i Mišel Seregij. Vojnici su inače pred vojnim sudom priznali da su ubili dvojicu Albanaca, čija su tela potom zapalili, dok su oficiri Mančić i Radivojević negirali da su naredili ubistvo civila.

Prva presuda vojnog suda naknadno je preinačena na veće kazne pa su četvorica dobila ukupno 33 godine zatvora ali je Vrhovni sud Srbije februara prošle godine predmet vratio na ponovno suđenje.

"U ponovljenom postupku saslušali smo veći broj svedoka a suđenje se nastavlja 18. decembra. Zatražili smo i od privremenih organa pravosuđa na Kosovu i Metohiji bliže podatke o braći Temaj", rekao je danas Beti advokat odbrane Momčilo Kovačević.

Suđenje se pred niškim okružnim sudom odvija pred sudskim većem kojim predsedava sudija Radomir Mladenović, inače nekadašnjim sudijom Vojnog suda u Nišu.

Predmet protiv četvorice pripadnika VJ vraćen je na ponovno suđenje posle usvajanja zahteva branilaca trojice osuđenih o preispitivanju pravosnažnih presuda, zbog toga što se tek u žalbenom postupku pred Vrhovnim vojnim sudom pojavio dokument Međunarodnog Crvenog krsta, sa imenima ubijenih Albanaca, braće Miftara i Selmana Temaja.

Beta

IVANIŠEVIĆ: BOŠNjACI MANIPULISALI SA BROJEM ŽRTAVA U SREBRENICI

SREBRENICA – Direktor beogradskog Centra za istraživanje zločina nad srpskim narodom Milivoje Ivanišević izjavio je da su bošnjački političari manipulisali sa brojem žrtava iz sopstvenog naroda vezanih za ratna zbivanja jula 1995.godine u i oko Srebrenice.

„Na izborima održanim 1996. godine pojavilo se i glasalo više od 700 Bošnjaka iz Srebrenice čija su se imena nalazila na spisku poginulih jula 1995. godine”, rekao je Ivanišević.

Istovremeno je i boračka organizacija Republike Srpske (RS) objavila juče da poseduje spisak sa imenima 954 Bošnjaka iz Srebrenice koji su poginuli znatno ranije a ne jula 1995. godine kada je Vojska RS ušla u Srebrenicu.

„Radi se o pripadnicima 28.divizije bošnjačke armije BiH kojom je komandovao haški osuđenik Naser Orić, a koji su poginuli do 30. januara 1994. godine prilikom napada na srpska sela oko Srebrenice, a nalaze se na spisku ubijenih jula 1995. godine”, rekao je predsednik Boračke organizacije RS Pantelija Ćurguz.

On je dodao da je taj spisak dokaz da su srebreničke žrtve služile za postizanje bošnjačkih političkih ciljeva i da su zloupotrebljavane u dnevno-političke svrhe.

Član kolegijuma direktora Instituta za nestala lica BiH Milan Bogdanić smatra da bi bilo korisno da boračka organizacija RS dostavi Institutu za nestala lica BiH spisak ovih bošnjačkih vojnika koji se nalaze na spisku srebreničkih žrtava iz jula 1995. godine, kako bi se verifikovala baza podataka nestalih lica BiH.

Tanjug