Dušan Smolović, student književnosti iz Mojkovca, juče krenuo iz Beograda za Crnu Goru na istorijsko izjašnjavanje
Peške na referendum da bi rekao NE!
Jedan mi je đed sahranjen ovde, jedan dole... Moji su se upoznali na studijama u Beogradu, ovde sam i rođen. A ja neću da sjutra budem stranac tu gde sam rođen
Mlađanog Dušana Smolovića (26), apsolventa srpskog jezika i književnosti, sustigosmo na Ibarskoj magistrali, tik iza groblja Orlovača. Na dvadesetom kilometru velikog putešestvija koje će ga u narednih desetak dana od Studentskog doma "Karaburma" dovesti do Mojkovca. Na glavi veliki slameni šešir, preko ramena crvena uprtača. U njoj nešto veša, šator, vreća za spavanje, punjač za mobilni telefon, flaša vode... Sad, tih 400 kilometara nekima teško padnu i autobusom, a Dušan je čvrsto odlučio da u Crnu Goru krene peške. Nogu pred nogu. Planira da na prag roditeljske kuće u Mojkovcu zakorači baš 21. maja. Da stigne na referendum i glasno i jasno kaže svoje "ne" otcepljenju Crne Gore od Srbije. Kaže, samo ako Bog da i neka ga katastrofa u tom naumu ne omete.
Mati ga je od napornog puta odgovarala dok je mogla, a kad je videla da je inat Smolovića u njemu već odlučio i presudio, odustala je. Uteha joj je što sa sobom nosi telefon, pa ga mogu nazvati - da vide kako je, je li dobro, kako napreduje...
Pauza u Stepojevcu - Krenuo sam jutros, oko osam sati iz Studentskog doma "Karaburma", u kom živim već šest godina. Lepo je bilo. Skupile se kolege da me isprate, novinari da vide šta se dešava i zašto to radim. Ja ne pripadam nijednoj stranci niti ijednom drugom pokretu, nego sam prelomio sam. Da studenti iz Crne Gore koji se nećkaju hoće li krenuti na referendum ili ne vide da kad ja mogu pješke, mogu i oni autobusom. Idem da kažem "ne", a razlozi su svima jasni - i istorijski i ekonomski, ali i moji, lični. Majka mi je iz Srbije, pola mi rodbine živi ovde, brat tu studira, đevojka mi je iz Srbije. Jedan mi je đed sahranjen ovde, jedan u Crnoj Gori... Moji su se upoznali na studijama u Beogradu, ovde sam i rođen. A ja neću da sjutra budem stranac tu gde sam rođen - objašnjava Smolović motivaciju za ovaj poduhvat i priča da će prvu pauzu napraviti u Stepojevcu iza Barajeva.
Planira da dnevno prelazi po 40 kilometara, da usput odmara tek koliko mu treba da jede i spava, a da prvu i jedinu veliku pauzu napravi tek u manastiru Kumanice, na samom ulasku u Crnu Goru.
- Tu ću odmoriti i Bogu se pomoliti. Ostavio sam neki dan u rezervi i tako uknapirao vreme da stignem baš na dan referenduma. Idem nekim osrednjim tempom jer nisam profesionalac. Mada sam vežbao pomalo, trčao oko doma, skinuo koje kilo... - priča Dušan i kaže siguran je da će taj njegov put biti simpatičan i "ovoj suprotnoj strani".
Uz pratnju devojke Nije da se ne bi našao još neko od kolega da mu na putu pravi društvo, ali je rešio da ipak krene sam jer bi neku veću kolonu magistralnim putem bilo teško organizovati. Odluka je, skromno objašnjava, bila individualna, ali on to radi kao predstavnik svih mladih iz Crne Gore koji su protiv otcepljenja.
Prvih tridesetak kilometara sa njim pošli i devojka Mirjana i brat Branimir. Sačekali ga kod Ade Ciganlije i rešili da ga isprate peške bar do Barajeva. Što bi neko rekao, kad ne možeš da ga odvratiš, pridruži mu se. Devojka Mirjana u šali dodaje da će ga posle preuzeti rodbina, koje ima po celoj Srbiji.
- Nisam zabrinuta za njega. Mislim da će uspeti, ima jaku motivaciju. I moji su poreklom iz Crne Gore, pa razumem da je za Dušana, kao i za mnoge Crnogorce, ovo trenutak biti ili ne biti. Jasni su mi njegovi motivi jer većina ljudi ima neke rodbine u Crnoj Gori. I šta sad, ako se oni proglase za Crnogorce, mi treba da ovde budemo stranci - priča Mirjana i objašnjava da je Dušan ideju da na referendum krene peške dobio iz razgovora sa cimerom. Ubeđivao ga je da krene na referendum, ubeđivao i onda na kraju rekao da bi, ako treba, krenuo i peške. I tako je i bilo. Za početak Stepojevac, a zatim Valjevo, Požega, Užice, sve do Mojkovca...
Beogradski student Dušan Smolović, rodom iz Mojkovca, koji u prošli utorak iz Beograda peške krenuo u Mojkovac da glasa i pruži podršku zajednici, juče je dopešačio do Nove Varoši. Od Tavnika, ispred Kokinog Broda, Dušanu se u pešačenju pridružio i Dušan Leković, profesor fizičkog iz Nove Varoši.
- Ide dobro, mada sam drugog-trećeg dana imao problema sa plikovima i žuljevima zbog loše obuće. Uspeo sam to da saniram i sada napredujem dobro - ispričao nam je Dušan juče ujutru na Tavniku.
Na putu od Beograda do Nove Varoši, kaže, nije imao nikakvih problema.
- Sve je prošlo bez ružnog događaja, bez ružne reči, rečenice, pretnje... Svuda sam lijepo dočekan. Juče, na Zlatiboru, jedan Cetinjanin me pozvao u kafanu, platio mi piće, ispričao mi da je teško biti Srbin na Cetinju. Drugi mi je na putu poklonio viski, veli mi, da ga ponesem u Mojkovac i otvorim u ponedeljak za pobjedu - kaže Dušan.
Tema: 
