Nakon saslušanja Miroslava Miškovića, vlasnika „Delte“, često se u javnosti može čuti da su ga u policiju zvali jer nije u dobrim odnosima sa aktuelnom vlašću. Činjenica je da u Srbiji ne postoji nijedan krupni kapitalista koji u nekom trenutku i na neki način nije zakoračio u politiku.


Predsednik i uspešni biznismeni: Nikolić, Grujić, Kostić i Mišković

Rodonačelnikom ove kategorije smatra se Bogoljub Karić koji je od sitnog zanatlije postao milioner zahvaljujući vezama pre svega sa Slobodanom Miloševićem i Mirjanom Marković. Odluka da i sam uđe u politiku osnivanjem Pokreta snaga Srbije, a zatim i popularnost koju je u kratkom roku stekao kod glasača, koštali su ga krivične prijave i Interpolove poternice.

 Mnogi su skloni da tvrde da bi najuticajniji od braće Karića i danas nesmetano radio da nije popularnošću zapretio da ugrozi neke koji su u tom trenutku bili politički moćniji. Njegova stranka danas je članica vladajuće koalicije.

Mišković i devedesete


 Miroslav Mišković je takođe iskoristio krizne devedesete. Vrlo kratko se bavio politikom - oko šest meseci, kada je 1990. bio imenovan za potpredsednika vlade. Na to mesto došao je na poziv Miloševića. Pre toga je bio uspešan direktor kruševačke „Župe”. Najveće bogatstvo stekao je u vreme najveće inflacije.


Karić danas u izgnanstvu

- Ako pogledate fotografije i snimke Miloševićevih govora u vreme dok je bio na vlasti, u pozadini ćete videti jednog sitnog čoveka koji se smeška, Miroslava Miškovića - kaže za „Blic” Čedomir Čupić, član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije.


Beko na vlasti


 Jedan od najbogatijih Srba koji je svim garniturama odgovarao je Milan Beko. Bio je Miloševićev ministar za privatizaciju. Uključen je u važne poslove, koordinaciju gasa i nafte, Fond za razvoj. Autor je jednog Zakona o privatizaciji. Iz vlade Mirka Marjanovića prebačen je u saveznu vladu Momira Bulatovića, na funkciju ministra za privredu. Bio je po volji Miloševiću, Koštunici, sarađivao sa Vladimirom Popovićem, posećivao Tomislava Nikolića u bolnici u vreme štrajka glađu...

 U vreme sankcija najunosniji biznis bio je sa naftom, cigaretama i stranim pićima, a Petar Matić, danas vlasnik „MPC holdinga”, znao je da iskoristi svoje poznanstvo sa Markom Miloševićem. Matić je bio blizak i sa bivšim premijerom Mirkom Marjanovićem. Promenom vlasti 2000, uz pomoć Zorana Janjuševića, postaje blizak ljudima iz DOS. Ni posle demokratskih promena stvar se nije promenila. Postojeći tajkuni nastavili su da šire imperije, a došli su novi, bliski novim vlastima - Miodrag Kostić, Aleksandar Vlahović, Dušan Mihajlović...


Tajkuni posle 2000.


Milan Beko i Slobodan Milošević

„MK grup“, na čijem se čelu nalazi Miodrag Kostić, danas važi za jedan od najuspešnijih poslovnih sistema u Srbiji. Kostić je bio kratko direktor DS, bio je blizak prijatelj pokojnog premijera Zorana Đinđića, kum je lidera LSV Nenada Čanka.

 Aleksandar Vlahović je danas suvlasnik „EKI investmenta”, stručnjak za ekonomiju, konsalting i investicije. Bio je ministar za privredu i privatizaciju od 2001. do 2004, član je DS.

 Iako je tvrdio da je novac zaradio mnogo pre nego što je Zoran Đinđić postao premijer, vlasnik „Krmivo produkta” Dragoljub Marković javnosti je poznat upravo po prijateljstvu s pokojnim premijerom. On se 2000. učlanio u DS i vrlo kratko bio Đinđićev savetnik. Prema sopstvenom priznanju, prijatelj je i sa Čedomirom Jovanovićem, Nebojši Pavkoviću je poklonio ždrebe, a poznaje i Ljubišu Buhu Čumeta.


Odskočna daska


Dragoljub Marković(prvi s leva) blizak sa DS

Čedomir Čupić kaže da je politika odskočna daska za biznis, kao i da su „svi krupni kapitalisti bili u nekoj od političkih nomenklatura, od devedesetih do danas”.

 Vladimir Goati iz „Transparentnosti” ističe da je politika glavni lift socijalnog uspona.

 - Kada neko postane uspešan političar, njegov politički status polako traži da se izjednači s ekonomskim. Međutim, treća dimenzija koja najčešće ne prati ovde dve je - ugled - kaže Goati.


Koštuničini tajkuni


 Zoran Drakulić, danas predsednik „Ist pointa” iz Nikozije, bio je direktor Geneksove kompanije „Jugoarab” koja je radila u Libanu, a potom na Kipru. Po povratku u Srbiju o njemu se govorilo kao o mogućem nasledniku Mikija Savićevića, direktora „Geneksa”. Ipak, pre toga i sam se otisnuo u privatni biznis. Drakulić je finansirao DSS do oktobra 2000, bio je i kandidat te stranke za gradonačelnika i blizak Koštunici. Još jedan od biznismena bliskih DSS je Nenad Popović, potpredsednik te stranke i poslanik. Vlasnik je „ABS holdinga“, firme u oblasti elektroenergetike.

Izvor