Gde će sad, kod čika pere u e novine ne mogu jer je i on krepao 

Da su vam samo cika pera i pescanik prepreke, ali nisu, oni su samo sporedna smetala.
Prave prepreke su, ipak, prevelik zalogaj.

Тако је говорио „Пешчаник“
Пише Никола Врзић

Ако су критике на рачун Зорана Ђинђића довољан доказ кривице за „креирање атмосфере која је довела до атентата на премијера Србије“, како то тврди „друга Србија“, значи ли то да би истрага требало да се прошири и на ауторке „Пешчаника“?
Док је био жив звали су га Ђинђић; тек после смрти постао им је Зоран. За живота, „млађани Ђинђић (који) није гадљив човек“, тај „и премијер и Вито Корлеоне“, постајао је „још пргавији и још арогантнији“ и „никако да се досети да можда погрешно иде, да можда иде у непознатом правцу и да га зато све мање људи следи“…  Да бисмо ових дана, око осме годишњице његове смрти, чули како је „први демократски премијер Србије“ хтео да „прекодира нашу културу“, да се супротстављао „тој идеји, те велике државе, Душановог царства, тој митологији“, да је „он подразумевао да се у свему слажемо са њим, а нама је ласкало што он мисли да смо вредни толиког труда“…
Њихов је постао тек када му је одузета могућност да се од тога одбрани.
И све то на „Пешчанику“, медијској батини што по глави удара све који мисле другачије, групној терапији за противнике рата који се нису противили само рату против Србије; на „Пешчанику“ који овдашњој јавности данас намеће антидемократску, чак антицивилизацијску тезу да су сви критичари покојног премијера на известан начин допринели његовој трагичној смрти.
Али, шта је сам „Пешчаник“ говорио о Зорану Ђинђићу? Ако су заборавили, ту је „Печат“ да их подсети. Дакле, „Пешчаник“, њим самим:
126. емисија (28.02.2003)
Светлана Лукић: Не знам да ли сте приметили, премијер нам је постао још пргавији и још арогантнији. Надам се да је то само зато што га боли она нога, а могуће да је постао такав, дакле самоуверенији, ако је то још могуће, после одласка у затвор двојице политичких противника. Шешељ је у правом затвору, а Коштуница се одласком са места председника враћа у свој стари, драги, ушушкани кућни притвор из којег је накратко изашао 5. октобра.
Зоран Ђинђић је пре неки дан рекао да неће да помиње судство, леп је и сунчан дан и он не би да га квари. Судство му се толико згадило да не може ни да га помене, али зато је тог истог дана био тужан што не може да оде на прославу „Комерцијалне банке“. У телеграму извињења је писало: „Боравак у друштву успешних за мене је увек представљао задовољство.“ Међу успешним акционарима „Комерцијалне банке“ су и његови Карићи којима је после плаћања екстрапрофита остала нека цркавица од које су одвојили 10 милиона евра и купили, да се нађу, леба не траже, акције „Комерцијалне банке“ (…)
Милош Васић: Ђинђићев чувени макијавелизам је пао, наравно, на испиту већ у првој половини октобра 2000. године када, једноставно, није прекршио те уговоре и урадио шта је требало да се уради, спровео чистку гвозденом метлом и „ћао, ђаци“. Откад се у политици држе обећања? Било би му паметније да је био прагматичан у тој ствари, него што је био прагматичан у неким другим стварима.
125. емисија (21.02.2003)
Светлана Лукић: Е сад, друго је питање да ли је неко покушао да убије Ђинђића јуче или је, како је он то рекао, то неки несавесни возач на аутопуту вежбао вожњу. Да ли је или није то покушај убиства немам појма. Пошто он све зна, онда да не размишљамо много.
Сасвим је небитно што се испоставило да је возач, гле чуда, део фамозног сурчинског клана. Надимак му је Багзи. Господин Багзи, како би га с поштовањем ословио министар полиције.
Опет, замислите да то није атентат него просто закон вероватноће. Шта ако свако ко има кола, и шта ако свака кола на друму која могу да се тркају са Ђинђићевим аудијем у ствари припадају сурчинском клану? Онда је чудо да до сада са премијером нису имали блиски сусрет, нарочито зато што их он нешто много не избегава. Све скупа, млађани Ђинђић није гадљив човек. Ето, на пример, чак није повредио ахилову пету играјући фудбал са лекарима, професорима или судијама, него са опасним момцима из специјалних антитерористичких јединица. Ваљда су му они и позајмили ону црну чарапу за главу, како се оно зове, фантомку, коју је ставио на свој гипс.
Јуче је премијер био у Бањалуци, није играо шах са Младићем, секао је тамо неку врпцу, а сећам се, као јуче да је било, како је Ђинђић за време санкција према Србији и Републици Српској стајао на мосту преко Дрине и говорио – „Дрина је кичма српског народа“. Наравно, питање је да ли би тај човек, на пример, прошао лустрацију.
Горан Марковић: Страшно бих волео када би се појавио један човек који има неки формат, који би могао да се супротстави Ђинђићу. Његово име и презиме сигурно не знамо у овом тренутку.
121. емисија (24.01.2003)
Стојан Церовић: Тај проблем мафије за коју у ствари не знаш да ли је мафија или држава, то што сам Ђинђић лично познаје неке од босова, мислим да је то некаква централна прича у којој они нису ништа битно урадили, а тврдили су да хоће.
Постоји ту неки посао који се можда не види довољно. Европа је пре свега једна планина од хартија. Европска администрација је колосална. И ако му кажу у једном тренутку, а кажу му свакако – слушај, не може то тако како си ти замислио, не можеш ти да будеш и премијер и Вито Корлеоне. Бирај…
А истовремено ми немамо способнијег човека за тај посао. Он је најбржи и најпаметнији и истовремено кваран, то и јесте проблем што је он тако фасциниран тим подземљем, тим џиповима, „горилама“, па Џемс Бонд.
120. емисија (17.01.2003)
Светлана Лукић: Премијер се, наравно, не обазире, тера даље. Он има свој темпо, свој пут и мисли да ко год не иде за њим јесте или слабић или спораћ. Никако да се досети да можда погрешно иде, да можда иде у непознатом правцу и да га зато све мање људи следи.
Соња Бисерко: Како међународна заједница све интензивније заправо ради на решавању статуса Косова, тако Београд постаје све нервознији и покушава да наметне питање компензације за Косово, као губе Косово па се увек потеже Република Српска, па је тако премијер Ђинђић рекао, у немачким новинама је била први пут поменута та изјава, да ће с обзиром на то да Албанци стално инсистирају на независности српска страна тражити нови Дејтон који ће бити заправо усмерен на мењање и декомпоновање Балкана, односно мењање њених граница. То је константа у српској политици откада је Милошевић дошао на власт и у том смислу нема дисконтинуитета са претходником.
Срђа Поповић: Ја гледам на тај тзв. „5. октобар“ мало другачије него већина у Србији. Не сматрам да је улица скинула Милошевића. Сматрам да је Милошевића скинула међународна заједница уз помоћ одређених кругова у земљи. Мислим да је ту направљен дил. Мислим да су ту многи злочини опроштени тако да није могло доћи до катарзе јер је у ствари направљен један споразум да се жртвује један човек који је постао немогућ, а да се од пројекта не одустане. Видим да је Ђинђић недавно говорио опет о претензијама на источну Босну…
У Србији се догодила једна смена власти, али ту се никаква револуција у односу на Милошевића није догодила.
113. емисија (29.11.2002)
Светлана Лукић: Премијер је апсолвирао Макијавелија, а сада звучи као да му је нови манифест књига која је бестселер на западу „Фанки бизнис“. „Успешност не подразумева поштовање одређених правила“, пише у књизи. „Све се своди на паметно кршење правила и умеће стварања нових. Успех зависи од тренутне мудрости у помицању фигура“.
Како мора да се ово допада нашем премијеру.
109. емисија (01.11.2002)
Никола Баровић: После 5. октобра су заправо именом Ђинђић и именом Коштуница криви због тога што је дошло да у делу система остану криминалне групе јер су они у међусобној политичкој суревњивости и борби за наслеђе, за Милошевићево наслеђе, заправо од људи који су у Милошевићево време њему били на диспозицији, направили себи хтели-не хтели партнере. Кривица је директно само Коштуничина и Ђинђићева (…)
Премијер је јуче рекао да правосуђе није спремно за сукоб с криминалом. Не знам зашто премијер мисли да би правосуђе било више спремно за сукоб с криминалом када ни он ни Коштуница нису били спремни за сукоб с тим криминалом после 5. октобра, него су ушли у јагму за криминалну заоставштину иза Милошевића. И када су се они показали као цурице пред Црвеним береткама или пред Павковићем.
Мора пре свега бити спреман премијер и председник да се сукоби са криминалом, не може га правосуђе решити.
102. емисија (26.06.2002)
Светлана Лукић: Конкурс за начелника Генералштаба је отворен. Не би било чудно да ове две политичке струје што су се острвиле једна на другу уведу институцију ротирајућег начелника, па један дан командује Шљиванчанин, други дан Легија, трећи Булатовић, четврти Весић, па можда и једна дама, што да не?
99. емисија (05.06.2002)
Срђа Поповић: Такође ме је зачудило када сам видео да је председник српске владе јавно изјавио да он неће дозволити да извесни Легија буде кривично гоњен због заслуга у свргавању прошлог режима. Могућа је аболиција, али председник владе није овлашћен да икога аболира. Као високи представник извршне власти он тиме даје сигнал да из политичких разлога сматра да један поступак који би иначе морао бити вођен не буде вођен.
Мислим да пажљиво мерим своје речи, овде имате један криминализован апарат, комплетан криминализован апарат који је политички подржан.
Драгољуб Тодоровић: Вама је познато да је командант јединице за специјалне операције Милорад Луковић Легија, пуковник, стао на страну опозиције 5. октобра и да је ту успостављен неки дил. Као заступник породица оштећених у злочину на Ибарској магистрали поднео сам кривичну пријаву против Луковића, писао сам писмо тужиоцу Терзићу, ништа није вредело, против њега није покренута истрага иако су то изузетно убедљиви, изузетно валидни, изузетно квалитетни докази да је и он у томе учествовао.
Значи, 26. јула 2001. године, Горан Петровић каже о убиству Ћурувије: „Али ситуација је била јасна и овде је био укључен Милан Радоњић“ – то је начелник РДБ-а Центра у Београду – „он је издао налог за праћење, али је инсистирао на таквим детаљима као и у случају Ибарске магистрале који су небитни за уобичајени оперативни рад. Извештај му је морао бити послат сваких пет минута без обзира на то да ли се нешто променило или не. Како се Ћурувија приближавао стану, из центра за комуникације је јављено да се посао прекида. Ви сами изведите закључак шта се десило, јер је следећег момента Ћурувија убијен“.
Ово је више него кривична пријава. На ово је тужилац морао да реагује. После ове и овакве изјаве дошло је до оне побуне Црвених беретки и због оружане побуне јавни тужилац је морао да реагује. Уместо да они одговарају, одговарао је Петровић. Дакле, он је смењен, заменили су Петровића и Мијатовића… Брацановић, који је био обавештајни официр, био је у Легијиној јединици, он је сада заменик начелника Ресора Андреје Савића, који је ту нека фигура и не пита се. Ђинђићу су ти људи помогли, а ја не верујем да он жели њих да чува, мада можда мора.
Сада они немају више никакву контролу, а овај држи Легију, онај Марковића.
95. емисија (08.05.2002)
Богдан Денић: Нека ми неко каже да су транспарентни новци око Ђинђићеве странке – за коју бих ја одмах гласао опет на изборима, ако је алтернатива оно што је било пре али – молим лепо. Ја гледам те фаце и кажем: па, побогу, стара комуњарска политократија је била боља.
91. емисија (03.04.2002)
Светлана Лукић: А Ђинђић је добио оно што је хтео и на чему је тако вредно радио свих ових месеци – остао је сам на врху пирамиде моћи.
Сви министри у обе владе су га ових дана подржали, али поводом Хага, па наравно и Расим Љајић. Међутим, Расим Љајић је, да вас подсетим, у Новом Пазару на скупштини своје странке рекао и следеће: „Генерално подржавамо владу, али то не значи да подржавамо ДС у ономе што ради. Нисмо за то да странка са 15-20 одсто подршке има 85 одсто власти. Ко ради као ЈУЛ, проћи ће као ЈУЛ.“
90. емисија (27.03.2002)
Теофил Панчић: И тај Ђинђић је пре не баш много година допуштао себи да заступа неке сасвим другачије концепте, да не спомињем фамозног вола на Палама и остало. Он је човек који је прагматичан преко мере подношљивости.
80. емисија (16.01.2002)
Светлана Лукић: Добар дан поштовани слушаоци. Распуст је завршен, сви смо на броју, председник се вратио из Пекинга одушевљен Кином, премијер из Абудабија је одушевљен собом као и обично, ми смо ту где смо, где су нас оставили, и сада идемо из почетка.
Небојша Ромчевић: Ђелић није политичар, он је просто човек који живи с тетком, који много зна и много је поштен, мени се бар тако чини. Од тог човека, што кажу Американци, купио бих полован ауто. Али од Ђинђића не бих купио полован ауто, иако ми може бити симпатичан.
Ја волим када је неко експлицитно кваран и интелигентан. Просто волим брзе кварне интелигентне људе.
72. емисија (21.11.2001)
Светлана Лукић: Али ето, таман кад сам све довела у ред и објаснила вам, чули сте у вестима да ме је премијер Ђинђић демантовао, он не дрема, данас је, чули сте, наставио да се мири са нашим узорним демонстрантима, Црвеним береткама. Извршио је смотру ових делија поводом њихове славе Аранђеловдан. Радо бих искористила прилику да се захвалим момцима што нас нису побили 5. октобра, али нисам власна.
64. емисија (26.09.2001)
Светлана Лукић: И јесте бољи овај гневни председник, него онај који је себе толико дуго штедео потреса које доноси стварност. Сада је решио да се разголити, и овако је баш леп. Још само када би изговорио оно што изгледа мисли – народе, ви мене и моју странку највише волите, Ђинђић је окупирао сву извршну власт у Србији, ви га с правом не волите, он лаже, петља с криминалцима, ‘ајдемо на изборе да ствар доведемо у склад са вашом вољом. Добро, можда не баш оваквим речником али да се то изговори, да се покаже, био би то председник кога ваља поштовати.
Теофил Панчић: Што се тиче Ђинђића, он је наравно човек без икакве идеологије, човек дифузног карактера, неухватљив у сваком могућем смислу. Нисам сигуран да је то нешто најгоре што може сада Србији да се деси, с обзиром на оно што смо ми имали донедавно ово изгледа као бајна и сјајна ствар, као група некаквих лажних и правих техно менаџера који сад дођу па причају причу како Срби треба да праве новац и тако даље.
58. емисија (30.05.2001)
Ласло Секељ: Најбољи човек који би био премијер Србије на такав начин, дакле да у његовим рукама буде концентрисана власт и моћ, то је нешто што је јако лоше. Дакле човек најбољих особина и најчистије прошлости. Премијер Ђинђић нити је човек најчистије прошлости, ни најбољих особина.
Немојте да заборавите да је он човек који се нудио Милошевићу да буде председник владе, то је човек који је сарађивао са Караџићем, који је био оригинално против Дејтона, то је човек који је, према властитим изјавама, пријатељ са људима који се сматрају врхом нашег криминала, Ражнатовић, Станишић. Дакле, од тога ви не можете ништа добро очекивати чак и да је најбољи човек у питању.
Заправо ће се десити исто што и са санкцијама, као што су санкције цементирале Милошевићеву власт, и тај спој криминала и политике, тако ће у ствари приватизација на тој основи тај криминализовани елемент државе да зацементира.
55. емисија (09.05.2001)
Светлана Лукић: Наш менаџер нема високо мишљење о моралу, наш менаџер, председник владе. Сећате се, он згодно каже да је морал за цркву, међутим, он је ових дана баш на овом месту на којем седим рекао отприлике, тако сам ја то протумачила, да је морал трула и непотребна монета с којом не може да асфалтира путеве или да нам купи гас за зиму.

На Пешчаниковом сајту се понегдје и може наћи неки квалитетан текст, за разлику од е-новина. Међутим, у глобалу, на те сајтове одем кад ми је мука а не могу да повратим. Онда ме они стимулишу.

Хоће 2 Цеце паре ,мало им било до сад,пресахнули инострани фондови за "развој демократије"
Па мислим,ако су небројено пута угостиле Соњу Бисерко,ону Лихт,покојну Ковачевић-Вучо,Димитријевића,Дерету и осталу банду..могли би они да буду мало солидарни и помогну Цецама у коначном уништењу Србије 

највећи проблем светлана,чика пере,бјелића и осталог отпада је да европу и америку више не занимају њихова пискарања...нема више фонда за ово,фонда за оно,норвешки хуманисти и француски пријатељи демократије...
и ја сам одустао од финансирања чика пере јер неће да купује лекове за моју кинту а и госпођу није сахранио онако како смо се договорили

Грешиш Мргец  ...ти лекићи које чика Пера треба да узима дају се уз надзор старатеља или хоспиталног персонала 

Odavno su kurve skinule gace i bez gaca isle Srbijom, pljuvale po nama po naredjenju i uvek dobijale patku .
Sada dobice-narodski receno tvrd qrc    i nema vise pisanja jer su se svrsile posao i bacanje istrosenih qrtonki na djubre .

могуће...ја му слао кинту за блаже ствари...бенседин и тако то...ништа озбиљно

иначе...сад су и б92 фашисти

Histerija: Šta čitaoci NSFM i B92 poručuju urednicima Peščanika
Nećete pobeći pravdi, proteraćemo vas!

Povodom odluke urednica Peščanika Svetlane Lukić i Svetlane Vuković da prekinu saradnju s medijskom kućom B92 koja je u TV emisiju „B92 debata“ pozvala Mladićeve vojnike – Ljiljanu Bulatović i Kostu Čavoškog – oglasili su se sajt Nova Srpska Fašistička Misao i Blog B92. Unisono, kako ideološka bliskost nalaže, čitaoci ova dva bratska glasila, iz svih pročetničko-šumskih oružja, krenuli su u genocidni obračun sa „Peščanikom“, o čemu svedoči hrpa komentara u kojima se ili traži hapšenje, progon i suđenje, ili se vređa na najstrašniji način, već viđeno na primeru Nataše Kandić. Prenosimo samo deo ove verbalne, profašističke deponije – bez da pomenemo šta stiže sa NSFM, a šta sa B92: jer, tu više nikakve razlike nema, jedan je glas, jedna je država Šumska, jedan je heroj Ratko Mladić!

*Peščanik na Radiju B92 je jedna gadost manje. Hvala vam od srca.

*Zbogom i daleko vam lepa kuća.

*Odlazi "Peščanik" rasadnik srbofobije, govora mržnje i širenja zla, na smetlište istorije srpskog novinarstva. Zasluženo, ovo je veoma dobra vest!

*Baš je velika šteta da te "novinarske veličine" više ne pišu o zločinima srba!!! Kao da su bile na licu mesta znaju šta treba da pišu, ko je kriv, a ko ne, a svi koji ne misle kao oni treba isključiti iz javnosti. Kada nemaju argumenata, onda se ljute kao mala deca za zvečkom.

*Ako i vreme je bilo da se malo odmore, nije lako pljuvati po narudu kojem pripadaju (ako uopšte i pripadaju). Troši se tu dosta čovek (ako je uopšte čovek), treba stalno smišljati načine kako običnom čoveku usaditi misao da je poslao tamo neke generale da u njgovo ime pobiju muslimansku nejač. Treba nametnuti narodu kolektivnu krivicu, a to je mukotrpan posao, narod je "tup", "glup" i nekooperativan. Iscrpi to čoveka (pod pretpostavkom da je čovek), a još plus treba trpeti i pripadnike sopstvenog naroda ovako jogunaste, spremne da se uvek inate sa "zapadnim civilizacijskim tekovinama". Pametno su to prelomile i ako je moguće da se što duže odmore, pogotovu da odmore nas od njih.

*Najzad neka dobra vest sa devedesetdvojke.

*Vas dve, Svetlana Lukić i Svetlana Vuković, kao autorke tog Vašeg Peščanika morate završiti na kako treba ako bude ikad pravde u Srbiji. Ako Vas posle oslobođenja Srbije puste da pobegnete to će biti ogroman zločin i nadam se da nećete pobeći pravdi.

*Ja u ime žrtava zločina iz proteklih ratova upućujem im ovim putem izraze svog dubokog prezira.

*Sada ćete imati više vremena i možda vaš erotski život dođe u normalno stanje.Probajte i odnose sa muškarcima možda to bude spasonosni lek za vaše frustracije.A ono što kažete da pripadate ovom narodu je laž.Mi znamo kom narodu pripadate.

*Kao osoba sa osećajem odgovornosti za javnu higijenu, transparentnost i održivu zaštitu prirodne okoline, smatram da je velika grehota što se “Peščanik“ ukida, i glasno protestujem! Jeste, septičke jame nisu prijatna i mirisna stvar – ali zdravije je kada se taj sadržaj sakuplja i čuva u njima (ma i u tom “pesku“), nego da se nekontrolisano posvuda rasipa, usled čega odasvud može vrebati opasnost – ako ni za šta drugo, onda da se zaprljaju đonovi.
*Mene jedna druga pomisao zabrinjava i ubija nadu da bi jednog dana od Srbije moglo da postane jedno normalno društvu u kojem kao i u svakom drugom ima inteligentnih kriminalaca i čestitih budaletina. Ali ne i ženskih fanatika, formata islamističkih samoubica i ženskih pripadnika jedne fanatične švabice Ulrike Majnhov, koja svoj prvi i zapečačeni odgoj dobila u nacističkom dobu, kao i ove dvije navodno novinarske ženske figure odgojene u srbijanskom petooktobarskom duhu.

*Tako dugo dok postoji samo jedna individua kao što su te dvije Svetlane, nema nade za Srbiju.

*Mozda ih sad zaposli neki bratski medij iz Hrvatske,da malo "osvetle" Jasenovac i otvore oci nasim zapadnim susedima.Da l' bi ostale u zivotu posle neke slicne emisije na nekom hrvatskom radiju?Pojeo bi ih mrak...

*Presahle su donacije, B 52 mora malo da povede računa da svojom uređivačkom politikom ne ogadi gledanje njihove televizije za onih 2/3 građana koji se ne slažu sa politikom kakvu ove dve zastupaju.

*Verovatno su otanjala i primanja, pa je usledio veliki moralni čin, posle čega se nadaju Glasu Amerike (onom pravom, ne ovim našim), ili Radio porobljenoj Evropi.

*Odlicna vest!Konacno neke koristi i od krize,presusile donacije za antisrpske propagandiste,mora se voditi racuna malo i o profitu,poruka je jasna "mi smo komercijalna TV,a ne javni servis".Za ove dve se ne sekiram udomice se vec na nekom mediju sa uredjivackom politikom koja im odgovara (npr VOA,ili Radio slobodna Evropa),ali samo nek idu daleko od nas i nek se ne vracaju!

*Jednom je Marko Janković komentarisao Be92 kao čudo od televizije po tome što „tamo ljudska noga još nije kročila“. Izgleda da prostor polako počinje da se oslobađa, pa će i to mesto naseliti razum, čestitost i poštenje.

*Svetla se polako gase.Fajront je blizu.

*Za Peščanik je najbolje da pređe u Radio Haški tribunal i da tamo širi živi pesak presuda pre suđenja i mulj drugih predrsauda i autošovinizma kojim se širi mržnja na Balaknu.

*Poznate zagovornice teze DA SE ČUJE SAMO NjIHOV GLAS odoše kao mučenice: malo je im što su sa istomišljenicima promovisale u svojoj tzv. emisiji princip DA CVETA SAMO JEDAN (ILI NIJEDAN, AKO JE SRPSKI) CVET, sada su se iznervirale što tako (jednom) nije funkcionisao B92, kad je već nemoguće da cela zemlja ustane sa sloganom AKO VAM JE DOBRO ONDA NIŠTA...

*Jos e novine da Kusturica ugasi, i da neko zabrani onu "Autonomiju" Dinka Gruhonjica...pa da pocne da se debatuje o politici na civilizovanom nivou... o kakav radostan dan.
*Autorke "pescanika" prelaze u Al Dzaziru!!!!

*Snimiti sa interneta svaku dostupnu emisiju i sačuvati je u arhivi. Izjave gostiju te emisije će za nekoliko godina biti ubitačno oružije protiv EU- imperije zla i njihvovih satrapa u Srbiji.

*Ja bih ih kao u staroj grckoj:PROTERAO....

*Naravno Radio slobodna Evropa je idealna naredna stanica za "Cece".

*hvala bogu odose

*Možda i bude nešto od B92, ako unormale vesti, smanje LDP, Čanka, Amerikance i gej prava i počnu da puštaju i drugačija mišljenja, dozvole komentarisanje vesti bez političke cenzure, otvore prostor za opoziciju.

*Ajde babe unuke za ruku,pa u zooloski vrt..Pa na heklanje.Vase dosadne i izandjale budalastine i onako niko vise ne cita..Trebalo je da to uradite mnogo ranije.Ako ste u pocetku bile smesne,sada ste samo dosadne.Dovidjenja,do oslobodjenja..!!

*Mislim da je tzv. HTV pravo mesto za ove dve vrsne novinarke. Tamo će ih dočekati raširenih ruku, pa će moći da se "suočavaju" sa prošlošću, sadašnjošću i budućnošću za sve parice.

*Da budem iskren uopste se nece primetiti da ih nema.

*Tu nazovi emisiju sam delimično slušao samo jednom, i to u kolima, slučajno menjajući stanice. Verovatno i otrov u neograničenim količinama gubi dejstvo.

*Dve svetlane a toliko mraka u njima.

*Pre bih rekao da se svetla polako pale - svice zora i Srbiji. Sto se ove dve nakarade tice, zbog govora mrznje koje su prosipale po Srbiji i Srbima, srpskim zrtvama i poklanom srpskom narodu, ocekujem da se krivicno gone. Naravno, ne mislim da je to moguce za vreme dok su ovi ZLOTVORI na vlasti, vec kada sunce konacno grane i obasja Srbiju. Nadam se vrlo uskoro.

*Nesto se mijenja. Pacovi polako ali sigurno bjeze. Sto dalje iz Srbije, naravno bolje za Srbiju....
*Sada ce istina konacno dobiti sansu i pocet ce se govoriti o stvarnim zrtvama iz rata u devedesetim - a to su srpske zrtve. Izlizala se nametana propaganda o 200 000 muslimanskih zrtava- pokazalo se da je broj 100 000 na obe strane, izlizala se prica o silovanjima 20 000 muslimanki- pokazalo se da su zrtve bile Srpkinje, izlizala se prica o broju od 8 000 streljanih muslimanskih vojnika u Srebrenici- nadjeno samo 500 ili manje leseva i to streljanih od strane paravojnih formacija ( ko zna cijih), pokazalo se da je plavokosi mali musliman ziv i da mu se glava ne kotrlja.... Nema para , pa prestala i muzika....

*Evo rasplakah se na tako tragičnu vest da se ukida ova bljuvotina na meni mrskoj "televiziji".

*I pored svega sto su dvije famozne Cece "ucinile" za Srbiju i srpski narod,mislim da bi bio red da,na rastanku,cijenjeni komentatori sakupe novac kojim bi se doticnim drugaricama kupile dvije nove turbo METLE,dizel po mogucnosti zbog ekonomicnosti i sa vecim rezervoarima kako bi sa jednim punjenjem mogle preci okean do Sorosevog METLODROMA.

*Grcki vlasnik je kupio B92 da bi pravio novac, a ne da bi stvarao neku nazovi "bolju Srbiju". Proslo je vreme sorosovskog B92. Taj B92 je svoju "misiju" zavrsio nazalost uspesno. Ovo je sada potpuno druga tv, tabloidna tj. komercijalna, bas kao sto je vlasnikova maticna (grcka) TV Antena, pa su i Pescanici skartirani. Vise ce ljudi da slusa B92 u Pescanikovom terminu kada samo svira muzika nego kada predavanje drzi Biljana ili Borka i to je to.

*Ja njima dvema ne verujem ni "kada bi sele golim g......a na vreo šporet". Njihov mentor im je dao do znanja da su potrošene i da moraju da se povuku, jer ovoj vlasti sada prave kontraefekat svojim podlim emisijama. Najelegantniji način za povlačenje, su tobož ugožena lažna prava srebreničkih majki. A imaju li srpski stradalnici, borci-mučenici, majke i sestre i decu?! Odbi , more!

*Kako sme neko da misli drugačije od Sorosa.Koja će institucija da ukine emisju u kojoj se pojavljuje Nataša Kandić i njena sekundarka.Hrvatska svaka ali ako se njihova nepostojeća, fiktivna vampir Nataša pojavi i počne da štrika creva domovinskog rata.Mi takve nemamo.Mlogo se izvinjavamo.
*Peščanik šlajfuje u mestu, duboko uronjen u - isključivo - mržnju.i dalje, i još..isplativu mržnju. teška dosada je, pri tom, postao. unapred je poznato šta će ko od desetak stalnih ( i jedinih, maltene ) sagovornika da kaže. peščanik je danas dno svoje vrste. isfoliran, isfabrikovan, sludjen. nisu više ni slušani. o uticaju je smešno i govoriti. potrošen.potrošen.

*Peščanik je naricanje nad pokojnicom Srbijom. Slušati te žalopojke stvarno je smarajuće.

*Ebem ti život, i vreme i mozgove kad ja ovakav moram da branim pravo onog buđavog Koste i još buđavije Ljiljane na javni istup. Nije mi jasan zahtev (jokinije - jasan je, samo je malo kontradiktoran) koji je uputila ekipa iz Peščanika. Znači li to da za pobornike drugačijeg mišljenja, čiji su reprezenti u konkretnom slučaju bili Kosta Č i Bulatovićka, nema mesta u srpskim medijima? Da idu u ilegalu, drže govore po parkovima i umnožavaju pamflete na geštetneru, neki novi Otpor želimo izgleda?

*To je Tomin sindrom. Njegov ultimatum, njihov ultimatum, sve je to isto.

* Svi citati preuzeti u bolesnom originalu sa NSFM i B92. Sintaksa, leksika, pravopis, malo i veliko slovo – vlasništvo su fašističkih hordi ova dva medijska velikana


и наравно...коментари свих читалаца е-новина:  http://www.e-novine.com/comments/srbija/srbija-tema/48318-Neete-pobei-pravdi-proteraemo-vas.html

извор: чика пера и весела дружина

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------