Upotrebiš i baciš   

U moderno doba kao sredstvo za brijanje ili otklanjanje dlaka s brade, kao i drugih delova tela, kupcima - muškarcima, baš kao i pripadnicama lepšeg pola, nude se najrazličitiji aparati koji rade uz pomoć električne energije ili baterija. Jednostavna naprava koja je u upotrebi više od jednog veka osvojila je tržište pre više decenija i uspešno odoleva napadima modernih proizvoda kojima mnoge kompanije pokušavaju da izbrišu slavu žileta.

Veličine nešto manje od desetak centimetara, u početku metalni, pa čak i s drvenom drškom, a danas uglavnom napravljen od plastike s oštrim metalnim sečivom na vrhu, brijač mnogima predstavlja prostu napravu. Međutim, iako je jednostavan, na njegov nastanak čovečanstvo je čekalo nekoliko hiljada godina, a pre žileta za brijanje se najčešće koristila britva.

King Kemp Žilet je pre nešto više od jednog veka radio za kompaniju koja je proizvodila zapušače od plute. Jednog dana 1895. godine njegov poslodavac Kraun Kork rekao mu je, više u šali nego ozbiljno, da je vreme da pronađe nešto što je jednostavno za upotrebu, baš kao zapušač od plute, i što ljudi mogu da koriste kratko, a zatim da bace i kupe novo. Ovakav komentar poslodavca uticao je na Žiletove inovatorske sposobnosti. Iste godine, dok se brijao u svom kupatilu, on se dosetio da može da izmisli jednostavan aparat za brijanje čije se sečivo posle upotrebe baca, a na njegovo mesto stavlja se nova oštrica.

Od ideje do njene realizacije - stvaranja jednostavnog uređaja za brijanje, međutim, prošlo je mnogo vremena. Čak osam godina Žilet je pokušavao da osmisli ovaj aparat, a to mu je uspelo 1903. godine. Ipak, još mnogo godina je prošlo dok pronalazač žileta nije počeo masovno da ih proizvodi. U Prvom svetskom ratu žileti su konačno osvojili tržište, a u tim ratnim godinama proizvodnja Žiletovih aparata je procvetala. U četiri ratne godine Žilet je američku vojsku snabdeo sa 3,5 miliona mašinica za brijanje i čak 36 miliona žileta.

U godinama koje su usledile tehnologija pravljenja žileta je znatno uznapredovala, ali osnova ovog pronalaska ostala je ista do današnjih dana.